Вучић је државоубица који у сарадњи са ЕУ од Србије прави лабораторију за расни, социјални и друштвени инжењеринг

Србија је постала полигон на коме Европска Унија испробава моделе како да се народ потпуно заглупи и да омогући несметано владање онима који државу желе да униште. У том систему нема места за слободу медија, нема ни слободног говора. Дозвољено је само оно што власт одобри, а такав систем делимично је већ у примени и у самој ЕУ.

Србија, међутим, треба да постане прва земља Европе у којој ће владати потпуни медијски мрак. То потврђује, на најгори могући начин, и случај избеглица из исламских земаља, који су, вођени нечијом руком и снабдевени већим количинама новца, кренули на пут ка Европи, да измене демографску слику Старе даме, и да и њу учине поробљеном, и трећесветизираном.

Хоће ли ланац догађаја, када неколико држава ЕУ отворено најављује блокаду шенгенског споразума, а све је почело од одлуке аустријског Управног суда, уздрмати темеље ЕУ, и да ли ће њене чланице морати да се бране од терора имиграната, јер, како британски премијер тврди, од 100 избеглица двоје су борци исламске државе. Да ли ће се моћне државе ЕУ моћи спасити од зла, ако већ Србију жртвују??

У Србији је постао обичај да, када год неко сматра да су му угрожена људска права, помоћ затражи од Европске Уније. То је, међутим, последња адреса од које бисмо требали у таквим случајевима да очекујемо помоћ. ЕУ ни на домаћем терену не брине претерано о стању људских права у појединим областима, а Србију користи као полигон на коме уживо испробава како да уведе ванредно стање, а да га не прогласи.

Рецепт за обарање непослушне власти путем „обојених” револуција доведен је скоро до перфекције, па се поставило питање како тако устоличену власт очувати и против воље народа.

Немачки новинар и аналитичар Герхард Вишњевски недавно је у чланку у магазину „Коп” цитирао прилог из једне документарне ТВ емисије: „Најмудрија ратна политика је она која непријатеља тако изманипулише да он на крају самог себе уништи, претходно још ископајући сопствени гроб. Одавно се већ на овај начин манипулише целим народима, па они због успелих превара сами себе уништавају и то са изузетним жаром, посебним самопожртвовањем и, да човек не поверује, још и о сопственом трошку.”

Да би се то постигло, потребно је да власт која спроводи овакву политику уништења сопственог народа и државе, потпуно контролише све медије. Слобода говора и у ЕУ своди се на слободу да се каже све што се мисли, али мора да се мисли само оно што власт одобри.

Због тога не треба да нас чуди што заштитник грађана Саша Јанковић у својим редовним годишњим извештајима критикује цензуру у медијима Србије, али то у ЕУ нико не узима за озбиљно.

На пример, када се прошле јесени у Бундестагу (немачки парламент) водила дискусија о стању људских права у Србији, све странке су критиковале једино положај у коме се налазе неке националне мањине (Роми) и однос према геј популацији. Ни једном речју није поменут притисак власти на слободу медијиа и укидање слободе говора.

И у самој Немачкој је стање у медијима забрињавајуће.

До прве половине августа велики број немачких медија је са забринутошћу пратио долазак стотина хиљада миграната у Западну Европу. Онда је буквално преко ноћи, очигледно по нечијој команди, начин извештавања промењен: избеглице су радо виђени гости и свако ко их критикује је нациста.

Немачки председник Јоахим Гаук је критичаре прихвата азиланата назвао становницима „мрачне Немачке”, а вицеканелар и лидер Социјалдемократске странке Сигмар Габријел их је прогласио шљамом.

Медији су брзо схватили поруку. Новинар и колумиста Филип Јесен написао је у недељнику „Штерн”како су они који траже заустављање прилива азиланата „људски отпад са којим не жели да има никакав контакт”, а новинарка АРД-а (први програм немачке државне телевизије) назвала их је идиотима.

Најтиражнији дневни лист у Немачкој, „Билд” , отишао је још даље и покренуо праву хајку на оне који се противе званичној политици немачке владе. Бењамин Ш. је на свом Фејсбук налогу написао како се радује погибији азиланата у броду који се преврнуо у Средоземном мору. „Билд” није објавио његово пуно име, али јесте фотографију и место где живи, називајући га „најружнијом њушком Фејсбука”.

