Александар Вучић и Жељко Митровић се познају најмање две деценије. Њихов однос је обележен љубављу, раскидима, свађама, мирењу и поновној љубави, а оно што их је увек спајало јесте криминал. Обојица су ратни профитери, богатили су се током ратова и највеће хиперинфлације у историји када су многи животи трајно угашени, а они који су преживели остајали су без домова, штедње, живећи као порсјаци. Жељку је Мира Марковић поклањала државни новац и виле, а Александру је Шешељ сређивао да као министар – бескућник од државе добије луксузан стан и аутомобил. Као великосрпски националисти своју љубав према отаџбини су доказивали богаћењем на туђој несрећи. Нису се зауставили на томе. Они су и послератни профитери, увек страшно черупају жртве, без обзира под којом заставом стоје: четничком, комунистичком или проевропском. Данас су милионери и господари српског унесрећеног и сиромашног друштва.
После петооктобарских промена, путеви су им се привремено разишли. Један је наставио да буде Шешељев слуга и махач зарђалим кашикама, а други је тражио механизме како да се приближи новој власти и опстане на медијском тржишту које је још из времена Милошевића озбиљно криминализовано. У томе је успео. Митровић је политички жив и утицајан, свака Влада Србије га је гласно или прећутно штитила и чувала. Своју империју је проширио чак и до приватне авионске флоте и скупоцених јахти усидрених на Медитерану.
Жељко Митровић, блудник и конзумент скупоцених опојних супастнци, своју позицију је учврстио везама са Бебом Поповићем, контакти те двојице криминалаца су неретко били остваривани мимо Ђинђићевог знања и одобравања. Али то није било случајно јер је Беба Поповић био највећа опасност за Зорана Ђинђића, иако је тога Зоран постао свестан прекасно, само неколико недеља пре његовог убиства које је симбол трагедије овог друштва. Беба је Митровића држао у шаци, индиректно је водио његову уређивачку политику, говорио му шта сме а шта не сме да ради, а за узврат је Митровић таблоидизовао медијску сцену у Србији, дезавуисао културу и промовисао једноумље, кич, шунд и простаклук. Митровић је у једној ствари био и остао принципијелан – циљ оправдава средство. Данас је главни уредник ТВ Пинк Александар Вучић а Митровић је послушник који беспрекорно извршава налоге и тако себе и своју породицу чува од истраге, суђења и казне.
Општепозната чињеница је да компанија ПИНК не плаћа уредно порез и да је највећи порески дужник у Србији, али истовремено Митровић не страхује да ће због тога одговарати по слову закона, јер је Вучићу омогућио целодневно појављивање на телевизији са националном фреквенцијом. У паузама између грандовских простачких емисија које систематски затупљују овај народ, појављује се Митровићев господар Александар Вучић који својим шизофреним наступима и бесомучним лажима додатно испира мозгове. Вучић заправо својом појавом хипнотише вишемилионски аудиторијум и на тај начин све држи под контролом. Гушење слободне речи, цензура емисија и застрашивање новинара је Вучићево ефикасно оружје којим грађанство спречава да лако и у сваком тренутку сазна истину. Ако је могао да прети Славку Ћурувији да ће му се осветити (Славко је убијен са 18 метака) зашто му је проблем да шаље претеће смс поруке, прати и прислушкује или да у маниру севернокорејског вође претњама и уценама приморава ђаке и сиромашне раднике да га дочекују, аплаудирају му и исказују дивљење према њему?! Све те Вучићеве патетичне наступе можете гледати уживо на ТВ ПИнк а снимке на Марићевој ТВ Хаппy.
Нису њих двојица усамљени. Они имају заједничког слугу, Драгана Ј. Вучићевића – осионог, бахатог и уличарског новинара, омиљеног писца Земунског клана, промотера Тијанићеве мантре да ако Ђинђић преживи Србија неће, уредника Информера и једног од њихових саучесника у креирању атмосфере линча. Као и његове газде Драган Ј. Вучићевић је сваким даном богатији. Док млади беже из земље а пензионери трпе пљачкашке Вучићеве мере штедње, Драган је добро наплатио веровање у бољи живот. Од Вучића прави свеца а свакога ко критикује Вучићеву рушилачку политику, тј. геноцид који спроводи над сопственим народом, Драган Ј. Вучићевић јавно блати и назива издајником, страним плаћеником и потенцијалним атентатором на његовог шефа. Свака критика је у Информеру (режимском смећу) оквалификована као државни удар и покушај дестабилизације Србије, а све у циљу рушења способног, храброг и препоштеног Александра Вучића. Таква је сексуална фантазија Драгана Ј. Вучићевића. За то нема лека.
Александар Вучић је као председник Владе Републике Србије злоупотребио све институције, превасходно правосудне органе – тужилаштва и судове. Тужиоци и судије се бирају политичким диловима, уценама и мафијашким договорима којима руководи премијер Вучић. Свако ко се оглуши о његову заповест и ко игнорише монтиране кривичне поступке бива санкционисан разрешењем а онда блаћен у медијима који су у служби опстанка криминалаца на власти.
Када имате правосуђе које је под контролом извршне власти и када су носиоци судијских и тужилачких овлашћења у служби заштите режимскијх интереса а не у служби утврђивања истине, онда на делу имате правно насиље а не владавину права. Србија није правна већ партијска држава сконцентрисана у рукама опасног диктатора и зликовца.
