Вучић народним парама финансира арапске шеике! “Профит” ЕР Србија од 2,7 милиона евра уз 71,5 милиона евра државних субвенција

Нето добит Ер Србије у 2014. години, према (тек скоро) званично објављеном финансијском извештају на страницама Агенције за привредне регистре износила је 319,9 милиона динара или 2,7 милиона евра. Ову информацију већ смо могли да чујемо током године у изјавама српских власти и менаџмента компаније, али није било могуће видети како је та добит настала будући да су, на наш захтев да нам доставе финансијске извештаје, у овој компанији одговорили да ћемо морати да сачекамо објаву АПР-а.

Заиста делује као фантастична вест да је некадашњи ЈАТ, а данас Ер Србија у власништву 51 одсто државе и 49 одсто Етихада из УАЕ, остварио добит након што су се губици годинама гомилали и чак превазишли износ капитала компаније. Такође је се сјајно што су се приходи ове авиокомпаније у 2014. години повећали за 87 одсто у односу на претходну и износили су 262 милиона евра, што је како су саопштили из компаније “најбољи резултат у историји националног авиопревозника”.

Држава покрива губитак

Нажалост, иза ових резултата стоје субвенције државе од 71,5 милиона евра, односно 8,38 милијарди динара. Да ове џавне субвенције није било губитак Ер Србије био би 68,8 милиона евра што је тек нешто мање од оног из 2013. године када је био 74,1 милиона евра, а скоро двоструко већи него у годинама пре налажења стратешког партнера када се кретао око 31 до 32 милиона евра.

Колики је значај субвенција за прошлогодишњи резултат ове компаније показује и то што су субвенције износиле 44 одсто прихода од превоза путника у редовном саобраћају (најважнији приходи компаније) који су износили 19 милијарди динара.

Чак и са толиком субвенцијом, која је књижена у ставку пословних прихода, Ер Србија је у 2014. години забележила губитак из пословања од 447,2 милиона динара, односно 3,8 милиона евра. Такође и финансијски расходи су надмашили финансијске приходе за 224 милиона динара.

Иако је имала губитак из пословања и губитак из финансирања, Ер Србија је на крају забележила нето добит у 2014, захваљујући великим осталим приходима у износу од милијарду динара или 9,2 милиона евра. То се углавном односи на приходе од наплаћених пенала, приходе од укидања резервисања и приходе од смањења обавеза.

С друге стране остали расходи су износили 270,7 милиона динара за разлику од 2013. године када су били 10 пута већи и износили 2,7 милијарди динара. Тада је обављено књиговодствено обезвређивање некретнина и опреме у вредности 1,6 милијарди динара како би се стварно стање ускладило са књиговодственим.

Објашњење о субвенцијама може се наћи и у напоменама уз финансијски извештај у којима се наводи да “у складу са Оквирним уговором о трансакцији потписаним између РС, Етихад Аирwаyса и Аир Сербиа уговорне стране су сагласне да стратешка сарадња дефинисана Оквирним уговором захтева обезбеђивање финансијске државне помоћи и инвестиција од стране РС и Етихада у циљу постизања краткорочне и дугорочне финансијске стабилности друштва. Државна помоћ коју обезбеђује РС је дефинисана и треба да се обезбеди у виду новчаних давања уз формално преузимање од стране РС наслеђених финансијских обавеза друштва на дан 31.12. 2013. Друштво је признало приходе од државне помоћи у складу са својим рачуноводственим политикама у износу од 8.384.641.000 динара”.

Вишегодишње помагање – према уговору

Уз преузимање свих обавеза од пре 31. 12. 2013. године, према Оквирном уговором о трансакцији, држава Србија се обавезује да ће финансијски помоћи Ер Србију са по 14 милиона долара у 2014, 2015. и 2016. години, као и са 22 милиона долара у 2014. и 18 милиона долара у 2015. години готовином или смањењем трошкова. Треба рећи и да је садашње руководство Ер Србије постављено почетком септембра 2013. године па је држава преузела и део дугова које је и оно направило.

Држава Србија, односно Управа за јавни дуг је преузела дуг ЈАТ-а према Аеродрому Београд у висини од 4,2 милијарде динара и на име тога исплатила Аеродрому 2,1 милијарду динара 29. децембра 2014. док је другу половину дуга исплатила у првом кварталу 2015.  због чега је то забележено као финансијски најуспешнији квартал у пословању Аеродрома.