Лов на несрећног младића је могао да почне.

Репортер „Билда” је отишао до Бењамина по изјаву и написао како је из његовог стана управо изашла екипа инспектора Службе за заштиту уставног поретка, сугеришући тако читаоцима да је поменути момак опасност по стабилност целе државе.

Бењамин је јавности представљен као неонациста против кога је полиција већ поднела стотинак пријава (?!) и као нерадник који, иако одавно пунолетан, још увек живи у стану са мајком.

Пошто класични медији одавно више нису једини извор информација, већ је то и интернет, у Немачкој је и он под контролом и ограничењима. Уредница дневника на АРД-у, Кристиане Крогман, недавно је најавила да ће постови које гледаоци остављају испод вести убудуће бити строго контролисани и да се неће дозволити писање које одудара од званичних ставова. Лист „Зиддојче Цајтунг” овај систем већ увелико примењује.

У највећим немачким медијима уопште нема више извештаја о протестима грађана у Дрездену, где грађански покрет „Пегида” сваког понедељка на улицама окупи више од 10.000 људи незадовољних званичном политиком владе према избеглицама.

У Немачкој се манипулација медијима зауставља на овом месту, јер правосуђе још увек не жели да буде саучесник. Земаљски суд у Тибингену је прошле године донео пресуду на коју се данас многи позивају, прогласивши захтев за принудну наплату ТВ претплате неразумљивим и незаконитим. „Нико не може против своје воље да буде натеран да купи оно што не жели”, тумаче правници ову пресуду која се увелико користи као преседан у другим случајевима.

Да би испитао могућности принудне наплате ТВ програма који народу испира мозак, Запад као полигон за тестирање користи друге државе, између осталих и Србију. Због тога се овде најављује увођење ТВ претплате у виду таксе, односно врсте пореза, која је одмах наплатива. Зависно од резултата тог експеримента исти модел ће бити примењен и у ЕУ.

Србија је један од глобалних полигона за тестирање понашања народа у ситуацији када сама власт уништава државу и уставни систем. Да би се то лакше остварило, потребно је у народу створити осећај угрожености и постојања ванредне ситуације.

За то се користе избеглице које надиру у масама. За то се користи и вештачка политичка криза која се ствара, иако реално за њом нема потребе.

У Србији се најављују превремени избори упркос чињеници да влада има стабилну скупштинску већину. Лансирају се афере смишљене од стране страних спин мајстора који народ наводи на уверење како су избори неизбежни, иако су последњи одржани прошле године. У суштини, спроводи се државни удар од стране самих властодржаца да би се увежбао сценарио који ће касније бити примењен и на Западу.

Када би се избори одржавали у редовном термину, почетком 2018. године, 2017. би била предизборна година када квислиншки режим у Србији не би могао да спроведе оно што се од њега тражи. Те године, наиме, Србија мора да укине последње законске баријере које онемогућују странце да постану власници пољопривредног земљишта у Србији.

И до сада је та забрана лако изигравана тако што су страна правна и физичка лица овде отварала друштва ограничене одговорности која су затим, као домаћа предузећа, куповала земљиште. Од 2017. године, све ће бити много једноставније, јер ће власник директно моћи да постане сваки странац.

Највише заинтересованих купаца обрадивих површина долази са простора Арабијског полуострва, а они ће као раднике запошљавати мигранте са Блиског Истока и из Северне Африке, а не домаће становништво. Власт у Београду увелико ради на таквом сценарију.

Поверница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, недавно је на телевизији Б92 рекла: “…Треба размислити, понудити опцију да ти људи остану у деловима Србије који су пусти. Ту би требало урадити селекцију, детаљну безбедносну процену, иако нико у овој фази не жели да остане у Србији, можда ће се то променити у некој новој фази.”

Незапосленим Србима, дакле, неће бити даване државне субвенције како би остали у својој земљи и бавили се пољопривредом, већ ће новац из буџета добијати арапски емигранти да би за арапске власнике земљишта производили храну која ће се извозити у арапске земље. Да би се то мирно остварило у Србији морају да се ућуткају сви они медији који заговарају другачију политику.

