Порука немачке канцеларке Ангеле Меркел уочи балканског самита 28. августа у Берлину, о европском заједништву које укључује и земље југоситочне Европе, према оцени стручне јавности указује на жељу за већим економским и политичким присуством и стабилизацијом тог трусног подручја. На то указује и изјава Меркелове да је немачка влада дошла на идеју о скупу како би показала да више не постоје сукоби, мада има конфликата, али да у суштини постоји заједништво.
Домаћа стручна јавност указује да најјача чланица ЕУ овим скупом индиректно даје одговор украјинском жаришту, не желећи да се оно шири ка Старом континенту, као и да указује жели већу улогу у глобалним дешавањима.
Берлин, према речима аналитичара Душана Јањића, организује самит јер постоји потреба да Немачка и ЕУ покажу да нису заборавили регион.
– После 2006. и грузијске кризе, сада када букти украјинска, постоји страх да овај тренд неће стати и да мора да се ојача присуство у региону, као европском слабом крилу које иначе споро напредује ка Бриселу – објашњава Јањић за “Вести”, напомињући да је Берлин одувек гурао перспективу региона и био заговорник пројеката попут Пакта стабилности.
И Додик на тапету
Професор међународних односа Предраг Симић се слаже са оценом да Берлин жели водећу позицију у ЕУ и на Балкану, али указује на неке дипломатске сигнале према којима ће се БиХ, односно Република Српска наћи на тапету.
– РС и њен челник Милорад Додик ће се наћи као тема, јер после разговора о проблему Косова и Бриселског споразума који су охрабрујући, желе и да дејтонску Босну доведу у ред – оценио је Симић за “Вести”.
У кризи руско-западних односа због Украјине, како истиче овај аналитичар, Брисел може да буде губитник, јер Вашингтон и Москва могу лако да се нагоде као глобални играчи, што ЕУ није.
– Околности су гурнуле Меркелову у незавидну улогу истуреног играча у решењу украјинске кризе, због чега она сада хоће да ојача своју позицију на Балкану – закључио је Јањић.
Бивши југословенски шеф дипломатије Живорад Јовановић сматра да је Бриселу стало да не буде превише под америчким кишобраном.
Уз подсећање да је Балкан најзаосталији део Европе, Јовановић указује на ризик нестабилности који угрожава цео континент због чега Немачка, према његовим речима, хоће да прошири утицај.
– Ради умањења утицаја САД у ЕУ, Немачка се шири на Балкан, свесна да је то чвориште европског нервног система преко којег воде путеви ка Блиском истоку и други важни путеви – рекао је бивши шеф дипломатије. Јовановић сматра да немачко присуство не мора да буде лоше за регион и Србију, “јер Немци добро познају овдашње развојне и економске могућности”.
– Мислим и да Берлину не би требало да смета уплив капитала из Русије и Кине, управо зато што су економија и политика повезане – каже Живадин Јовановић.
БРЗИНОМ ПУЖА У ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ – Поправни за Србију
Државе региона напредују у евроинтеграцијама брзином пужа, оценила је канцеларка Ангела Меркел уочи самита у Берлину.
Србија је недавно добила пацке из Брисела јер ништа на реформама није урадила, а грдња ће, према речима аналитичара Душана Јањића, бити поновљена на самиту у Берлину.
– Србија није ништа урадила, а грађани то сазнају из иностраних новина, јер садашње власти, као и бивше које је водио Борис Тадић крију право стање. Крије се и да нисмо прошли ни један једини скрининг у преговорима са ЕУ – објашњава Јањић.
Он истиче да Бриселу смета што ни једно суђење није завршено, што има корупције у свим областима, али и притисака на медије, па ће то бити једна од берлинских тема.
– Рећи ће нашим званичницима, добили сте поверење, толерисали смо вам и шта смо добили – каже Јањић.
Зауставити утицај Москве и Анкаре
Будућност Балкана лежи у ЕУ, подсећа Баварски радио на централну реченицу самита ЕУ из 2003. Овог лета је немачка канцеларка у Дубровнику потврдила ове европске перспективе. Међутим, немачки ангажман није несебичан, већ лежи у сопственом интересу – наводи радио Бајерн 2. Ратне ране на Балкану још нису залечене, а економски посматрано приступ ЕУ нуди могућности да се инвестира и отвори једно ново тржиште за извоз. Уз то се помиње још један стратешки разлог, а то је да се заустави утицај Русије, Турске и неких арапских држава.
Б. Б.
Д. Декић – Вести
