Вучић и Брнабићка доносе мере за повратак младих талената а уништавају 160.000 младих талентованих фриленсера!

Тек око половине младих се након студија у иностранству врати у Србију. Мере које су донете као подстицај младима да се врате, због пандемије корона вируса нису довољно промовисане, али се најављује и доношење нових, у складу са иницијативама које долазе управо из дијаспоре.

Један од скупова на којима се између осталог могу чути проблеми младих који живе у иностранству јесте и годишња конференција „Талената на окупу“, која је трец́и пут за редом одржана протекле недеље под називом „Таленти на вези 3.0“.

Одржана је у онлајн формату и окупила 700 учесника из дијаспоре и Србије. Циљ ових састанака је размена идеја, знања и проблема талената са циљем усвајања иницијатива за доношење мера које би подстакле младе из дијаспоре да се врате у Србију.

Нове мере Србије за повратак талената

Иван Бркљач испред платформе „Тачка повратка“, која је један од организатора ове конференције, као једну од иницијатива која је проистекла из саме дијаспоре, а која је и усвојена прошле године, истиче повец́ање прага вредности покретне имовине која се опорезује приликом повратка у Србију.

Раније је без обзира на период боравка у иностранству праг за опорезивање износио 5.000 евра, па ако је неко провео деценију и више ван Србије вероватно је акумулирао много вец́е богатство, и овај праг је био исувише низак:

„Тај праг који је некада био 5.000 евра подигнут је на 20.000 евра уколико сте провели између две и десет година у иностранству, а уколико је повратник провео више од 10 година у иностранству тог прага више нема, и може неограничено да унесе своју покретну имовину. То је многим људима значило, и то је нешто што је директно дошло као предлог из дијаспоре, и ми смо га послушали“.

Још једна од мера која је донета у претходном периоду јесу мере подстицаја за повратнике и висококвалификоване странце с обзиром на мањак висококвалификованих и високообразованих људи на домац́ем тржишту рада.

„Нажалост, то није ођекнуло онолико колико би требало, зато што је у марту месецу када је то прошло Владу ступила пандемија која је била апсолутни фокус свих нас, па се то некако није довољно јасно искомуницирало ка нашим људима преко. Оно што су мере које су донесене, оне су врло конкурентне за наше грађане, па уколико се неко врац́а из иностранства након две или више година, а код послодавца у Србији добије плату три пута вец́у од просечне плате у Србији, тај послодавац је ослобођен плац́ања пореза и доприноса у износу од 70 посто, што чини наше повратнике врло конкурентним“, каже Бркљач.

Он додаје да је за младе то још више олакшано, па ако је неко до 40 година старости и провео је годину дана на стручном усавршавању, мастер програму или било каквим студијама у иностранству, а послодавац му да два пута вец́у плату од просека, важе исти услови.

Посао и каријера кључан су предуслов повратка

Упитан, како је ова мера позив младима да се врате у Србију када звучи искључиво као подстицај за послодавце, наш саговорник каже да то само тако делује, али да фундаментално даје бољу преговарачку позицију повратницима да себи испреговарају и вец́у плату и да буду конкурентни на тржишту рада.

Управо су, на основу контаката које је имала „Тачка повратка“, пословне и каријерне прилике кључан предуслов да би млади из дијаспоре и размислили о свом повратку у Србију:

„Сигурно да постоје и други разлози који их спречавају да уопште размишљају о повратку, можда то не желе, можда постоје примери да једноставно на нашем тржишту рада не постоје послови за које су се они школовали. Не може се у Србији тако лако бавити неки пословима, на пример не можете да будете астронаут или да се докажете у науци на свим пољима, зато што код нас то не постоји. Тако да за неке људе повратак није опција зато што за њихове каријерне путеве то не постоји. Али велика вец́ина људи са којима смо разговарали каже да уколико би се указала права пословна прилика или каријерна прилика, они би размислили о повратку“.

Половина младих се након студија врати у Србију

Kада је реч о броју младих који се врац́а у Србију на основу донесених олакшица и рада ове и сличних организација, Бркљач нема тачан податак, зато што он не постоји ни за број људи који је отишао из земље. Kако тврди, јако је тешко установити број Срба који су емигрирали зато што код нас не постоји навика да се ођављује пребивалиште, па тако неко може да живи у Немачкој пет година, а да му на личној карти стоји пребивалиште у Србији.

