,,Неки су поставили питање колико се новца остварило за 7 дана непрекидног рада РХЕ са снагом од 600 Мвата. Било који износ добијен продајом ове енергије не оправдава чин пражњења. Ова енергија је иначе скупља јер за њену производњу су и трошкови “избацивање” воде пумпама из Дринског језера на коту преко 800м и зато се она чува само за очување стабилности система.

Сваки инжињер у ЕПС-у који је радио на експлоатацији добијао је дневни извештај у коме је било назначено колико је агрегата у погону, колико ван погона, колико у врућој резерви, колико у квару и колико се дневно произведе енергије и где се извози.

Данас је то највећа државна тајна управо да се прикрију злоупотребе оних који командују енергетиком. Без извештаја диспечера који су рекох државна тајна могу потписати а да не погрешим да производња у термо електранан (ТЕ ) није према инсталисаној снази већ знатно мања па се онда ангажују ХЕ које немају потребне дотоке воде па се онда празне залихе.

Термо извори чине 70% укупне инсталисане снаге а ХЕ 30% што је лако закључити да са таквим процентом и са слабим дотоком не смеју преузимати терет потрошње већ је логично да то чине ТЕ. Зашто агрегати у ТЕ не раде пуном снагом, кажу нема угља довољно на депонијама. Ако се то докаже као тачно није довољно сменити неке директоре као што су то чинили недавно због кварова у Борчи већ ово стање прогласити као саботажу, похапсити одговорне а затим установити у каквим условима и са каквим стручњацима данас ЕПС функционише.

Моје сазнање је да се ЕПС доводи до потпуног колапса не би ли га неки “способни” откупили за ситне новце и “спасили” га а онда би следило драстично повећање цене киловатчаса јер је тобоже најнижа у региону што је лако доказиво да није тачно јер је он оптерећен многим додацима тако да је достигао цену од 14 евроценти а не 5 како тврде.”

Професор Јован Јоца Мандић дипл.инж