Вучић као клозет инспектор!

У некадашњој Србији , када смо имали, са социјалистима, пет странака,  предизборна кампања а и сами избори, били су нека врста малих грађанских ратова. У време Југославије, између два рата,  ствари се нису много измениле на терену традиционалне Србије, а у Титово време у једнопартијској држави, избори су били  без икаквих трзавица, бирани су они који су кандидовани од стране КПЈ одн. СКС, дакле „најбољи међу нама“.

Када је Милошевић увео вишепартијски систем, у Србији се нагло   повратила њена изборна пракса, избори су постали беспоштедна борба за власт, чак тако и толико да су странке ницале као печурке после кише, дотерали смо дотле да их (за сада) има 108!

И тако, почела је невиђена предизборна кампања, иако је премијер обећао да неће њоме опседати грађане, јер резултати боље агитују, од ма каквих предизборних обећања.  Додуше Вучић је и без избора,  стално у предизборној кампањи, још из његових радикалских времена, бескрупулозно истичући сопствену личност и хвалисање измишљеним резултатима. За последњих пет година ово су му трећи избори, трећи пут обилази Србију, учећи грађане памети и видовитости, Овога пута се нарочито окомио на школе и болнице, посебно на стање њихових ВВЦ-а, па је обећао, да не кажемо запретио, да ће их све редом обићи и довести у пристојно стање, по европским стандардима..

Његова портпаролка, Зорана, која се последњих дана нешто ућутала, појавила се у „Данасу“ са низом хвалоспева о Вучићу и влади СНС-а, па се и она окомила на изглед школа по унутрашњости. „Срамота је  како изгледају  школе по унутрашњости  и у какве тоалете иду наша деца.  Зато је премијер  и кренуо да обнавља  школе, WC  и болнице.  Они који се смеју овој премијеровој активности, треба да их је срамота. Јер сређивање  тоалета није  кампања, то је реакција  одговорних људи,  према својој деци!“

И шта друго него: Благо нашој деци, које се највише сећају пред изборе.

И Дачић и Палма, у дуету, почели да се улагују деци, јер она „заслужују да боље живе!“, пренебрегавајући чињеницу да деца – не гласају!

 Били су и у Нишу, обећавајући његову обнову(?) , „авиони има да полећу и слећу, сваких пола сата!“

Просто, фантазија од глупости. А ко зна?

Зорана се није зауставила на тоалетима,  већ је у свој интервју увела и Шешеља, тврдећи да прича о њему неће донети  ни једног инвеститора, ни једно ново радно место.

Шешељева политика је политика прошлости, што и Вучић понавља. Уосталом, он се, сиромах, стално бави – будућношћу, не успевајући ни прошлост, ни будућност да дефинише и уведе уживот. Биће да ће једном доћи до истине, да је прошлост за њега била већа реалност, него што је данас будућност, која не зависи од њега, већ само од тога колико успе да се додвори онима који о њој одлучују. Поготову у садашње време, које  више не зна за мирна и стабилна стања.

Зорана предочава грађанима, да могу да гласају  да им премијер буде Александар Вучић, или неко од тзв. десничара, који јавно прете да ће изоловати Србију. Или, пак, за лажне левичаре који их обмањују. А у ствари, сви се тим „послом“ баве, како би дошли до власти! Разлике нема.

„Србија је на раскрсници економској, политичкој, моралној.“

 Поручује Вучић.

 А ако јесте, није од јуче, већ од 5.октобра се са њом бакће, једина у региону, иако је Запад, па и она саму себе, тј. они који је воде, обмањују  да је његов предводник!

У чему? Чиме?

Ни једно наше стање које је требало до сада рашчистити, није рашчишћено. Прихваћен је Хашки трибунал и сарадња с њим, тј, он има да оптужује, а Србија има да прихвата и да се с тим мири, крај толиких материјалних чињеница, које обарају те пресуде. Али, нико до сада, ни једна влада у Србији није се успротивила тој неправди, већ и због тога што је унапред признала законску реч Хага.