Слобода говора и извештавања мора у Србији да буде угашена и да би Запад још више опљачкао српски буџет. Да би “помогла”Србији у вези кризе са избеглицама, Европска Унија планира да је финансијски подржи фондом који би износио до пола милијарде евра, пишу немачки медији. Од тога, међутим, више од 95 одсто биће кредити које ћемо морати да вратимо, а који ће се користити за набавку опреме из земаља кредитора. Србија, дакле, треба да финансира стране компаније.

Крајем прошле године министар унутрашњих послова Небојша Стефановић био је у посети Риму где му је препоручена куповина посебне опреме за идентификацију на основу црта лица. ЕУ у међувремену инсистира да све њене чланице и кандидати за чланство ову опрему набаве како би се лакше пратио пут којим избеглице стижу у Европу.

Систем функционише тако да се особе снимају без њиховог знања, ти подаци се затим уносе у централни компјутер ЕУ, па ако се установи да је нека избеглица на територији Европе први пут снимљена у Србији, тамо ће она бити враћена.

Најјефтинији модел који је Стефановићу показан у Риму кошта око 100 милиона евра и најмање толико Србија мора да плати следеће године из свог ионако осиромашеног буџета. Нашем министру су у Риму понуђене две опције набавке.

По првој био би купљен систем који већ постоји у југоисточној Европи, а за чији надзор је задужена посебно обучена група стручњака смештена у једној бившој касарни ЈНА код Загреба. Куповина би се финансирала највећим делом кредитима, а један од кредитора била би и извесна хрватска банка, јер би на овај начин хрватске обавештајне службе стекле несметан приступ информацијама које има МУП Србије.

Преговори су застали, јер је Стефановић тражио провизију вишу од понуђених 10 одсто, а потребно је и изнаћи решење како да се заобиђе законска обавеза расписивања јавног тендера.

Друга опција би била куповина опреме која се још увек не користи на овим просторима и за коју би контролни центар био изграђен у Србији, а у њему би радили домаћи стручњаци које би плаћали Италијани.

Такође је понуђено и да се о трошку италијанске фирме овде изгради фабрика за производњу делова који би се уграђивали у опрему, а у којој би било запослено око 200 радника из Србије.

Пројекат би се означио као развојни, па би се делимично финансирао из бесповратних кредита које за тако нешто даје Европска Унија. Пошто се ради фактички о страном улагању у Србију, за овакво решење италијанска страна није понудила помена вредну провизију овдашњим политичарима, па је Стефановић глатко одбио и да разговара на ову тему.

У сваком случају, Србија мора из сопственог буџета да финансира рад страних компанија за чији успех је највише заслужан Запад који је створио актуелну избегличку кризу. Земље саме себе уништавају и то о сопственом трошку, како је објаснио Вишњевски.

Очигледно је да ЕУ свесно Србију гура у медијски мрак и диктатуру. Унији треба Србија, али без садашњег становништва које за њу представља само јефтину и квалификовану радну снагу коју жели да преузме, а да заузврат овде насели арапске мигранте. О овоме не сме ни да се размишља, још мање сме да се о томе говори и пише, нити овде, а ни у самој Европској Унији.

То потврђује, на најгори могући начин, и случај избеглица из арапских земаља, који су, вођени нечијом руком и снабдевени већом количинама новца, кренули на пут ка Европи, да измене демографску слику Старе даме, и да и њу учине поробљеном, и трећесветизираном.

Око два милиона арапских избеглица, углавном муслиманске вере, од којих је већина њих са подручја која су под побуном против Асадове владе, нахушкано је да крене ка Шведској, Немачкој, Аустрији, да свети рат против неверника наставе у срцу Европе, која своје непријатеље треба да угости, одмори, организује, нахрани и омогући им да са њених улица ударе на вредности европске цивилизације.

Владе неких европских држава очајнички се одупиру налогу из Вашингтона да се црна окупација Европе спроведе о њеном трошку. Перверзно, као да осуђен на вешање сам себи ставља омчу и измиче столицу, а џелат то невино посматра!

