Вучић из Крушика извозио ракете у Украјину да се убијају Руси

Скандал са продајом оружја од стране Србије режиму у Кијеву узима маха. Све је почело новинарским открићима. Дошло је до расправе у српском парламенту, а руско Министарство спољних послова је већ рекло да је „забринуто“ и „прати ову заверу“. Питање је како ће председник Србије Александар Вучић представити ситуацију Москви, на коју се ослања сваки пут када се у његовој земљи приближе неки избори, пише ИГОР ПШЕНИЧНИКОВ за Царград.тв

Шта је суштина питања?

Почнимо од краја. Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова је у четвртак 2. марта изјавила да је Русија забринута због извештаја о испорукама муниције из Србије у Украјину.

Помно пратећи ову причу, обратили смо пажњу на расправу која се пре неки дан водила око ове теме у Народној скупштини (парламенту) Србије. Долазеће информације, наравно, изазивају најдубљу забринутост – каже се у њеном коментару, објављеном на сајту Министарства спољних послова.

У одвојеној изјави за телевизијски канал РБК, Захарова је додала:

Ми смо већ званично затражили од Београда да разјасни овај став, па сада, опет, то треба да се уради, не преко медија, не преко Телеграм канала, не кроз цурење информација, већ кроз званично изречени став српске стране, треба да се открију чињенице… Тада ће се донети одговарајући закључци, јер је ово изузетно важна тема за билатералне односе.

Подсетимо на сам почетак “заплета”.

Телеграм канали су пре неколико дана дистрибуирали снимак из једног од војних складишта у Братислави, где је испоручено 3.500 ракета М-21 калибра 122 мм за ракетни бацач Град. Добављач је било српско државно војно предузеће Крушик. Истовремено, дато је и објашњење како су тачно српске ракете доспеле у Словачку. Иницијални наручилац пројектила српске компаније Крушик је канадски ЈЊ Еxпорт Импорт, који је уз учешће Арца Савунма Санаyи Тицарет испоручио овај смртоносни терет из Србије у Турску. Из Турске је товар одлетео у Словачку, а одатле у Украјину. Испоруке су, како се наводи, обављене 4. и 6. фебруара ове године.

Посланичко питање

Наравно, ова вест се одмах проширила Србијом, чији народ отворено подржава Русе у њиховој борби против Запада на територији Украјине, и о томе је убрзо престало да се говори. На недавној скупштинској седници, посланик Народне странке Мирослав Алексић, износећи став апсолутне већине Срба, поставио је министру одбране Милошу Вучевићу питање: како су српске власти могле да дају дозволу за продају пројектила 122 мм пројектила Турској, која сама производи слично оружје, а испоручује га Украјини? У трговачкој шеми, према речима посланика Алексића, учествовала је фирма повезана са српским „бароном” трговине оружјем Слободана Тешића.

А овако је одговорио министар одбране, преноси српски лист Данас:

Ми уопште не извозимо оружје ни у Украјину ни у Русију. Али имамо право да га извеземо свакоме ко је легитиман корисник. Наша специјализована (војна) индустрија мора да ради и да се развија, ми имамо право да продајемо своје производе, као и сви остали.

Милош Вучевић је даље рекао:

Да ли приватне компаније купују (српско оружје) на трећим тржиштима и да ли га продају у другим земљама није ствар Србије. Нећемо продавати оружје никоме укљученом у рат и не желимо да се наше оружје користи ни против једне стране. Али не желимо да будемо лажни моралисти, ми производимо оружје и војну опрему која се користи у војним сукобима.

Укратко, став српских власти је следећи: продали смо оружје трећем лицу, али где ће оно даље и против кога ће бити употребљено није наша ствар, за нас је то само посао. Напомињемо да министар одбране није ни негирао да су српске ракете за МЛРС Град стигле у Словачку, а потом и Украјину.

