Атмосфера у Европској комисији указује да постоји доза нелагоде због тога што се између Србије и ЕУ практично ништа кључно не дешава још од јануара 2014. године
Још се поуздано не може рећи колике су заиста шансе да у првом полугођу ове године буде отворено прво поглавље у преговорима Србије и Европске уније. Наш извор упућен у бриселске прилике оцењује да атмосфера у Европској комисији указује да и тамо постоји доза нелагоде због тога што се између Србије и ЕУ „практично ништа кључно не дешава” још од јануара 2014. године, када су званично отворени преговори о приступању Србије ЕУ. Сличан осећај постоји, како каже наш извор, и у већини држава чланица, али „ипак се ништа не дешава”.
Да је дошло време за искорак на европском путу Србије истакао је и премијер Александар Вучић, који је, на конференцији за новинаре у четвртак, рекао да очекује убрзање европског пута Србије и брзо отварање првих поглавља, али да неће да клечи и моли. „Све друго би за нас било изненађење и разочарање”, подвукао је Вучић, који је и Федерики Могерини, високој представници ЕУ за спољну политику и безбедност, пренео да Србија очекује брзо отварање поглавља и да Брисел мора да процени учинак Србије. „На њима је да нам кажу, и ако кажу да нисмо довољно урадили, онда је и то вест”, изјавио је пре тога.
Председник владе при томе је свакако имао у виду чињеницу да је 10. фебруара парафиран и споразум о правосуђу са Приштином, после чега је Могеринијева изјавила да је затворено кључно поглавље примене Бриселског споразума. То би, уз вест да Дејвид Мекалистер, известилац Европског парламента за Србију, близак сарадник немачке канцеларке Ангеле Меркел – који је раније рекао да је рунда дијалога од 9. фебруара од кључног значаја за време отварања поглавља – долази у Београд 19. фебруара, могло да звучи охрабрујуће за напредак Србије ка ЕУ.
Али, одлука о отварању поглавља увек је политичка. Познато је да немачки званичници инсистирају да поглавље 35, које се односи на Косово, буде прво отворено, а да је услов за то да се у потпуности примени Бриселски споразум. Ако се одузме договор око правосуђа, преостају формирање Заједнице српских општина, теме телекомуникација и енергетике… А нова рунда разговора Београда и Приштине најављује се за месец дана.
Будући да до краја јуна има још четири и по месеца, питање је онда да ли се у последње време ипак наслућује промена у немачком ставу? Пре два дана у Београду је боравила група немачких парламентараца, који су у разговору са члановима скупштинског Одбора за европске интеграције, према Танјугу, истакли да је од велике важности што су настављени преговори Београда и Приштине, а да је став Немачке да преговори треба да почну отварањем поглавља посвећеног Косову.
„Из разговора са немачким парламентарцима нисам стекао утисак да је било шта извесно”, каже Ласло Варга, заменик председника поменутог одбора, одговарајући на наше питање да ли се на основу тог састанка могло закључити колике су шансе да Србија до краја јуна отвори прво поглавље.
Варга, на основу утиска из разговора са немачким парламентарцима, верује и да ће Немци докраја инсистирати на ставу да Бриселски споразум мора да се примени, па и да споразум о правосуђу буде спроведен, не само парафиран.
Рекавши да је овде била делегација Посланичке групе пријатељства Немачке и југоисточне Европе, Варга нам преноси да су рекли да за њих, људе који подржавају процес проширења, представља „изазов да убеде већину у Бундестагу да треба отворити прво поглавље са Србијом”. У Бундестагу је 631 посланик, а њих 15 у Групи пријатељства (и из ЦДУ, странке канцеларке Ангеле Меркел и социјалдемократа и екстремно левих). „У страначком смислу, није било разлике у њиховим ставовима”, наглашава наш саговорник.
На питање колико онда закључак Бундесрата, горњег дома немачког парламента – у којем се позива на што скорије отварање првих поглавља у преговорима о чланству Србије у ЕУ, уз истицање и да то не треба да буде условљено напретком у решавању косовског питања – може да утиче на одлуку у Бундестагу, одговара да „утиче све, али ће бити кључан став највеће групе у Бундестагу, канцеларке Меркел”.
И он, иначе, сматра да би сада „већ заиста било време да се нешто деси на нашем европском путу, јер ово овако за нас већ постаје неразумљиво одуговлачење”.
Процена извора који је желео да остане анониман јесте, пак, да ће се Европа у наредним месецима и даље превасходно бавити Украјином и Грчком, али и лажним азилантима, који у великом броју улазе на територију ЕУ.
Б. Чпајак, Политика
фото: Бета
