Фестивал “Мирдита, добар дан” поново је узбуркао јавност, а многи га виде не као промоцију односа, већ као промоцију мржње. Док се акценат ставља на жртве са албанске стране, српске жртве се занемарују и маргинализују. Срби, који су масовно протерани са Косова и Метохије, остају у другом плану, што овај фестивал чини отвореном промоцијом независног Косова.
Још шокантније је сазнање да овај фестивал добија финансијску подршку од српских државних институција као што су Министарство омладине и спорта и Министарство просвете. Како је могуће да се фестивал који промовише независност Косова финансира српским новцем? Овај парадокс изазива сумње да режим користи фестивал као средство за манипулацију јавности и скретање пажње са других, важнијих проблема.
Предраг Аздејковић, активиста и директор “Мерлинка фестивала”, тврди да организатори намерно заказују догађаје на датуме који могу изазвати конфликте. Аздејковић истиче да је избор Видовдана био свесна провокација како би се изазвала реакција јавности, а затим фестивал забранио, што би омогућило организаторима да представе Србију као нетолерантну земљу.
Поред контроверзи око датума, финансирање фестивала остаје спорно. Иако фестивал добија подршку од Рокфелер фондације и Министарства културе, омладине и спорта тзв. Косова, значајан део финансија долази од српских институција. Иницијатива младих за људска права, која је такође укључена у организацију фестивала, финансира се од истих министарстава, што указује на дубље скривене агенде.
Изгледа да режим користи овај фестивал као двоструки алат – с једне стране, финансирањем фестивала контролише наратив и скреће пажњу са других проблема, а с друге стране, избором контроверзних датума изазива реакције јавности и представља се као заштитник националних интереса. Овај двоструки приступ омогућава влади да у било ком тренутку преусмери пажњу са потенцијално опасних политичких тема и кризних ситуација.
Фестивал “Мирдита, добар дан” и начин на који је организован и финансиран, указују на софистицирану политичку стратегију режима. Ова манипулација јавним мњењем омогућава влади да се представи као патриотска власт док истовремено контролише наратив и реакције јавности.