Хајка на двојицу инспектора београдске полиције Слободана Миленковића (Сентиног сина) и Душана Митића, који су разоткрили највећу аферу актуелне власти и ухапсили Предрага Колувију, власника највеће плантаже марихуане у Европи зване „Јовањица“, активно је настављена увођењем нових пропагандних ликова и њиховим неубедљивим телевизијским наступима.
Један од њих је начелник Сектора за специјалне истражне методе УКП Томислав Радовановић, за ког бивши полицајац, јавности познат из случаја „Поточари“ Милан Думановић, тврди да је до јуче био један од најближих сарадника Дијане Хркаловић, али и актер афере прислушкивања председника о којој данас говори и у којој активно учествује као иследник.
Радовановић је ангажован и на пројекту прогона двојице инспектора, које је власник Јовањице Предраг Колувија оптужио да су га након хапшења терали да нарко-плантажу припише брату председника републике Андреју Вучићу, али и њиховом блиском сараднику с Косова, контроверзном бизнисмену Звонку Веселиновићу.
Иако је ове наводе Колувија износио још док је био у притвору, држава је, из неког непознатог разлога, одлучила да се њима позабави тек у тренутку када је он после две године пуштен у кућни притвор и након његовог гостовања у емсиији „вишефункционалног“ партијског адвоката Владимира Ђукановића, у ком је изнео исте тврдње.
Овај презупчени театар апсурда, резултирао је хајком на двојицу инспектора која се у међувремену проширила и на њиховог директора Владимира Ребића.
„Оно што је битно, а одступа од стандарда форензике је то да је наредба за вештачење телефона осумњиченог Колувије издата седам дана након хапшења. Тек након 29 дана први пут телефони су достављени служби за специјалне истражне методе. Оно што је исто јако битно, а о чему постоје записи је то да су амбалаже у којој су достављени телефони била потпуно оштећена и потврђено је да се вршила манипулација телефоном. Ове чињенице су документоване. Амбалажа у којој су достављени телефони је оштећена и потврђено је да је вршена манипулација телефона. Циљ је био пронаћи у именику телефон председника републике и његовог брата, али ништа од тога није пронађено“, испричао је начелник Тома Радовановић (исто оно што је мање-више причао на свим телевизијама и Вучић).
Којом методом закључивања и мишљења је начелник, из онога што је сам изјавио, спознао манипулацију од стране двојице инспектора, остаје нејасно, док од стандарда форензике најпре одступа то што он очигледно оспорава вештачење службеника сопственог сектора.
Управо је Радовановићев сектор утврдили да није било никаквих манипулација(!!!), што су касније потврдила и супервештачења.
Такође, није на одмет подсетити и на премијерни перформанс дежурне „партијске тужибабе“ Милоша Вучевића, градоначелника Новог Сада, који је крајем 2019. лично предао кривичне пријаве против браће Вучић, додуше Републичком јавном тужилаштву, које се априори не бави процесуирањем истих. Пријава је након пропагандног програма достављена Специјалном тужилаштву, које је месец дана касније одбацило уз образложење да у телефонима није било доказа комуникације Вучића са Колувијом, што је утврђено и супервештачењем Националног центра за криминалистичку форензику (НЦКФ).
Наиме, тај форензички центар, који се бави знатно прецизнијим вештачењима од оних које спроводи сектор на чијем је сада челу Тома Радовановић, у свом налазу и мишљењу који је достављен Специјланом тужилаштву, а потом и цитиран у оптужници децидирано тврди исто што и њихове колеге, да манипулација није било – то јест да није било накнадних уписивања или брисања.
Стручно речено, доказано је да телефон није био рутован, јер да јесте, не би могао да се врати на фабричко подешавање нити би, без додатних софтера, само рутовање обезбедило приступ одређеним подацима.
Полиција кад хапси не гаси телефоне
Још једна чињеница која се оспорава и приказује као манипулација Колувијиних телефона, јесте то што га инспектори нису угасили након његовог хапшења. Наиме, вештачење је такође потврдило да ништа од прикупљених података не би било другачије да је Колувијин телефон био искључен. Другачије би пак било то да данас не бисмо имали оптужњицу „Јовањица 2“ и што је вероватно гласвни разлог што се гашење телефона оспорава.
Ова оптужница је за режим далеко опаснија од оне претходне, јер се на њој налазе имена оптужених припадника безбедносних структура, то јест јасно доказује умешаност државе у „органску“ производњу наркотика. Форензичким вештачењем је такође утврђено да није било манипулација ни са подацима прикупљеним из апликације „Разговор“, коју су оптужени користили с Колувијом. Притом у групи дискретно апсурдно названој – Савет за безбедност.
Упорним компромитовањем инспектора најпре се бави оптужени Колувија, а пре свега председник Вучића говорећи о нечему што, очигледно, нити је доказано, нити је предмет поступања било ког истражног или судског органа.
Још нико није одговорио одакле „тричавих“ неколико тона дроге на само 30 километара од Београда, мимо знања државе и њених безбедносних структура, тек чињеница да се у овим околностима дискутује о ономе чега нема и прогоне полицајци, а не криминалци, додатно је узнемирујућа.
Нова.рс
