Хоће ли стварно и може ли заиста Мирослав Мишковић, вероватно најбогатији Србин, да сруши Српску напредну странку? Шта му смета Александар Вучић? Није ли тај сукоб – обелоданио га је пре два дана сам Вучић, спомињући Драгана Ђиласа као Мишковићевог савезника – вешто инсцениран са остварењем циљева које Срби и не назиру?
Ни на једно од ових питања српска јавност нема јасан одговор али како догађаји у Србији добијају на убрзању, ни ти одговори неће се дуго вући по собама од којих нас деле термички изоловани прозори и дебело тапацирана врата.
Александар Вучић живи најзначајнији део свог биолошког постојања. Још увек није јасно шта он ради и до које линије у том послу, реално, може да иде, али је јасно да ће следећа година одредити његову позицију у политичкој историји Србије и колективном памћењу народа којем припада; Вучић ће политичку каријеру – колико год она трајала а трајање зависи од овога што сада ради – окончати у галерији портрета са славним Србима или ће се изгубити у дебелом албуму крцатом ликовима од којих је Србима остајала само мука у стомаку, утањена нада у боље дане и још веће сиромаштво.
Вучић каже да против себе има многе чији су интереси угрожени. У Србији су то богати и утицајни а налазимо их једино у политици и око ње. Мишковић је најбогатији и најутицајнији у Србији. Бар је то био до пре неки месец, скупа са Борисом Тадићем у некој врсти двојне монархије, без круне. Околности створене Тадићевим поразом на председничким изборима, Мишковић тумачи на свој начин, ређа карте по столу, гура где треба да се гурне (што медијски, што финансијски) и већину преосталих жетона ставља на име Драгана Ђиласа. Уверен је да ће тај преузети Демократску странку, што је реална процена, помаже да се то догоди и раскрчује простор за Ђиласов улазак у Владу Србије – што пре, то боље – у којој би Ђилас играо главну улогу.
У тој комбинаторици смета му Вучић. Са њим не рачуна. Зашто? Зато што располаже информацијама да група инспектора под Вучићевом контролом истражује неколико случајева приватизација, куповина и продаја, избегавања пореских обавеза, манипулација са земљиштем… где је Мишковић оставио видљиве и неизбрисиве трагове. Ти трагови могу да доведу до суда и затвора. Али Мишковић није човек који седи и чека да се проблем реши сам од себе.
Према информацијама до којих се може доћи у Београду већ је разрађена теоретска могућност за пад садашње Владе Србије после чега би се појавила нова већина, нова влада, коју би чинили: Ђилас, Дачић, Динкић, Чеда Јовановић и Кркобабић. Дакле, без напредњака и Вучића. Исти извори тврде да је за ту причу већ обезбеђен огроман новац, ни ту Мишко ту није стајао по страни, и да је преостало још само убеђивање Дачића. Не верујем да ће Дачић прихватити чак ни разговор на ту тему. Он има само 46 година а ово би био његов политички крај. Значи, ништа од Мишковићевог плана. Па, не баш.
Резервна варијанта, друга фаза ове игранке, подразумева кочење споменутих истражних процеса, куповање времена у којем ће Драган Ђилас постати председник Демократске странке а онда са свим медијским и финансијским капацитетима, а они нису мали, удружен са Мишковићевим снагама истог предзнака, а оне су огромне, ударити на Владу Србије са циљем изнуђивања ванредних избора на којима ће “народ схватити” како му једини спас, ипак, долази од ДС-а и крупног капитала, типа Делта-Мишковић.
Ово је реалан развој догађаја у којем Александар Вучић не сме ни да помисли на било какав будући савез са Ђиласом, као што се прича по Београду, јер би то било равно политичком самоубиству. И њега и његове странке. Разлика између Ђиласа и Мишковића је само у томе што се Мишковић политиком не бави јавно.
Вести