Ер Србија, по свему судећи, ни у 2015. години не плаћа Аеродрому таксе и накнаде, а то се види из кварталних извештаја Аеродрома Београд. У првој половини године Аеродром је већ исправио вредност потраживања од Ер Србије од 1,15 милијарди динара.

На питање да ли и у ком износу Ер Србија плаћа обавезе из Аеродрома добили смо следећи одговор:

“АД Аеродром Никола Тесла, када је у питању пословни однос са националном авио-компанијом Аир Сербиа, поступа у складу са препорукама и одлукама Владе Републике Србије.

Као акционарско друштво у коме Република Србија поседује већински пакет, односно 83,15% акција, АД Аеродром Никола Тесла поступа по препорукама и одлукама већинског власника, у складу са релевантним прописима Републике Србије, међународним прописима и интерним актима Друштва”, на основу чега се може закључити да ће и ове године држава преузети дугове националне авиокомпаније према Аеродрому.

Спор са америчким компанијама

Осим тога што држава има значајне финансијске издатке за финансирање Ер Србије, субвенционисање може бити проблем и код добијања дозволе за лет у САД. Већ месецима се најављује добијање могућности да Ер Србија лети ка САД, пре свега се спомиње Њујорк, прво до краја 2015. године, да би се тај рок сада продужио за “током 2016.” Иако је Србија потписала споразум о ваздушном саобраћају са САД и усвојила неке законе који би требало то да олакшају, и даље, бар у јавности, нема назнака из САД да ли и када би се то могло десити.

Један од разлога могле би бити управо субвенције Ер Србији а посебно због чињенице да су у делимичном власништву Етихада.

Наиме још од пролећа у САД се води прави рат између три највећа америчка авиопревозника Американ, Јунајтед и Делта ерлајнс и три авио превозника из Голфског залива Етихада, Емирата и Катар ервејза. Америчке компаније захтевају од своје владе да ограничи летове арапских компанија за САД, под изговором да крше споразум о отвореном небу примањем субвенција од својих држава. Американци тврде да су ове три компаније из Персијског залива примиле укупно око 40 милијарди долара субвенција због чега су нелојална конкуренција домаћим компанијама.

Није се дуго чекало на одговор арапских компанија које су истражиле и пронашле да су и саме америчке компаније од 2000. године примиле директно или индиректно око 70 милијарди долара субвенција од стране државе, али то се углавном своди на процес банкротства током ког је компанија заштићена од поверилаца.

Американци оптужује Емирате, убедљиво највећег светског авиопревозника, да је од своје државе добио помоћ вредну 2,4 милијарде долара кроз нижу цену горива, 2,3 милијарде евра кроз вештачки ниске аеродромске таксе у матичном Дубаиу и још 1,9 милијарди долара кроз ниске трошкове рада због непостојања синдиката.

Против Катар ервејза стигле су оптужбе да су добили 7,7 милијарди долара кроз бескаматне државне кредите  и 6,8 милијарди долара кроз ниже каматне стопе због државних гаранција за њихове зајмове.

Оно што је за Србију занимљиво је да Американци оптужују Етихад да су примили највише помоћи од државе, више од 15 милијарди евра. Они истичу да је емират Абу Даби помогао компанији кроз повећање оснивачког капитала за 6,3 милијарде долара, кроз бескаматне кредите 4,6 милијарди долара и још 4,2 милијарде неспецефикованих субвенција.

У САД борба између америчких и арапских компанија се своди на то кога држава треба да штити, своје превознике и запослене код њих или своје грађане, путнике који плаћају јефтиније карте код арапских превозника. Ова једначина је још компликованија када се у њу убаце амерички произвођачи авиона којима одговара експлозивни раст арпаских превозника који на велико обнављају и шире своје флоте. За богате арапске државе помагање својим, државним, авиокомпанијама је начин да упосле део огромних резерви петро долара, без обзира на евентуалне губитке које праве компаније.

С обзиром на сарадњу Србије и Етихада поставља се питање треба ли и Србија да учествује у том субвенционисању, као и да ли уопште има средстава за тако нешто с обзиром на јавни дуг од 75 одсто БДП-а, огроман буџетски дефицит који се настоји смањити резањем плата у јавном сектору и пензија, најављеним отпуштањима у јавном сектору као и повећањем пореза и намета.

Милан Обрадовић, Балкан магазин