Кад је Трибунал дао 40 година Караџићу, Вучић је одбио да коментарише пресуду, јер још није правоснажна! А кад је његова некадашња колегиница, Косорка, сазнала за пресуде хрватским генералима, које такође нису биле још правоснажне, она је подигла целу Хрватску на ноге, да би кад су ослобођени, летела државним авионом по њих, и довела те хероје домовинског рата  у одушевљену домовину, да прославе   ослобођење!

Хрватска још увек, без икаквог званичног и законског става Србије о тзв. ослободилачком  домовинском рату, манипулише њиме, док се ова последња влада у Србији, бави праштањем и мирењем, крај толиких изгнаника, силом протераних из Книнске Крајине и Славоније!

Вучић, због сопствене проблематичне прошлости, коју је сам признао као такву, не сме да призна ни самом себи да је по среди вековна мржња, која ће, као таква, остати вечна, и то не само што иза ње стоји католичка црква. И да приче о помирењу  немају свог реалног упоришта. Сулудо је, да не кажемо крајње понижавајуће, да ми, као она страна која је претрпела  толика убиства  са намером потпуног истребљења, покрећемо питање помирења, а не они који су све те страхоте чинили.

Шта више,  Вучић назива одбрану Срба од напада са циљем истребљења или протеривања са вековног огњишта,  „бесмисленим ратовима“, што би значило да није требало пружати никакав отпор, прихватити непријатељску жељу као исправну, дозволити да се понови сценарио из 1941, са још већим резултатима по нападаче.

И уместо да се сав државни апарат стави на чело истине, да чврсто и једном за свагда дефинише наш став по питању грађанског рата у бившој Југославији, Вучић проглашава себе за миротворца, што значи да  даје за право сваком непријатељству против Срба и Србије, и у том смеру и са тим циљем,  финансијски помаже „самооптужујућа дела“, која  Србе  приказује као крвнике, што је још 2010. Тадићевом Резолуцијом у Скупштини признато, уз његово наивно образложење, да је веровао, да је њом дат пример којим треба да пођу и остали народи, који су учествовали у грађанском рату у бившој Југославији.

Проф. Вера Миланковић, блиски сродник славног научника, Милутина, свој недавни прилог у „Политици“  („Хаг оптужује и пресуђује – а Србија?) завршила је једним стравичним питањем:

 „Питам се шта је циљ? Да ли да останемо кривци, за сва времена?

Кад је реч о тој злогласној Резолуцији, треба подсетити да су за њу гласали ДС, СПС и – Палма, чији је глас, као 126.-ти, одлучио о њеном усвојењу. И тај човек, као председник странке „Српско јединство“ (!),  још увек учествује у српском политичком животу, уместо да се због срамоте и стида,  сакрије у мишју рупу!

Наравно, не само он.

Било би поштено, да самозвани „просрпски“ председник, Тадић  стане пред народ  и да га моли да му опрости за оно што му је учинио том својом Резолуцијом. И он и Дачић, који му је као коалициони партнер, омогућио да та Резолуција прође у Скупштини.

Међутим,  тамо где су они  стали, 2010, Вучић је 2012 наставио, са још већом одлучношћу, желећи да докаже да је „Србија поносна, пристојна, достојанствена и јединствена земља, која жели да запосли младе и пензионерима  обезбеди редовне пензије.“ (Што је његов Кркобабић сместа прихватио опомињући пензионере, „уколико не победи Вучићева листа,  да забораве на пензије!“ )

Шта више, „Све то успели смо и успећемо пристојном, модерном (!) политиком , не вређајући никога“

И сад одједном: „опуштања нема, ни једне секунде, ово је борба за будућност Србије, у којој Србија има да победи прошлост и оне који су је у прошлости уништавали. Нашом земљом више никада неће владати тајкуни, као док су они претходни, били на власти“

Или тај човек не зна шта говори, или мисли да они који га слушају не умеју да чују и схвате, тек питао је „противнике“:  „где су проћердали силне паре од толиких растурених предузећа, не само у јабланичком округу!“, па дакле и у Лесковцу, где је држао конвенцију своје СНС, у тамошњој спортској хали!