Земље Вишеградске групе и Велика Британија против најезде исламских имиграната

Половином маја месеца ове године, док још избелички талас није добио библијске размере, земље Вишеградске четворке (Мађарска, Пољска, Чешка, Словачка) оштро су одбиле предлог Европске комисије да се уведу квоте за прерасподелу десетина хиљада избеглица које стижу са Блиског истока и из Африке. Већ тада, ове четири земље су јасно ставиле до знања да ће блокирати у Бриселу све идеје које не би биле засноване на принципу добре воље и процене самих држава.

Том приликом је и заменик шефа пољске дипломатије, Рафал Тшасковски, задужен за европска питања, јасно казао шта земље Вишеградске четворке мисле о политици Брисела према масовном улазу имиграната у Европу: “…Чуди ме јако да су шефови влада донели јасну одлуку да ће прихватање избеглица бити добровољно, а Европска комисија нам сада намеће некакве квоте. На то никако не пристајемо!”

Тшасковски је још додао да саме државе чланице морају да одлучују о томе колико избеглица могу да приме и под каквим условима и поставио питање да ли имигранти из исламских земаља могу да се интегришу у европско друштво.

Месец дана раније, на заједничким консултацијама немачке и пољске владе у Варшави, пољска премијерка Ева Копач јасно је рекла, у сусрету са немачком канцеларком Ангелом Меркел, да Пољска неће допустити да јој се наметну обавезне квоте.

И премијер Чешке Бохуслав Соботка такође је категорично одбио квоте за пријем имиграната, а министар унутрашњих послова у његовој влади, Милан Хованец, јавно се упитао, шта ће даље бити ако Чешка прими првих 500 имиграната, указујући да ће у том случају његова држава саму себе увући у проблем из кога неће моћи више да изађе.

На предлог да цела ЕУ преко обавезних квота за пријем избеглица олакша избегличку кризу пре свега у Италији и Немачкој, најоштрије је реаговао мађарски премијер Виктор Орбан (што се током летњих месеци, током развоја догађаја, показало разумним).

Наиме, Орбан је предлог Брисела назвао сулудим и неодговорним и рекао између осталог: “…Не желимо да видимо имигранте у Мађарској. Ако друге чланице ЕУ желе да приме имигранте, нека то и учине. Али, онда не треба да их шаљу поново овде, или преко нас, а заложио се и да ЕУ уопште и не прима нелегалне избеглице зато што оне крше законе у покушају да уђу на територију ЕУ…”.

И бивши чешки председник Вацлав Клаус: “…То је трагична заблуда Европе. Једина реакција која има смисла јесте да се европске државе договоре да сваку избеглицу који код нас дође лепо пошаљу натраг на место одакле је дошао. Није решење за човечанство да сада почне да се мигрира по целом свету”.

Мада то данас невероватно звучи, пре непуних годину дана је и актуелни британски премијер Дејвид Камерун предложио радикалне мере за смањење доласка имиграната у земље Европске уније, истичући да слобода кретања у Европи није “неограничено право”. У тадашњој изјави за ББЦ, Камерун је строго запретио имигрантима да не рачунају на радна места, социјалне станове, дечје додатке и сличне бенефиције, те да ће на границама бити заведена најстрожија контрола. Како је у међувремену под притиском Америке променио мишљење, то га је коштало смене са места председавајућег у Лабуристичкој странци, а коштаће га и премијерског мандата.

Дакле, план банкара из Вашингтона, стар неколико година, да крену на Европу, променом демографске слике и уништењем хришћанске културе био је познат безбедносним службама земаља ЕУ, али су њихове владајуће елите постале квинслишке.

Земље из источног блока, међутим, не попуштају, што може довести и до тежих потреса у ЕУ. Пукотине ће бити тешко саставити.

Орбан: Не желимо имигранте у Мађарској

Мађарски премијер Виктор Орбан рекао је да је Мађарској потребан закон којим ће да сузбије и заустави талас имиграната из сиромашних земаља, чак и ако би то било у супротности са постојећим прописима Европске Уније, додајући да прилив имиграната није генерално добар за Европу.

