Ти Вучићу не да не личиш на Светог цара Лазара већ си сушта супротност свему ономе што је Свети цар Лазар представљао и представља. Његову главу коју је он сам уградио у темеље Србије ти болеснику чупаш и вадиш силом са шиптарском терористичком бандом са којима си партнер и савезник. Док они убијају, арче и прогоне Србе ти са њиховим вођама седиш по ресторанима и кркаш бифстеке. Арчиш Србију коју је стварао Свети цар Лазар и они пре и после њега.
Ти си Вучићу озбиљно болестан и теби је преко потребно психијатријско лечење јер је сваким даном све више очигледније да болест прогресивно напредује. Да имаш још мало памети као што немаш ти би данас отишао у Раваницу и на колена пао пред Светог цара Лазара и молио га да измоли Господа да ти поново подари здрав ум. Лечи се човече, тешко си оболео!
Око Мурата хероја и стратега. Ти по обичају бараташ глупостима јер си што се тиче историје као и свег осталог дупе глава а трудиш се ипак свим снагама да сваки пут испаднеш глуп до бола што ти на забаву Срба свакодневно и успева. Можда је тај Мурат који је одговоран за смрт десетина хиљада Срба био и херој и стратег али му очигледно нешто није ишла тактика па ја завршио распорен од пупка до грла. Та ликвидација турског султана је једини пут у историји Отоманске империје да је турски султан пострадао на бојном пољу. Тог твог Мурата су у џенет послали српски хероји и јунаци и тако стекли вечну славу која се ето проноси кроз векове а тог твог Мурата се историја само сећа због српских јунака који су му отворили трбушину и просули је по Косову пољу. Од тог времена су иначе Турци увели обичај да свима онима који долазе на поклољење турском султану држе обе руке како турски султани не би завршавали са трбушином на патосу.
Да је тај твој Мурат поживео коју годину дуже сасвим би сигурно као велики стартег и херој завршио као и његов син Бајазит после битке са Тамерланом. Та битка се одиграла 7. августа 1402 код града Ангоре и у њој су учествовали синови Светога цара Лазара Стефан и Вук као и њихови рођаци Гргур и Ђурђе, синови Вука Бранковића. Тамерлан је после битке са Бајазитом коју су Турци изгубили Бајазита стрпао у гвоздени кавез а једини начин да преживи за Бајазита је био да скупља мрвице са Тамерлановог стола.
Кнез Стефан, син Светог цара Лазара који је учествовао у тој бици на Бајазитовој страни због исказане храбрости Срба током те битке од Тамерлана је добио дозволу да се са комплетном српском војском и без икаквих ограничења може вратити у Србију. Док је син тог твог стратега и хероја Бајазит висио у гвозденом кавезу поред Тамерлановог стола.
Историја наравно не би била занимљива када се из ње не би учили јер не каже пословица џабе да је историја учетиљица живота. За тебе Вучићу у читавој овој причи наравоученије је следеће. Гвоздени кавез. У коме ћеш да завршиш и то веома брзо. Много брже него што мислиш.
Милинко Милинчић, Србија данас