И то свуда и свакад понавља, овога пута почев од Сремске Митровице, одакле је СНС кренуо у кампању, констатујући да никад у Срему није виђено толико људи на једном месту, као тог дана… мада је могао да каже да никад у том месту није виђено ни толико аутобуса, као тог дана, којима се, наравно, довођени напредњаци не само из Војводине, већ из целе Србије, да се обележи тај свечани почетак.

Интересантно, из Војводине, тј. из Н. Сада кренули су и СПС -овци, за које је „кретање“ Дачић нашао разлог у чињеници да је „Војводина и срце и душа Србије“.

Но, њему, као ни осталима, не треба веровати, јер се сви они оријентишу како ветар дува. Па је тако 15.фебруара Дачић изјавио  „Будућност Србије је у НАТО пакту“, да би 1. априла, у Москви, рекао: „Србија неће у НАТО – пакт“

Не, то није конфузија, већ „политика“ коју води, не само СПС, од 5. октобра, коју је Дачић дефинисао:

 „Ми не умемо да будемо опозиција!“

И не само они, него и већина других , јер све њих интересује само власт. И да би до ње дошли са црним ће се ђаволом сјединити.

Као и обично, Вучић опет проналази непријатељске комбинације. Наиме, „Они који хоће Србију да врате у прошлост, без обзира што говоре, једни о другима – најгоре,  за 24 сата  ће се ујединити, ако оцене да могу уједињени  да приграбе дизгине  власти,“ које Вучић неће ни по коју цену испустити из руку, па макар морао и са некима од њих да уђе у коалицију, на пример са Дачићем, коју овај јавно прижељкује и предлаже.

При томе, он не преза ни од таквих ниских напомена, као што је чинио  позивајући пензионере  да размисле  коме дају глас, коме ће  поверити своју децу и унуке, и коме ће у ће дати нашу будућност. „Ови су избори за Србију, она је изнад свих и то је најважније  за грађане ове земље“.

И сад: „Избори неће бити лаки због интереса  тајкуна, политичких организација и неких других (?). Када би они победили  онда би страни фактор могао бити значајно јачи него што је данас, одлучивали би много више а са њима и тајкуни“.

 Он не жели да прави компромисе са прошлошћу  која је „пљачкашком приватизацијом уништила земљу и неодговорном политиком довела у изолацију“

На жалост, нема никога да му својим неоспорним ауториритетом затвори уста, најпре због компромиса са прошлошћу  (Дачић, Вук) као и због пресудног утицаја  западних амбасада у садашњости, који се види и у одбијању споразума са Русијом око руског хуманитарног центра у Нишу, јер  то „не би било добро за јавни интерес  и европску будућност Србије.“

Према томе, Дачићева посета Москви била је  искључиво у функцији његове предизборне кампање, што су и сами Руси могли да знају, па нас чуди да су се правили невешти, као да не знају ко је Дачић.

Нападајући „пљачкашке приватизације“, Вучић заборавља да већ годинама Србија не решава законитост 24 приватизације у чију је ваљаност посумњала ЕУ и затражила  њихово испитивање. Зар се са таквом немарношћу  може очекивати отварање поглавља 23 и 24 која се односе управо на судство и тужилаштво?!

Не, то њега не интересује, јер је битно да  се „успело зауставити  даљи пад земље, да се подигне њен углед,  како у региону, тако и у свету…“ И то говори у часу кад „Хрватска јавно прети Србији заустављањем на европском путу“, што можда и није толико непријатељски, кад се зна колико је Срба против уласка у ЕУ .

П. С.

 Хвала Богу да се САНУ сетила да се изјасни „о факултетским плагијатима, о приметном и драматичном порасту неетичког  понашања , чак толико да се дипломски радови купују од специјализованих  агенција.  Професори  потписују плагијате,  а и сами  се баве плагирањем“

Страшно, утолико страшније, што они који владају овом земљом, тврде да иду на изборе  са – видним резултатима!

Пише: Слободан Турлаков

Интермагазин