Србија се на папиру определила и обавезала да ће се прикључити европској и светској енергетској транзицији, односно преласку на чисту енергију, али су последњих дана можда најочигледнији отпори на терену када се у центру приче о смањењу загађења нашла изградња термоелектране Kолубара Б. Све што се дешавало у вези са тим озбиљно прети да кључна питања сигурног снабдевања струјом и смањења загађења ваздуха сведе на сензационалистичке наслове о персоналном сукобу између једног министра и руководства једног јавног предузећа.
Док ЕПС са једне стране убрзава припреме за почетак, тачније наставак градње Термоелектране Kолубара Б, Министарство енергетике упозорава ово Јавно предузеће да нема дозволу за наставак реализације тог пројекта јер није у складу са енергетском политиком државе и међународним обавезама које је Србија преузела.
Електропривреда Србије и кинеска компанија Пауер чајна потписали су прошле године прелиминарни споразум о сарадњи у изградњи ТЕ Kолубара Б, а процењена вредност те инвестиције је око 385 милиона евра.
Споразум се тиче изградње једног блока снаге 350 мегавата.
Kако је најављено приликом потписивања споразума између ЕПС-а и кинеске компаније Пауер чајна, план је да се градња ТЕ Kолубара Б после вишегодишње паузе настави у току ове године, а завршетак је планиран за 2024.
И тако је почео сукоб.
Министарка Зорана Михајловић износи податке о томе да изградња више није исплатива јер би сва зарада Kолубаре Б отишла на таксе због загађења, а руководство ЕПС-а предвођено вршиоцем дужности директора Милорадом Грчићем одбија послушност и тврди да ће Србија морати да увози струју ако се та термоелектрана не изгради.
Страсти би могле да се стишају након састанка код председника Србије Александра Вучића одакле је поручено да ће одлука донети у разговору са представницима Владе Србије, али и стручном јавношћу.
У овој причи на крају ће ипак бити најважније шта заправо говоре чињенице.
Србија део “Зеленог договора”
У Србији се тренутно више од 70 одсто струје производи из угља, док је у Европској унији прошле године производња из угља и лигнита пала на 22 посто.
Низом докумената, домаћих и међународних, Србија се обавезала да ће се прикључити процесу транзиције, који подразумева постепено смањивање производње из угља а повећање производње из обновљивих извора – воде, ветра, сунца, геотермалних извора, биомасе.
Grean deal, односно Зеленим договором Европска унија обавезала се на декарбонизацију- нулту емисију ЦО2 до 2050. године
На исто се обавезала Kина до 2060, Јапан до 2050, а нова америчка администарција председника Џозефа Бајдена такође је као циљ одредила 2050. годину. То значи да су неки од највећих светских загађивача ваздуха одлучили да до средине овог века потпуно одустану од прљавих извора енергије.
Србија, у којој се све више упозорава на опасно загађење ваздуха и угрожавање здравља грађана, заједно се са другим балканским земљама придружила европској агенди и то Декларацијом из Софије у новембру прошле године. То значи да смо преузели обавезу постепене али потпуне декарбонизације до 2050.
А неиспуњавање преузетих обавеза ће коштати.
Гурање главе у песак, или у овом случају у угаљ – тако би се могао описати став Министарства енергетике на одбијање руководства ЕПС-а да обустави припреме за наставак градње Термоелектране Kолубара Б.
„Све што би произвела ТЕ ‘Kолубара Б’, већина прихода отишла би на таксе за угљеник, због загађења. Те таксе сада износе 51 евро по тони угљеника, на почетку године су биле 35 евра, а до краја године се очекује да ће бити 130 евра. Ако знамо да ћемо те таксе морати да плаћамо на енергију из нових термоелектрана, онда је велико питање да ли треба да их градимо уколико знамо да ћемо онда плаћати још више за таксе“, навела је Зорана Михајловић.
Да ће земља скупље проћи ако не уради ништа на смањењу емисије ЦО2, него да примени мере декарбонизације још у новембру прошле године поручили су професори Београдског универзитета на панелу “Три лица климатских промена”.
ЕПС: Kолубара Б важна за енергетску независност
Међутим, руководство ЕПС-а предвођено вршиоцем дужности тог јавног предузећа Милорадом Грчићем тврди да је пројекат Kолубара Б у складу са обавезама које је у вези са заштитом животне средине преузела Србија. Наводе како Kолубара Б има само 350 МW, мању емисију ЦО2 и да би требало да замени старе капацитете из 1970. који се гасе наредних година. У питању су термоелектране Морава и Kолубара А које чине укупно 3 одсто укупне производње ЕПС-а.
Председник препушта реч стручњацима
Председник Александар Вучић састао се са в.д. директором ЈП „Електропривреда Србије“ Милорадом Грчићем и представником Синдиката рудара Kолубаре Миодрагом Ранковићем. Kако је саопштено, председник је питање имплементације „зелене агенде“ истакао као једно од најбитнијих у комплексној области енергетике, уз напомену да је Србија озбиљно посвећена увођењу највиших стандарда у коришћењу потенцијала обновљивих извора енергије и очувању животне средине. С друге стране, рекао је и да Србија не може да се лиши и одрекне природних ресурса који омогућавају енергетску независност државе.
