„СЛУГА ЕВРОАТЛАНТИЗМА И КЕРБЕР МУЛТИНАЦИОНАЛНОГ КАПИТАЛА НА ШТЕТУ СРБИЈЕ“
НА ОТВАРАЊУ дводневног скупа под називом „Више од цивилног: заједничким дијалогом на европском путу“, у Народној скупштини Србије, 25. фебруара 2016. године, актуелни премијер је искористио своје обраћање да потпуно разоткрије своју јадну политичку креатуру слуге евроатланског геополитичког концепта, марионете глобализма и кербера мултинационалног корпоративног капитала, а на штету грађана наше земље.
Када мисли да је довољно, мелодраматски снисходљиво, посипајући се пепелом по глави, рећи: Мој став се променио и стога се не стидим, већ поносим; објављујући да је од најжешћег критичара и једног од главних хушкача против невладиних организација финансираних из иностранства, постао њихов слепи обожаватељ, онда је у великој заблуди.
Не да нема места поносу, ако је искрен, него је једино нормално да осећа дубоко кајање и да се извини невладиним организацијама. И као сваки заблудели син, који се враћа на прави пут, треба да стане на крај колоне, а не на чело колоне.
По хришћанским мерилима лицемерје је добро разјашњено, а премијер би требало да поразмисли о следећој поруци: Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.
Његово брижно упозорење да поново постоје они који би да показују мишиће и неодговорно позивају да идемо алтернативним путем и речи: Ти алтернативни путеви воде право у амбис, а мишиће смо испробавали толико пута да смо били светски шампиони у 20. веку, а да свом народу ништа нисмо донели; најбоље говоре о његовом демократском капацитету.
Наиме, када неко каже да нема алтернативе, рецимо путу у Европску унију, онда, свако зна да се ради о ауторитарној , искључивој особи, која не поседује ни минимум толеранције за супротно мишљење.
Значи, не ради се о демократи.
У измишљеној причи о показивању мишића, од стране оних који се залажу за алтернативну политику, препознајемо шибицарски дух особе која се не либи да приписује другом сопствена трабуњања болесних неистина.
Источна алтернатива никада није тврдила да смо данас нека сила, већ супротно да смо народ и држава бачени на колена од стране западних завојевача и домаћих колаборациониста и издајника, па стога сматрамо да то јадно стање треба прекинути тражењем бољих алтернатива.
Но да закључимо, сатрапи на власти од 2012. године донели су народу, знамо добро: најниже личне дохотке и пензије у региону (под жутима су биле веће), енорман пораст намета у виду пореза и акциза (под жутима су били нижи), стални раст јавног дуга и спољне задужености (под жутима су били нижи), енормно разбољевање и прекомерно умирање становништва, продубљивање сиромаштва и довођење већине грађана на ивицу беде, потпуну блокаду медија за мишљења супротна режимско-окупаторском, несмањену корупцију, креирање на јавним фреквенцијама лажне виртуелне стварности и наметање декадентних садржаја по типу риалитија…
(саопштење Источне алтернативе)
