Поводом отварања прве Икеине продавнице у Србији, у данашњем издању таблиода „Ало“ објављен је ауторски текст председника Александра Вучића.
У ауторском тексту Вучић пише да је поменута робна кућа важна због нечега на чему већ пет година инсистира:
„Икеа мења начин размишљања. Сваког појединца и читавог друштва. И, по мени, она је, уз Закон о раду, најзначајнији „удар“ на застареле и превазиђене делове менталитета, на колективну лењост и непомерљивост, као и на ону животну филозофију која нам је, стално, понављала да треба да чекамо да неко други све заврши уместо нас самих“
А с обзиром да је ИКЕА сада у Србији – на добром смо путу – у ауторском тексту председника.
Александар Вучић колективну лењост и застарели менталитет народа никада није помињао ни пред једне изборе и нису му сметали гласови тих лењих и ментално застарелих Срба.
Никад није бивши радикал Вучић спомињао непомерљивост народа, кад га је позивао да се помери на границе Карловац – Карлобаг – Вировитица, па су се многи на његов позив померили из Србије и враћали у мртвачким сандуцима, а стотине хиљада захваљујући њему и њему сличним на свим странама, на тракторима напуштали своје попаљене куће и спашавали живу главу.
Зато је Србија земља чуда, у којој Закон о раду доноси човек који од радног стажа има два месеца продавања ексера у Лондону, уз помоћ човека који води Министарство рада и бори се за радничка права са базена у Хајату (да би касније постао министар војске и ако је за ту исту био неспособан), тако да не треба да нас чуди што свака шуша дрви патку на нас, што нам се смеју и запишавају нас свуда по свету, што нас не цене и сматрају за јефтине, поткупљиве и примитивне.
Немамо право да се на њих љутимо, ма колико се мешали, нису нам они изабрали ни Вучића ни Вулина, нити су нам они створили неспособну и поткупљиву опозицију.
Сами смо их бирали, сами их одржавамо ту где јесу, сами дозвољавамо да нас јашу и живе од наше муке, па кад смо такви какви смо, онда смо вероватно то и заслужили, а Вучићу и осталима, па самим тим и нама, судиће неке нове генерације, оне које сад стасавају и због нас и нашег кукавичлука напуштају или планирају да беже из ове унакажене Србије.
Како неко рече: „Пишаће по нашим гробовима“
Јутарњи ГЛАСник/ М. А. М