„Имамо процену да негде око 45-50 хиљада људи оде из земље, а негде око 15 хиљада људи се сваке године врати. Ми смо разговарали са људима из Ино едукације, то је организација из Србије која помаже нашим људима да оду у иностранство на студије, и питали смо их на основу њихових података за последњих десет година, колико баве овим послом, колико се људи отприлике врац́а, и то је отприлике половина“, сведочи наш саговорник.

Нове мере током следеће године

Kада је реч о мерама које би требало да буду разматране у будуц́ности, Бркљач наводи да је његова организација у августу покренула истраживање под именом „Велико мапирање дијаспоре“ пославши на неколико хиљада адреса у иностранству упитнике, да ли наши људи размишљају о повратку, шта су конкретне препреке и слично. На основу резултата овог истраживања „Тачка повратка“ ц́е давати конкретне препоруке.

„Приметили смо у прелиминарном прегледању тих резултата да су људи коментарисали да би било врло корисно за њих да могу лакше да подигну стамбене кредите за нерезиденте. Да могу на основу својих примања у иностранству, која су махом вец́а него код нас, уз можда и неко вец́е учешц́е, да имају приступ стамбеним кредитима по неким лакшим процедурама. Чак није ни ствар да се дају неке олакшице, вец́ да буде једноставно лакша процедура, можда чак и вец́е учешц́е, само да могу да купе неку некретнину у Србији како би на тај начин направили један корак ка повратку“, наводи Бркљач.

Он закључује да ц́е ова иницијатива која долази из дијаспоре сигурно бити једна од оних на којима ц́е „Тачка повратка“ радити у следец́ој години.

Kонференцији „Таленти на вези 3.0“ присуствовала је и премијерка Ана Брнабиц́, која је изјавила да је на првом састанку 2018. постојала велика жеља да се нешто промени како би се дао сигнал младим људима да се врате у земљу, као и да јој се чини да је у наредном периоду доста тога учињено.

Kао неке од мера које је Влада донела у претходном периоду, премијерка је навела пореске подстицаје за запошљавање људи из дијаспоре и наших људи који су се школовали у иностранству, ваучере за дијаспору који су покренути у сарадњи са Фондом за науку, електронска нострификација диплома, пореске подстицаје за оснивање стартапова и иновативних компанија.

СУРОВА СТРАНА СТВАРНОСТИ – Саопштење “Удружења радника на интернету”:

Министар финансија Синиша Мали не престаје да манипулише јавним мњењем. На седници Народне скупштине изјавио је да нико није био дужан да фриленсере обавештава о доспелим пореским обавезама, те да фриленсера има толико у систему да их је Пореска управа идентификовала као групу на коју треба обратити пажњу.

Одговоран и упућен министар финансија вероватно би знао да Пореска управа у оквиру својих надлежности има обавезу да врши редовне и ванредне контроле, те да шаље опомене пореским обвезницима.

Kако је могуће да је Пореска управа пропустила да опомене чак 99,7% лица која према њеном сазнању нису уплатила своје пореске обавезе, већ им је дала рок од 20-ак дана за њихово измирење, и то за текућу и протеклих 5 година?

На раднике на интернету примењују се или застарели закони или закони који се на њих тек посредно односе.

Од дигиталних радника се очекује да плате услуге држави која им системски онемогућава да остваре права која треба да им гарантује тим законима.

Слажемо се да пореске законе не би требало често мењати, али морамо се запитати колико је до сада пропуштених прилика било да се Закон о порезу на доходак грађана измени тако да адекватно регулише опорезивање дигиталних радника?

Уместо да започне преговоре са Удружењем како бисмо заједно почели рад на дугорочном решавању проблема, министар финансија пребацује кривицу на раднике на интернету и скреће пажњу јавности са озбиљних пропуста државе.

Овим се још једном доказује неспособност Министарства финансија и наше владе да реши суштинске проблеме својих грађана.

Подсећамо јавност да смо захтеве за преговоре и анализу пропуста у раду Пореске управе предали надлежним органима пре више од месец дана.

Наше апеле министар финансија не чује. На крају нам неће преостати друго, до да пронађемо друге начине да појачамо свој глас и изборимо се за своја права.

Агенције, Васељенска