Орбан је рекао да Мађарска треба да постави питање слабих имиграционих прописа на европском нивоу, јер је Будимпешта, након Шведске, примила до сада највећи број имиграната у односу на своју популацију.

Он је подсетио да мигранти долазе у Мађарску само да се докопају богатијих земаља Запада као што су Немачка и Аустрија, те да ће и неке друге земље предузети мере да блокирају растућу плиму имиграната из сиромашних земаља.

Још пред крај прошле године у парламенту Велике Британије најављено је да ће огромна маса имиграната из исламских земаља кренути да се усељава у земље Европске уније, па је у жестокој дискусији један посланик изјавио: “Тражићемо сваки могући начин да смањимо миграцију, јер су у питању људи који долазе у ЕУ и који злоупотребљавају не само право на слободу кретања, него ће сутра узурпирати и сва друга права”.

Велика Британија се жестоко борила да прими избеглице, спречавајући их да уђу у тунел испод канала Ла Манш и дођу на њено тло. Британија је острвска земља, постаје пренасељена, и имигранти ће јој нанети велике неприлике. Ова држава је, међутим, спремна да прими само 20.000 хиљада избеглица из Сирије, у наредних 5. година, како је 7. септембра изјавио премијер Дејвид Камерун.

А Мађарска је одлучна да преко њене територије више ниједан имигрант неће проћи. Сваки од њих добиће по пет година затвора. Чешка, Словачка и Пољска одлучно кажу не имигрантима. Ипак, и армија Немачке је изашла на границе са Аустријом, намерна да заустави прилив имиграната, упркос најавама државне елите да ће их дочекати раширених руку.

Аустријски управни суд прогласио је Мађарску несигурном земљом, што ће довести до пуцања Шенгенског споразума, а ланац догађаја може да доведе и до драматичних последица, јер неке земље више не могу да поднесу одлуке из Брисела, које су лишене сваког осећања за националне интересе скоро већине земља чланица ЕУ.

Стратегија тих европских земаља у вези одбране од најезде имиграната се убрзава, све чланице ЕУ настоје да заштите националне интерес, само се Србија понаша као да је земља изобиља, и да може прими колико год треба исламских избеглица.

Хоће ли то оборити владу Александра Вучића?

Према подацима из врха МУП-а Србије, Влада Србије предвиђа да, ускоро, почне изградњу камп насеља у Војводини, (Сомбор, Кикинда, Кањижа, Суботица и Шид) за око 400.000 хиљада имиграната, који ће, потом, населити војвођанска села и куће, које Вучићева влада намерава да им поклони! У том случају, Србија више неће постојати као хришћанска држава.

Пољски лист „Опсерватор политични” предвиђа: Европљани ће за неколико година бежати у Сибир

Европљани, неспособни да изађу на крај са избеглицама, кроз неколико година ће сами побећи из својих домова и то у Русију, пише пољски „Опсерватор политични”. Услед све веће деградације Запада, Русија ће за неколико година бити једина чврста и стабилна држава у нестабилном окружењу, сматра лист, а преноси „Спутњик”.

Према мишљењу новинара, већ данас много људи из земаља којима управљају „политичари бескичмењаци”, неспособни да се изборе са баналним проблемом нелегалне имиграције, са одушевљењем и надом гледају у Русију, о којој се много тога може рећи, али је једна ствар без сумње – Руси могу да верују својим лидерима. Уверени да их руководиоци неће оставити, они се не крију испод стола чекајући да се ситуација промени, наводи пољски лист.

Данас више нико не сумња у то да је руски модел организације државе ефикаснији и у својој основи отпоран на кризе, тако да Европљани могу само да завиде Русима.

„…Житељи државе која се простире од Калињинграда до Магадана, уз још који део глобуса и даље могу да спавају мирно јер су уверени: ко год да им дође са мачем, од тог мача ће и погинути”, пише „Опсерватор политични”. Поредак и безбедност којима Русија, без обзира на милионе људи из Донбаса и на бреме неправедних санкција, до данас чува своје грађане, јесу јединствена вредност.