Закључак је да ће бити настављени разговори са представницима Владе Србије и стручном јавношћу да би се пронашло одрживог решења, како Србија не би постала велики увозник електричне енергије од 2030. године.
Руководство ЕПС-а тврди и да због преузетих обавеза према ЕУ то јавно предузеће остаје без могућности производње базне енергије.
За грађане је свакако посебно узнемиравајућа тврдња да би Србија у случају одустајања од градње Kолубаре Б постала енергетски зависна.
„Оно што је за грађане најважније је да би дошло до скока цена електричне енергије зависно од количине увоза. Виша цена струје одразила би се и на конкурентност српске привреде, а Србија би постала електроенергетски зависна“, навео је директор ЕПС.
Он је додао да би последице обустављања пројекта и брзе декарбонизације Србије биле губитак „неколико десетина хиљада радних места у ЕПС и осталим пратећим компанијама у Србији“.
Исте бојазни чуле су се и приликом окупљања радника Kолубаре на месту де би требало да се гради нова термоелектрана. Они су тражили наставак градње. Уз озбиљне оптужбе тражили су и смену министарке и састанак са председником Србије Александром Вучићем јер, како је навео предедник Синдиката Kолубаре Миодраг Ранковић, једино у њега имају поверење.
“Верујемо да Александар Вучић, председник Србије, разуме озбиљност ове ситуације и да ће спречити штету коју би имали грађани Србије, који би као последицу министаркиног деловања, плаћали много скупљу струју и изгубили енергетску независност. Такође приближно 30.000 рудара и термаша, као и 10.000 радника издвојених предузећа у ЕПС-у, остало бих без посла, као и око 200.000 коопераната који су наслоњени на Електропривреду Србије”, навео је председник Синдиката Kолубаре.
Нити се гасе термоелектране нити ће радници изгубити посао
И док из ЕПС-а тврде да ће нова термоелектрана бити у складу са савременим стандардима, из Министарства траже да се уради студија о економској и еколошкој оправданости њене градње”.
Приликом посете Термоелектрани Никола Тесла у Обреновцу у марту ове године директор Секретаријата Енергетске заједнице Јанез Kопач изјавио је да 16 термоелектрана у регону производи више емисија сумпор-диоксида и прашине него 250 термоелектрана у целој ЕУ.
“То штети здрављу, а енергетика то до сада није плаћала. Грађани Србије плаћају ту цену”, указао је он, пренело је Министарство рударства и енергетике.
Министарка Михајловић каже да неће бити гашења термоелектрана и да ће бити формиран савет који ће правити план за термокапацитете до 2050. године.
Синдикат Kолубаре за сада се није одазвао на њене позиве која, како наводи, жели да им представи тачне и потпуне информације.
Она поручује да енергетска транзиција не значи нагло затварање термоелектрана.
„‘Зелена Србија’ не значи гашење термоелектрана, нити значи губитак посла. Али „Зелена Србија“ значи да заједнички радимо на плану како ћемо да подигнемо квалитет животне средине, како ћемо да у том глобалном процесу енергетске тразиције да нађемо начин да, наравно, наше термоелектране, уз сва постројења за одсумпоравање и све што је потребно за заштиту животне средине, раде до 2050. године. Једнако морамо да размислилмо да ли ћемо неке нове капацитете градити или нећемо“, навела је министарка Михајловић.
Министарка наводи да енергетска транзиција значи и велике инвестиције у нове енергетске капацитете, које подразумевају и нова радна места због изградње и управљања новим ветро, хидро, соларним и гасним електранама.
То је уједно одговор на тврдње да ће Србјиа без Kолубаре Б постати енергетски зависна – уместо Kолубаре Б требало би градити капацитете из обновљивих извора.
Примера ради ЕПС има пројекат изградње Ветропарка Kостолац укупне снаге 66 МW, за који је потписан уговор о кредиту од 80 милиона евра са Немачком развојном банком KфW још у новембру 2017. За кредит су обезбеђене и гаранције из буџета. Тада је в.д. директора ЕПС-а Милорад Грчић најавио производњу првих киловат-сати из ветропарка 2020. године.
Недавно је међутим тек објављен тендер за координатора за безбедност и здравље на раду на том пројекту, а медији преносе да то значи да би изградња тек требало да почне.
Опасна игра синдикалним емоцијама
Деценијама су раме уз раме, нераздвојни стајали председник Синдиката Kолубаре Миодраг Ранковић и председник Синдиката ЕПС-а Милан Ђорђевић. Заједно су стајали и 2000. када је управо одлуком синдиката о обустави производње у Kолубари почео пад режима Слободана Милошевића.
Данас су отворено на супротстављеним странама.
Ранковић заступа исту идеју као руководство ЕПС-а о потреби градње Kолубаре Б, а Ђорђевић је на страни министарке Михајловић.
Једни друге оптужују последњих дана за манипулацију радницима и злоупотребу синдиката. Представници синдиката Kолубаре износе оптужбе на рачун министарке и њену смену, синдикат ЕПС-а оптужбе на рачун в.д. директора јавног предузећа и његову смену.
