Државна тајна може да се скине у јавном интересу. Али, шта се у Србији дефинише као јавни интерес? Случај прислушкивања показује различите аршине за различите чланове друштва.
Протеклих дана највише речи било је у вези са тим ко има право да скине ознаку тајности за поверљивих докумената. Али, све у вези за прислушкивањем председника Србије, али и других актера у политичком животу отворило је и још једно важно питање: Шта је интерес јавности у име ког се разоткривају поверљиве државне тајне?
И да му закон не дозвољава председник Вучић би, како каже, опет неке досијее и званичне извештаје БИА са ознаком “државна тајна”, читао у јутарњем програму Пинка.
Ипак, позива се на члан 26. Закона о тајности података, у ком се наводи: “Народна скупштина, председник Републике и Влада могу са појединих докумената опозвати ознаку тајности, без обзира на степен тајности, ако је то у јавном интересу или због извршавања међународних обавеза.”
“Али сам склонио само оно што се тиче мене”, рекао је Вучић у суботу после обиласка радова на Тргу Републике у Београду.
Да је то у јавном интересу није сагласан некадашњи председник Борис Тадић и позива Тужилаштво да сада отвори сва документа.
“Он је свој лични интерес, јер се нашао у ступици, јер је сам себе оптуживао за кривична дела, поистоветио са јавним интересом”, оценио је Тадић.
Новинар Пинка је на Тадићевој конференцији подсетио да је Вучић рекао да је читање тајни јавни интерес зато што га је опозиција оптуживала да је он прислушкиван због веза са криминалцима.
“Сада сте закопали Александра Вучића, као што он себе закопа на конференцији за штампу, сада сте га ви са телевизије Пинк закопали, одговорићу Вам али ћете морати да објавите, ако нећете ви, објавиће неко други. Није објавио имена криминалаца, већ само обавештајаца, он је селективно објављивао имена са којима је комуницирао, а зашто је селектирао, па није хтео да се види са ким је још комуницирао. Kо је био на мерама, не само обавештајци, екстремисти, него и криминалци. Зашто криминалци, па зато што су финансирали кампању Александра Вучића. Kоји? Па открићемо сада кроз овај тужилашки процес”, најавио је Тадић.
Тајна је или јавни интерес – да ли се данас прислушкује опозиција? Чланови Иницијативе “Не давимо Београд” приметили су 2016. године, док су протестујући тражили одговорност власти за рушење у Савамали, да коју год акцију договоре телефоном, тамо где се појаве, већ их чека и полиција.
Добрица Веселиновић из Иницијативе “Не давимо Београд” каже да су их данима пратиле, фотографисале и снимале непознате особе у цивилу.
“Ми смо тражили од полиције и Телекома Србије, где су нам били бројеви, да ли смо под одређеним мерама прислушкивања, али су нам рекли да су те информације државна тајна”, истиче Веселиновић.
Не само да се ознаке “државна тајна” сада ад хоц скидају, већ се и ад хоц стављају, каже новинарка БИРН-а Ана Новаковић која годинама покушава да открије колико је новца грађана Србије потрошено и од кога је купљено више од 700 полицијских “шкода”.
“У случају тих ‘шкода’ од пре две године, пре тачно два месеца је Управни суд донео пресуду у корист БИРН-а и рекао Влади Републике Србије: ‘Молим вас да доставите БИРН-у закључак којим сте набавку ‘шкода’ прогласили тајном’. И ја сам тражила, а Влада каже: ‘А, не! И закључак којим смо набавку прогласили тајном, је тајна'”, каже Новаковић.
Између осталог ознака “тајна” стављена је и на набавку нових 80 аутомобила за полицију, државна тајна је и зашто је МУП слао своје припаднике у Поточаре код Сребренице, те је, зато што су о том говорили у медијима и њихово суђење затворено за јавност, тајна је и куповина авиона за Владу Србије, а и концесија аеродрома.
Н1