„…Све је мање држава у свету у којима човек може мирно да спава, без страха да ће једне ноћи неко ући у његов дом и повредити га. Пре годину дана нисмо то примећивали, али данас би многи у Европи хтели да на најближој раскрсници стоји неколико ‘љубазних људи’ у зеленој униформи који би чували стабилност, мир и безбедност. Само, где их наћи?”, пише лист.

„…Треба пажљиво проучити Устав Руске Федерације, односно део који се тиче услова за улазак у састав Федерације, јер ће многе земље можда одлучити да следе Крим. Само, да ли ће Руси желети да имају Пољску у саставу Руске Федерације?”, ироничан је аутор текста.

Према његовом мишљењу, уколико се Европа не буде озбиљно позабавила овим питањем, за пет година ће Русија бити једина стабилна држава у нестабилном окружењу.

„Пре свега, биће то једина земља у коју ће човек моћи да побегне тражећи уточиште. Боље је живети у Сибиру или на Сахалину, него гледати пад западне цивилизације која можда и неће преживети”, закључује „Опсерватор политични”.

Немац оптужује Америку

„Доста је било! Мичите се! Свет би без вас био лепше место”, поручује аутор бестселера Јирген Тоденхефер западним моћницима. Контроверзни публициста тврди да су САД и Запад криви и за тероризам и за избегличку кризу.

Када Јирген Тоденхефер има нешто да каже, немачко јавно мњење спремно је да чује. Овај 74-годишњак, ветеран политике, истраживачког новинарства и аутор бестселера, посебно се радо оглашава о ратовима које су западне државе повеле широм света.

Талас избеглица је сада био повод да Тоденхофер „председницима и шефовима влада” пошаље отворено писмо, које је објавио и на Фејсбуку, где његове ставове чита безмало пола милиона људи.

„Ваши ратови су узрок светског тероризма. Уместо неколико стотина међународних терориста, колико смо имали пре петнаест година, сада их имамо преко сто хиљада. Ваша цинична безобзирност враћа нам се као бумеранг”, поручује Тоденхефер светским моћницима и наставља:

„Ви по обичају ни не размишљате о томе да заиста промените своју политику. Лечите само симптоме. Тиме безбедносна ситуација сваког дана постаје све нестабилнија и хаотичнија. Нови ратови, терористички таласи и избегличке катастрофе одређиваће будућност наше планете.

Рат ће једног дана поново закуцати и на врата Европе. Сваки бизнисмен, који би пословао попут вас, одавно би био отпуштен или би седео у затвору. Ви сте тотални промашај”, каже аутор.

Он је радо виђен гост најгледанијих ток-шоу емисија јавног сервиса и један од ретких жестоких критичара глобализма и модерног империјализма који добија реч на великој сцени у Немачкој. У писму поручује: „Људи овог света треба да устану против вас ратних хушкача и израбљивача и да пруже отпор. Као некада Ганди, ненасилно, грађанском непослушношћу.”

А 1. Напад изнутра

Приликом своје радне посете Великој Британији (14. септембре ове године), либански министар просвете Елиас Боусеб, саопштио је премијеру Камеруну да га са имигрантима не чека ништа добро, те да су међу њима прикривени џихадисти који ће напасти Запад.

А 2. Како су променили мишљење?

Британски премијер Дејвид Камерун је у фебруару ове године на међународној безбедносној конференцији у Минхену јавно рекао да је мултикултурализам у Британији пропао и да ће ту доктрину његова влада напустити, те да британски муслимани морају да прихвате вредности слободе и равноправности.

Камерон се на такав говор одлучио у Немачкој, охрабрен чињеницом да је канцеларка Ангела Меркел прошле године изашла са тврдњом да је мултикултурализам у Немачкој мртав, такође објавивши да њена влада неће толерисати имигранте који не прихватају немачке вредности.

