Вучић испод жита продаје српско обрадиво земљиште Арапима

Представници Министарства привреде Србије и компаније Ел Равафед из Уједињених Арапских Емирата потписали су уговор о заједничком улагању, којим је предвиђено оснивање заједничког предузећа за инвестирање у пољопривреду Србије.

Уговор су у Београду потписали министар привреде Србије Душан Вујовић и извршни директор компаније Ел Равафед из Абу Дабија Махмуд Ибрахим ел Махмуд, саопштило је Министарство привреде Србије.

Истакнуто је да ће Србија у заједничкој компанији имати 20 одсто власничког удела и неће имати обавезу инвестирања, док је партнер из УАЕ на себе преузео обавезу улагања у висини од 140 милиона евра у наредне четири године.

Прво улагање новооснованог предузећа представљаће куповина дела имовине два пољопривредна друштва у реструктуирању АД “Бачка” из Сивца и “Јадран” АД из Нове Гајдобре у износу од 22 милиона евра.

Из Министарства привреде поручују да ће се тиме омогућити отплата дуговања тих привредних друштава, што ће их спасити, како је наведено, неизвесне судбине и стечајног поступка.

Миладин Шеварлић, агроекономиста и професор Пољопривредног факултета у Земуну каже за “Вести” да је тешко било шта говорити док се не види уговор, али уочава низ нелогичности.

– Прво што боде очи је то што је држава потписала уговор, а не Агенција за приватизацију. Реч је о предузећима која су у реструктурирању, не видим разлог зашто је све то на нивоу Министарства привреде. Можда држава Србија има и неке друге интересе, али јавност то не зна – каже др Шеварлић.

Што се тиче партнера из УАЕ, ствар је према Шеварлићу потпуно јасна и тржишно очекивана.

– Они улажу капитал у земљу у транзицији и то у куповину земљишних комплекса, који су уређени. Србија и бивша СФРЈ су шест деценија улагале у то земљиште, које је потпуно уређено. Да су на пример купили земљу у источној Србији ино купци морали би дати још 50 одсто више новца за уређење земљишта – каже др Шеварлић.

Бизнисмени из УАЕ, наставља наш саговорник, добили су прилику да купују земљиште и пре грађана ЕУ, који ће моћи да пазаре земљиште од 1. септембра 2017. године.
Он такође додаје да је првобитно било речи о куповини осам предузећа, али се сада говори само о “првом улагању” у два предузећа и упозорава да мора бити више транспарентности у склапању послова између државе и страних партнера.

Зашто нема дијаспораца?

Професор Шеварлић се пита зашто држава Србија није понудила на тенедеру или аукцији да ова предузећа, па да их купи неко из Србије или пак српске дијаспоре.
– Зашто пословни људи из дијаспоре, на пример нису учествовали у приватизацији српског земљишта. Нашим пословним људима не недостаје ни знања, ни патриотизма, па због чега онда њих није било на аукцијама и тендерима. Мислим да многи из власти треба да се запитају зашто је то тако – каже др Шеварлић.

Н. С. Прерадовић – Вести | фото: Фонет