Вучић, Дачић и Николић као наследници лика и дела српског злотвора Јосипа Броза Тита ОЖИВЉАВАЈУ ЊЕГОВ ДУХ

Игра на емоције, жал за прошлим временима или покушај поистовећивања могли би да буду разлози због којих се домаћи политичари у последње време све више присећају лика и дела доживотног председника СФРЈ Јосипа Броза Тита.

• Позвати се на маршала кад народу треба саопштити тешке одлуке
• Тито је метафора, симбол сигурности код сиротиње и тоталитаризма код елите
• Насупрот либерализму, који је лишен утопије, у титоизму је било наде и вере у боље сутра

Није му одолео премијер Александар Вучић, који је Броза за само месец дана цитирао три пута. Његов начин управљања државом хвалио је и председник Томислав Николић, а имун није остао ни лидер СПС и министар спољних послова Ивица Дачић. Тито се помиње када се прича о плановима, спољнополитичким активностима, реформама… Његово име се помиње у Риму, али и у Мионици, а циљ је један: да се нагласи слабост опозиције и укаже на јаку власт.

– Јосип Броз Тито је наш најбољи бренд свуда у свету. Моја партија је наследник Титове партије и нормално је да га цитирам – каже Дачић за „Блиц“.

Из његовог угла помињање Тита изгледа логично, међутим, Дачић није могао да одговори да ли је исто тако логично када га цитира премијер Србије и лидер СНС Александар Вучић. Шеф посланичке групе СНС у Скупштини Србије Зоран Бабић каже да помињање Тита и те како има смисла, и то због времена које симболизује, али и због реакција које његово име евоцира код саговорника.

– Имали смо случај Индонезије, где је буквално сећање на то Брозово време и Покрет несврстаних изазвало веома позитивне реакције, а Србија на конто тога значајне инвестиције – прича Бабић. Како каже, Тито и пријатељства које је тадашња Југославија почела да развија пре више од пола века „добра је улазница за једно велико тржиште несврстаних које сада доживљава велику експанзију“.

Проф. др Жарко Требјешанин објашњава да, када прође неко време, а у случају Тита ради се о више од 25 година, у памћењу остају ведрије и лепше ствари, а прошлост се помало и идеализује.

– Отпори према Брозу су ослабили, његова биографија је опрана и све су позитивнији ставови о њему. Он је уживао углед, па је и то можда разлог за некаква поређења. Он је можда недостижан узор као политичар који је уважаван и вољен, и то свима негде дође као идеал – прича Требјешанин.

Покушај да се код народа пробуде позитивне емоције

Политички аналитичар Драгољуб Анђелковић каже да се политика и политичари свесно ослањају на симболе прошлости ради добијања подршке јавности.

– Кад Вучић помиње Тита, он пре свега има у виду његову спољну политику, која је била веома успешна, за једну малу земљу и у том смислу прави паралеле, за унутрашњу јавност. Уосталом, то сада раде и Словенија и Хрватска јер је то за бивши трећи свет често добитна комбинација – прича он.

Желим да кажем да нам година у коју улазимо неће бити лака. Она ће захтевати озбиљна одрицања. Ја се зато обраћам свим радним људима, а посебно руководиоцима на свим нивоима, да свако на своме месту уради оно што му је дужност. Нека то, заиста, у пуној мери буде година велике активности и штедње, година највеће дисциплине одговорности.
(Титов говор, 31. 12. 1979, свака сличност са 2015. је ненамерна)
Ипак, како каже, Вучић је у својим иступима увек критичан према самоуправљању и социјалистичком наслеђу и више истиче спољнополитичке ефекте Титове владавине, док се Дачић позива на оно што спада у „домен социјалне демагогије и наводно добар живот“.

– Из перспективе курса које намеће влада и реформског курса, помињање Тита није компаративно са социјалистичким самоуправљањем јер је у супротности са оним што сада раде – прича Анђелковић.

Поређење политичара с Титом дође као поређење боксера са Мухамедом Алијем или Мајком Тајсоном, каже др Невен Цветићанин са Института друштвених наука. Он је, прича Цветићанин, човек који је добио рат и који се у тадашње време супротставио једном од најмоћнијих људи на свету, Стаљину.

Ко се и када позива на Тита

Томислав Николић Србија не сме да се опредељује и волео бих да води политику какву је некада водио Јосип Броз Тито (9. јун 2014, на РТС)

Александар Вучић Усвојеног плана реформи морамо се држати као пијан плота, што би покојни Броз рекао (21. децембар 2014, предизборни скуп у Мионици)
Имали смо више спољнополитичких активности него Јосип Броз у најбољих пет година велике Југославије (14. децембар 2014, ИX конгрес СПС)

Србија је данас уважавана и поштована више него Титова Југославија (10. децембар 2014, Рим)

Ивица Дачић Морам да цитирам нама социјалистима омиљеног друга Тита, који је рекао да „са оваквом опозицијом, власт нема разлога за бригу“(14. децембар 2014, ИX конгрес СПС)

Није Титова дипломатија била успешна због састанака које је имао, него због начина којим је везивао људе за себе (13. децембар 2014, интервју „Данасу“)

– Везивање за Тита је везивање за доба мира, хармоније и благостања, па је то покушај да се код народа пробуде позитивне емоције да су баш ти политичари (они који Тита цитирају) они који могу да изграде стабилност и благостање. Тако препоручују себе грађанима да баш они могу то да им приуште. То је вероватно нека порука и дипломатским круговима јер је Тито био тај који је имао коректне односе и са Истоком и са Западом, што је идеја и наших политичара – прича Цветићанин, уз опаску да је Тито имао нешто што се не може научити ни постићи радом, харизму.

Публициста Жарко Јокановић, дугогодишњи пријатељ Јованке Броз, објашњава да Србији данас нису потребни цитати, већ дела којих је у Брозово време било.

– То је социјална сигурност, бесплатне школе, здравство, мирна и безбедна земља. Људи су некада били власници својих предузећа и фабрика, а сада су у њима робље, поданици су новог система који се зове банкарско робовласништво и беспризорни тајкунизам. Свако нормалан сећа се мирног времена кад је сваки следећи дан био само бољи него претходни. Зато сада, када је сваки дан гори од претходног, Титово доба добија још више не значају – указује Јокановић.

ЛАНА ГЕДОШЕВИЋ/ДАНИЈЕЛА НИШАВИЋ, Блиц

Фото: Графички студио Блица