Син Жељка Митровића, млађани Александар, је у јулу 2013. године на пешачком прелазу прегазио и усмртио Андреу Бојанић. Након те бахате вожње показао је и огромну количину безобзирности, онако како његов тата – мафијаш то свакодневно ради. Побегао је са лица места, оставивши девојку да издахне на асфалту, а онда се после неколико минута зауставио како би позвао тату и обавестио га да је некога прегазио. Жељко Митровић до тог тренутка није ни помишљао да ли је нормално да његов син који је неискусан и бахат возач вози скупоцени и јак БМW, нити се у том моменту забринуо да ли ће његов наследник завршити у затвору већ се уплашио да му се син не убије (како је касније причао Александар је плакао и претио да ће се убити). На ту срцепарајућу причу и патетику заштитнички се понео Александар Вучић – Мајка Тереза криминалаца које држи под својим политичким кишобраном. Како би умирили јавност Вучић и Митровић су одлучили да судија ипак одреди притвор бахатом наследнику. Притвор није никаква казна а у конкретном случају се ради о чистом политичком и маркетиншком трику. Одмах након тога, ниједан медиј се више није бавио трагедијом у којој је живот изгубила једна девојчица.
Сведоци те трагедије су у првом исказу рекли да је Митровић јуниор возећи пребрзо, без икаквог кочења у пуној брзини на обележеном пешачком прелазу убио девојчицу. Прва вештачења су показала да је Александар возећи недозвољеном брзином, кршећи саобраћајне прописе убио девојчицу што се утврдило на лицу места озбиљном експертизом. Искази сведока и налаз вештака били су компатибилни, али не дуго.
Вучић је употребио све механизме извршне власти и незаконитим и бандитским притиском на правосудне органе, истрагу и ток суђења усмерио у правцу заташкавања истине, а шта за циљ треба да има монтирани кривични поступак и благу казну за сина његовог слуге.
Сведоци су напрасно нестали, тачније ућуткани су, застрашени или подмићени. Првобитан налаз и мишљење вештака је дерогиран другим, потоњим плаћеним вештачењем које је све доказе који су инкриминишући за окривљеног Митровића заменило измишљеним доказима који оптужују мртву Андреу како је била несавестан пешак која је мимо пешачког прелаза, не гледајући лево и десно, изазвала саобраћајну несрећу, те да Александар Митровић ни на који начин није могао да одреагује и избегне трагедију иако је, како нови режимски вештак тврди, возио само 78 км/х.
Дуго је предмет стајао у фиоци, тужилаштво није подизало оптужницу а млађани Александар је нормално наставио да живи у Лондону и ужива у благодетима опљачканог и ратнопрофитерског новца његовог оца. Жељко Митровић је ангажовао адвоката Милисављевића, у јавности познатог као ђавољи адвокат, који је специјализован за саобраћајке. Медији су његов принцип рада после опсежног истраживања оценили незаконитим и неетичним. Петра Цвијић је захваљујући њему правноснажно ослобођена иако је вероватно постојало довољно доказа да се огласи кривом. Метод рада адвоката Милисављевића код многих стручњака и у јавности ствара сумњу да вешто користи спрегу са правосудном мафијом како би за велики новац својим клијентима омогућио ослобађајућу пресуду или најминималнију казну. Не треба да вас чуди што су његови клијенти увек и искључиво богати појединци, јавне личности, криминалци и њихова деца. Симптоматично је да у сваком поступку у ком је Милисављевић бранилац, сведоци нестану а вештаци пишу само оно што је у интересу његових клијената. Ништа другачије није ни у поступку који се води против Александра Митровића.
Онлине медиј „Узбуна“ је од добро обавештених извора блиских истрази дошла до поузданих информација да се преговара о споразумном признању кривице, а који споразум ће Александар Митровић да закључи са надлежним тужилаштвом, сходно начелу опортунитета који прописује ЗКП. То значи да ће јавни тужилац утврдити да не постоји довољно доказа да је Митровић јуниор извршио тежи облик кривичног дела које му се оптужницом ставља на терет, те да је Александар Митровић ипак стао да помогне девојчици јер у монтираном, изнуђеном и политичком налазу вештака не пише да је био безобзиран и да ју је возећи недозвољеном брзином на пешачком прелазу усмртио. Након тога ће тужилац да предочи да је за то евентуално запрећена мала казна и да би сврсисходно било да Александар Митровић призна кривицу, потпише споразум о признању кривице са тужилаштвом, те да као неко ко се искрено покајао не треба да издржава затворску казну. „Епилог тог политичког поступка у ком су правни аргументи занемарени а интереси моћника и криминалаца пресудни, биће наногица и шестомесечни кућни притвор за Александра“, каже инсајдер за онлине медиј „Узбуна“.
Платиће тата сину слободу а ви се чувајте на путевима јер ће млађани деликвент и даље газити и ломити све пред собом. Вучић је заузврат добио телевизију са националном фреквенцијом. Девојчица Андреа је мртва, заустављена у кораку и сну.
Када имате одбегле сведоке, фалсификоване налазе и мишљење вештака, ђавољег адвоката и корумпиране тужиоце и судије, џелат постаје жртва. Ко је следећа жртва?
За Узбуна – онлине медиј пише Радован Ненадић, дипл. правник и узбуњивач
Најексклузивније информације о политичком одрастању Жељка Митровића, његовом сарадњом са свим режимима, познатим српским мафијашима, као и о пореским утајама и другим криминалним активностима, те о мистериозној смрти Иване Бодрожић – Бакић, између осталог можете сазнати у књизи „Оптужница против Вучића“, аутора новинара Предрага Поповића, коју можете поручити на број 063/123-2702