А 3. Говор сиријске хришћанке Риме Дариоус на митингу одржаном 6. септембра ове године у Београду

Заједно до победе. На протесту неколико удружења грађана и политичких покрета 6. септембра ове године у Београду, а поводом све веће најезде имиграната у Србију, говорила је и држављанка Сирије Рима Дариоус која је испричала стварно какво је стварно стање у Сирији, и објаснила ко је ко у таласу миграната и какав је однос Запада према том проблему…

„…Драги пријатељи, овде сам данас испред вас као поносни држављанин Сирије, како бих вам презентовала ситуацију у мојој земљи, а која се тиче и Србије. Некад смо били народ унутар којег су се људи међусобно волели и поштовали. Пре овог рата, наш највећи проблем је била Палестина. Желели смо да решимо мале проблеме у односу на оно што имамо данас, проблем у бирократији и корупцији у неким државним секторима. Нисмо познавали неправду, тероризам нити криминал. Напорно смо радили последњих 10 година пре овог рата и направили смо велике кораке. Најважније је, пре свега, да пре овог рата нисмо имали Сиријце као избеглице.

Имали смо јак национални идентитет. Оно што би ви требало да знате јесте да особе које можете видети данас на улицама Београда на путевима према Немачкој или Холандији, нису прави Сиријци. Немојте да ме погрешно разумете, ја волим свој народ, али моји људи су они који се боре за Сирију, за нашу домовину.

Тачно је да су избеглице патиле, али ко није пропатио током овог рата? Због чега остатак Сирије остаје у земљи и наставља да се бори? Ако су они заиста избеглице онда би изабрали да оду у прво најближе сигурно место, а не би се тукли са мађарском полицијом, зато што желе да стигну у Немачку. Дозволите ми да поставим питање: да ли то Запад не жели избеглице или жели избеглице, или не жели да умиру на мору? Зашто онда не заустави своје санкције против сиријског народа? Њихове санкције су Сирију коштале 143 милијарде долара!

Због чега Запад не помогне Сиријцима да остану, зашто не даје подршке сиријској војсци да се отараси терориста и да Сирија поново буде сигурно место? Зашто они не помогну да се обнове уништене куће новцем који троше на избеглице? Они одводе људе који могу да обнове ову земљу.

Они желе да Сирију сломе, као што желе да сломе и сиријски народ. Они отимају сиријске докторе и најбоље студенте, што ће изазвати одлив мозгова са једне стране, а са друге стране корист мултинационалним компанијама, које желе јефину радну снагу како би плате запосленима биле што мање.

Наш народ је изгубио преко 100.000 војника у борби против екстремиста, до сада нисмо чули да Запад плаче за њима, онима који су положили своје душе у одбрани нације остављајући иза себе поносне породице.

Они заслужују помоћ, али, са друге стране, западни медији сажаљевају само особе које су погинуле покушавајући да побегну и напусте своју земљу, међу којима су и џихадисти, а они имају новац да плате више хиљаде евра за такав пут.

Дозволите ми да вам кажем да је новац који ће породица од 5 особа платити да дође у Европу довољан да се у Сирији купи кућа у заштићеној зони где нема рата, да се започне нови посао и живи добрим животним стандардом. Они нису избеглице већ су имигранти са економским мотивима.

Након 5 година рата, наша морнарица и даље испуњава своје међународне обавезе. Наша обала је добро чувана, одатле ниједан имигрантски брод не иде за Европу.

Још један тренд ових дана је да се у Европи прихватају хришћани из Сирије, што представља пражњење првих хришћанских земаља од хришћана…Оно што данас имамо у Сирији је слично ономе што сте имали пре у Србији. Запад напада наш идентитет, наше јединство и суверенитет!

Желим да истакнем да су сиријска и српска нација увек били пријатељи, ми имамо велику и поштовану православну заједницу, Сирија није признала независност Косова и имамо много заједничких непријатеља.

Треба да знате да док се борите против политичара који промовишу нови светски поредак, интересе Америке и масовну имиграцију, у исто време спашавате многе животе и њихову будућност. Ми смо више него повезани, исти албански терористи који су се борили на Косову, данас убијају цивиле у Сирији, а то им дозвољавају корумпирани политичари из САД, њихових савезника у ЕУ, а омогућавају им и њихови следбеници у Србији, и будите сигурни да се талас миграције враћа у Србију.

Драги пријатељи, све што тражимо од вас је да стојите уз нас јер смо ми народ који се брани. Покажите подршку нашој војсци и нашој праведној борби, јер уколико изгубимо овај рат, џихадисти се неће зауставити након Сирије. Заједно ћемо се опирати до победе.”

Милан Маленовић

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије