Вучић јавно признао да постоје планови да се угасе Колубара и Костолац и тако уништи комплетан ЕПС

Председник Вучић је још додао да је улагање у обновљиве изворе енергије потребно, али да сунцем и ветром не можемо да балансирамо када струје нема.

Упитани како би Србија изгледала да је донета одлука да се угасе поједини блокови термоелектрана (ТЕ) како је то покушало Министарство енергетике пре неколико месеци када су се побунили запослени у ЕПС-у, и да ли би се током зиме стварно огрејали они који су уградили панеле на кровове својих кућа, иако сунца нигде нема, из  ресорног министарства за „Политику” одговарају да није тачно да су они намеравали да угасе поједине блокове термоелектрана.

– Министарство рударства и енергетике (МРЕ) није покушало да угаси термоелектране, нити то може да уради. Повлачење из рада не значи а приори и њихово рушење, већ планско управљање производњом искључиво за потребе енергетске безбедности. Овако нешто је могуће новим технолошким развојем складишта угљен-диоксида, и све то на основу изградње постројења за производњу струје која користе обновљиве изворе енергије. Став МРЕ је да се мора ићи путем декарбонизације, али на енергетски одржив начин, а да се застарели блокови повлаче тек по изградњи заменских капацитета. Повлачење појединих блокова ТЕ из производње радиће се паралелно или тек након изградње нових постројења за производњу струје из обновљивих извора енергије (ОИЕ), као и складишта, што значи да процес енергетске транзиције не може и неће угрозити енергетску стабилност земље – напомињу из министарства.

Наглашавају да је важећу стратегију из 2015. године, са претходном структуром министарства у делу који се тиче ТЕ, радио менаџмент ЕПС-а, где се наводи да су термоенергетски блокови снаге испод 300 мегавата (ТЕНТ А-1 и А-2, „Костолац” А-1 и А-2, „Морава”, „Колубара”, Панонске електране) просечне старости 45 година и просечне енергетске ефикасности испод 30 одсто. Сукцесивно повлачење тих блокова је предвиђено од 2018. до 2024. године, а њихово функционисање у том периоду ће се обезбедити и дефинисати Националним планом за смањење емисије или другим флексибилним механизмима које предвиђа директива о великим постројењима за сагоревање. Позивајући се на исту стратегију додају да је била предвиђена изградња више постројења за производњу струје, као и приоритетна обавеза изградње бар једне реверзибилне хидроелектране. Такође, планирано је и улагање од чак 2,3 милијарде евра у производњу из ОИЕ до 2020. Чињеница је да актуелни менаџмент ЈП ЕПС ништа од наведеног, до данас није реализовао наводе у МРЕ и тврде да ЕПС у последњих 25 година није изградио ниједно ново постројење за производњу електричне енергије, било да је реч о ТЕ или електрани која користи ОИЕ.

Ако је тако, како тврде у министарству, поставља се питање како Србија онда има довољно струје да и у овим кризним временима покрије потрошњу, а да је не увози.

Напомињу да страх да због увођења соларних панела, односно већег коришћења обновљивих извора енергије, Србија неће имати чиме да се греје, није заснован на одрживим и тачним претпоставкама, јер једно са другим није повезано.

Упитани да ли стварно јавност треба да верује у причу да угаљ треба заменити чистом енергијом тако што ћемо странцима пунити џепове дајући им да производе зелену енергију, из МРЕ одговарају да је енергетска ситуација у Србији таква да нам је из разлога енергетске безбедности, у овом тренутку потребна производња струје и из ТЕ и коришћењем ОИЕ. Наглашавају да емисије угљен диоксида толико поскупљују струју произведену из угља да је сада свака инвестиција у ТЕ неисплатива и проузрокује губитке. Посебно постоји проблем недоступности средстава за изградњу ТЕ јер међународне институције више не финансирају такве „прљаве” технологије. Треба истаћи и то да је изградња ТЕ скупља по неколико пута од изградње електрана које користе ОИЕ, објашњавају у министарству.

Такође, мора се имати у виду да је угаљ ограничени ресурс променљивог, углавном све нижег квалитета. Са падом квалитета то јест већом количином потребног угља за исту количину струје, знатно расту и емисије штетних материја. Са падом квалитета односно нужно већом количином потребног угља за исту количину електричне енергије, знатно расте цена струје. Зато је ово неодржив сценарио и за Србију потпуно неприхватљив ризик да се у будућности ослања потпуно на угаљ као енергент за производњу електричне енергије. Управо зато се морају развијати нови капацитети за производњу струје који неће бити оптерећени угљен-диоксид таксама.

ЕПС гради у складу са стратегијом развоја

Како се може видети на сајту ЕПС-а Стратегија развоја из 2015. године у делу који се тиче ТЕ ипак се поштује и гради се термоелектрана „Костолац Б-3”, постројење за одсумпоравање ТЕНТ А и ТЕНТ Б,  хидроелектране „Бук Бијела” с Електропривредом Републике Српске што је део пројекта „Горња Дрина”, као и ветропарк „Костолац В”. У току је и последња фаза великих радова је на ревитализацији хидроелектране „Ђердап 1”.