Али постоји другачије мишљење…

Овакав став министра одбране изазвао је буру негодовања у земљи. Сви у Србији се слажу да не може бити говора о послу док Русија ратује са колективним Западом. Оружје није одећа, па чак ни енергетици који нису толико потребни свима. То је оно што убија руске војнике. Ово је питање и политике и морала, посебно за Србе, који се сећају да је Русија 1914. године ушла у Први светски рат искључиво да би заштитила Србију од неминовног масакра од стране Аустроугарске.

У Србији се одаје почаст светом страдалнику цару Николају ИИ, који је, по речима Срба, жртвовао себе и своју земљу зарад спасавања православне српске браће. Срби су подигли споменик последњем руском цару у самом срцу Београда. А сада испада да званичне власти данашње Србије враћају Русима црном незахвалношћу, цинично говорећи о новцу и „лажном морализму“.

Српска штампа истиче да испорука оружја Украјини није само неморална, већ је то манифестација корупције. „Оно што би требало да нас брине, осим политичке димензије, јесте да постоји велика сумња да је реч о корупцији“, рекао је за ТВ Н1 Вук Цвијић, познати српски новинар.

Није први пут

Подсетимо, раније, 2019.године, у Украјину су испоручене гранате за минобацаче које је произвела иста компанија Крушик. Појаву српских граната у Украјини, посебно на фронту Донбаса, српске власти су тада објашњавале чињеницом да је та муниција наводно била намењена Пољској. Али у пратећим документима који су постали јавни, Украјина је наведена као прималац.

Говорећи о овом инциденту, Вук Цвијић напомиње да је постојала „огромна разлика” између онога што је платила Украјина и онога што је добио Крушик. Новинар објашњава да посредник у трговини, ако то није државно трговинско предузеће Југоимпорт, може да узме највише до пет одсто провизије. Међутим, у случају испорука Крушикових производа Украјини, постојала је „драматична разлика” између продајне цене и цене коју је плаћао кијевски режим – 100, па чак и 200 одсто.

Овај новац треба уплатити државном предузећу, у овом случају комбинату Крушик, али то се не дешава, каже Цвијић.

Цвијић није именовао „посредника“ који присваја огромне провизије, а о коме се ради, можемо само да нагађамо. При томе треба имати у виду да само власт и државни службеници у Србији имају приступ војним производима државног предузећа, они дају и дозволу за извоз. Коментаришући изјаву надлежних да је у овом случају реч искључиво о “међународној трговини, за коју Србија није везана”, Цвијић истиче да је земља извозница дужна да прати где се налази крајња тачка испоруке оружја.

Коначно

Да сумирамо, по нашем мишљењу, мудрим речима српског политиколога Драгомира Ангелковића, који је у интервјуу већ поменутом ТВ каналу Н1 рекао да скандал са испоруком српског наоружања Украјини води ка „ погоршању односа“ Србије и Русије.

Србија, наравно, не може да буде значајан фактор у снабдевању Украјине оружјем. Међутим, чак и једна српска граната или пројектил испоручен Украјини је неприхватљив за Русе. Али Руси ће се вероватно поставити прагматично у околностима у којима се скоро све земље у Европи окренуле против ње, ће Русија са србијом покушати балансирано да се постави. Вероватно под овим условима Москва неће реаговати, али ће сигурно једног дана подсетити председника Вучића на то шта је урадио – каже Анђелковић.

Чини се да је српски политиколог то врло прецизан у својој изјави. Зна се да је Александар Вучић пред сваке председничке или парламентарне изборе у Србији увек долази у посету Москви и састајао се са руским председником Владимиром Путином, пријатељски се рукујући и исто тако срдачно се смешећи у камеру. И то се не случајно: Срби воле Русију и Русе, поштују нашег председника и заиста желе да их води политичар попут Путина. И зато после ових посета Срби гласају за Вучића као Путиновог „савезника“ . Можда Вучића више не треба позивати у Москву?