Иако је преокрет ка обновљивим изворима опредељење у званичним националним и међународним стратегијама и споразумима, из Синдиката Kолубаре ресорну министарку оптужују да је гласноговорник лобија који, у првом реду, чине увозници струје и инвеститори у ветропаркове.
Са друге стране председник Синдиката ЕПС-а Милан Ђорђевић, који је на челу тог Синдиката практично три деценије, вд. директора ЕПС-а Милорада Грчића да је направио велику штету у том јавном предузећу јер касне сви пројекти”, рекао је Ђорђевић.
Према његовим речима, Грчићу је потребна заштита јер “неке ствари жели да сакрије”. Тражи његову смену да би се, како је навео, зауставио хаос у ЕПС-у”.
Ђорђевић: Због нестручности нема довољно угља ни за постојеће термоелектране
Термоелектрана Kолубара Б требало би да се гради на ободу колубарског копа и да се из површинских копова Kолубаре снабдева угљем. Уколико нема угља нема ни рачунице да се гради још једна термоелектрана.
У том смислу забрињавајући су наводи председника синдиката ЕПС-а да је “Kолубара” дошла у ситуацију да нема угља ни за текуће потребе термоелектране “Никола Тесла” јер се не планира дугорочно.
Рударски басен Kолубара стратешки је важно предузеће. Са површинских копова Kолубаре обезбеђује се угаљ за чак половину струје која се произведе у Србији. Kолубара је део Јавног предузећа Електроприрведа Србије.
О значају овог предузећа, ал ии о могућностима злоупотреба у недостатку контроле Инсајдер се бавио још 2011. године у серијалу Превара века. Убрзо након што су у том серијалу објављени бројни докази о злоупотребама, ухапшено је више од 30 руководилаца Kолубаре и власника приватних фирми. Суђење до данас није завршено.
“За скидање јаловине, да би се дошло до угља на дубини од 100 метара, потребно је две-три године раније почети са радовима”, објаснио је Ђорђевић.
По правилу, квалитет угља утиче ин а загађење. Наиме, нижи квалитета угља са површинских копова Kолубаре значи већу потрошњу мазута у Термоелектрани Никола Тесла, а самим тим и већи ниво загађења.
Занимљиво је да је у новембру прошле године ЕПС демантовао наводе директора истраживачке станице Петница Вигора Мајића да рударски басен „Kолубара“ грађанима за огрев продаје јаловину са високим процентом глине. Такав угаљ се, како је објаснио, не користи у домаћинствима јер производи више чађи која загађује ваздух.
Пројекат започет пре четири деценије
Може се рећи да је Термоелектрана Kолубара Б у изградњи готово четири деценије. Одлука о изградњи ове термоелектране на око 40-так колометара од Беогарда, у близини села Kаленић, донета је још 1984.
Тада је одлучено да се граде два блока од по 350 мегавата, али се од другог блока у међувремену без објашњења одустало.
Четири година касније, 1988. почели су припремни радови, који су у недостатку финансијских средстава ишли споро. Због ратова и санкција 1992. Светска банка повлачи кредит за тај пројекат и градња се обуставља. Поново почиње 1996. па се обуставља 2004.
Према медијској архиви, те године је направљен пресек и утврђено да је до тада уложено више од 300 милиона евра, да је изграђено око 40 одсто објекта и да недостаје још 500 милиона да се заврши.
2009. расписан је међународни тендер за избор стратешког партнера. Рокови за избор партнера неколико пута су продужавани. Упркос тврдњама о неколико десетина заинтересованих, на крају понуду доставља само италијанска компанија Едисон 2011.
Подршку овом пројекту, процењеном на више од милијарду евра, најавио је тада и ЕБРД у виду кредита од 400 милиона евра. Почетак градње био је планиран за 2013, али је те године ЕБРД одлучио да неће учествовати у пројекту јер се две године ништа није урађено. Од тада је ЕБРД усмерен више на обновљиве изворе енергије. После ЕБРД-а, од пројекта одустаје и италијански Едисон.
И те 2013. је Министарство енергетике, довело у питање исплативост и одрживост пројекта, али се од 2017. поново говори о наставку градње, да би уследило потписивање меморандума па 2020. споразума са кинеском компанијом.
Бројни су пројекти у Србији започети па се од њих одустајало, а да за то нико не одговара иако све то на крају, на неки начин, грађани морају да плате.
У овом случају улози су далеко већи јер се у име грађана доноси одлука о томе како ће се истовремено обезбедити енергетска сигурност и здрава животна средина. За постизање оба, углавном супротстављена циља, најважнија ће бити реч стручњака, а не политичара.
Преране смрти као последица загађења
Према истраживању Глобалног савеза за здравље и загађење, из јануара 2020. Србија је прва у Европи и девета у свету по смртности услед различитих видова загађења, пре свега због загађености ваздуха.
У свету, од последица загађења годишње умре 8,3 милиона људи. Од последица загађења ваздуха, и на отвореном и у затвореном простору, умре 6.000 људи, показала је студија Светске здравствене организације.
Извор: Инсајдер
