Чекамо га на изборима у Београду, а нарочито на референдуму за промену Устава.
О београдским изборима ће тек бити речи, сада само желим да истакнем неколико ствари у погледу референдума за промену Устава.
Прво. Веома је важно да што ширем кругу својих познаника објасните да промена Устава без референдума није могућа на законит начин. Уобичајени одговор „па шта, ко да би му било први пут да ради незаконито и неуставно“ има један велики недостатак, који такође треба објаснити. Немачкој је важно да све буде правно префектно у вези одрицања од Косова и Метохије. Имају они већ Бриселске споразуме, па ипак траже промену Устава и измену резолуције 1244 СБ УН. Знају колонизатори да „реалност“ није добра основа за трајно подјармљивање Срба. Зато траже да буде и све у складу са правом.
Друго. Тај исти запад ће инсистирати: А) на брзини промена и Б) на недвосмисленим формулацијама у погледу признања сецесије КиМ. Брзина им је потребна због њих самих, зато што су свесни да њима цури време и да ће се број значајних политичких гласова унутар ЕУ, који доводе у питање исправност признања сецесије КиМ, само умножавати у краткој будућности. Јасноћа норми им је важна зато да би цела операција искоришћавања овог тренутка када је Вучић на власти имала смисла. Шта им значи да добију промену Устава која није јасна? Ништа. И неће то ни дозволити. Управо је та јасноћа наш савезник на референдуму. Овога пута ће нама бити лако да докажемо да је Вучић издајник и да треба одбацити промену Устава.
Треће. За запад је ово ситуација „сад или никад“ зато што само Вучић може да им испоручи Косово. Само он и нико други, без обзира што они имају још сијасет других политичара у Србији који их слушају. Ти други не могу да преваре људе. Вучић може.
Четврто. То значи да сви ми остали морамо да објаснимо суграђанима да је веома важно изаћи на референдум и масовно гласати ПРОТИВ. Тим једним ударцем, поништићемо деценијске напоре запада да нас сломе. Са подстицањем на масован излазак на референдум, када буде расписан, треба почети одмах. То је наша главна полуга отпора колонизаторима и веома важна полуга. Мирним средствима. А увек прво треба исцрпсти сва мирна средства.
Пето. Још једном око „реалности“. Не улазећи у друге разлике, да ли сте приметили да наши заговорници да се има уважити „реалност“ када говоре о КиМ, то исто уопште не примењују на Крим? Па да ли ико верује да је руска власт на Криму упитна у било ком погледу, када је реалност у питању и да ли ико верује да се то може икада изменити. Међутим, они у тој реалности виде сасвим довољан основ да се иста не уважи и да се баш та реалност узме као оправдан основ увођења санкција Русији. Дакле, против те стварне реалности се треба борити. Наравно на страни запада. Ма колико то било безизгледно и глупо. А против сецесије Косова се не треба борити, јер је то „реалност“, иако се та реалност итекако може променити у сасвим догледно време. На КиМ, то такође треба запамтити, кључни део власти врше међународне институције, дакле чак и нема реалности да Албанци врше власт у битним сегментима. Али је све то за наше академике, политичаре, аналитичаре, неспорно непроменљиво. Опет на страни интереса запада.
Одатле следи, хтели то они да признају или не, да је истина просто тамо где је западни интерес, тачније где су интереси НАТО, ЦИА, МИ6 итд. А зашто је то истина – па зато што те службе кажу да је тако. Па онда како би другачије могли да мисле и говоре наши академици.
Шесто. Да се почне са припремама. За сваки случај.
Бранко Павловић
ИЗВОР: Фонд стратешке културе
Ako se bude odlučio da istovremeno raspiše i referendum, onda će morati strašno da zakuva u Srbiji, da se ne zna ko pije a ko plaća, a ja stvarno ne znam šta bi još mogao da doda na sve što je dosad poradio. Pošto mislim da osim nekog oružanog napada sa teritorije u kojoj žive njegovi rodjaci i prijatelji, Albanije, KiM-a on nema više ni jedno drugo sredstvo na raspolaganju, čini mi se da će odustati od referenduma. Mada kad bolje razmislim, on se trenutno nalazi u završnoj fazi ludila, tako da su iznenadjenja više nego moguća. Pogotovu što verovatno procenjuje da referendum neće proći. Lutkarima iz EU i SAD ne odgovara da referendum propadne, jer će u tom slučaju sledeće referendumsko glasanje moći da usledi tek posle nekog vremena, čini mi se da taj period ne može biti kraći od 2 godine, a njima gori pod petama, jer im Rusija diše za vratom i vitla onim svojim oružjima po celom svetu, a i ekonomski se ubrzano oporavlja, a Kinezi se nameračili da se ugnezde u Srbiji. Ne mogu oni da čekaju 2 godine, pa će referendum verovatno ostaviti sledećoj vladi, recimo u junu ili septembru 2018. nadajući se da će novi, nekompromitovani likovi uspeti da ponovo prevare Srbe i proguraju referendum. Ali i to im je račun bez krčmara, jer referendumsko pitanje o odricanju od Kosova kod Srba nikad neće proći. Nema tog trika i tog lika koji tu ih mogu prevariti.
Kada bi takva svinjarija kojim slucajem prosla, mi Srbi i ne zasluzujemo da postojimo!