Вучић поставио Тадићеву секретарицу за шефа дипломатске мисије Србије у Бриселу

Са места амбасадора у Риму Ана Хрустановић, некадашња блиска сарадница бившег председника Бориса Тадића, како сазнаје „Политика“, прелази на нову дужност шефа мисије Србије при Европској унији у Бриселу. Она ће на том месту наследити Душана Лопандића, који одлази у Стокхолм. Уместо Хрустановићке у Италији ће службовати Зорана Влатковић, шефица кабинета Ивице Дачића, која је радила и у МУП-у. Амбасадорско место у Берлину биће попуњено после три године и на ту дужност одлази Душан Црногорчевић, досадашњи шеф српске мисије у Шведској.

Листа будућих представника наше земље резултат је договора између председника Томислава Николића, премијера Александра Вучића и министра спољних послова Ивице Дачића, а на списку кандидата за нове амбасадоре и генералне конзуле налази се више од 20 имена.

Како је планирано, на чело српске амбасаде у Пољској биће постављен Никола Зуровац, досадашњи отправник послова у том представништву. Истовремено, за амбасадора у Загребу је предложена Мира Николић, која је до сада била на функцији помоћника министра спољних послова за мултилатералу, а пре тога шефица одсека за УН.

Амбасадор Србије у Никозији биће Марко Благојевић, некадашњи генерални секретар Министарства спољних послова, док ће у Ослу Србију представљати Сузана Бошковић, која је била заменик генералног секретара МСП.

Једно од најзначајнијих амбасадорских места изван Европе – у Ирану требало би да буде поверено Томиславу Ђурину, некадашњем амбасадору у Македонији. У суседном Ираку за првог човека српске дипломатске мисије највероватније ће бити именован Милисав Пајић, некадашњи амбасадор у Мексику.

Као што се већ неко време спекулише у медијима, на челу амбасаде у Атини требало би да се нађе Душан Спасојевић, некадашњи амбасадор у Турској који је из те земље био опозван 2013. уз оптужбе да је прекршио кодекс понашања због медијских иступа. За амбасадора у Лисабону биће именован Оливер Антић, саветник председника Србије.

Амбасадор Србије у Либану, на предлог потпредседника владе и министра трговине Расима Љајића, требало би да постане Емир Елфић, који је у јавности познат као шурак санџачког муфтије Муамера Зукорлића. Истовремено за амбасадора у Саудијској Арабији кандидат је муфтија србијански Мухамед Јусуфспахић.

На чело амбасаде у Катару требало би да буде именован Јасминко Поздерац, члан СПС-а, чија је породица у сродству са Вуком Јеремићем. За амбасадора у Либији највероватније ће бити именован Драган Тодоровић, а у Индонезији Слободан Маринковић.

Промене на амбасадорским местима планиране су и у две латиноамеричке земље. Тако ће бити предложено да Србију у Аргентини заступа Јелена Баћовић, бивша амбасадорка у Шпанији, док би за првог човека амбасаде на Куби требало да буде именован Данило Пантовић, директор Дирекције за Америку у Министарству спољних послова и некадашњи амбасадор у Хавани, јавности познат и као некадашњи функционер Југословенске левице.

Једна од земаља у којима неће бити промена јесте Албанија, где ће амбасадор остати Мирољуб Зарић. При томе на најновијем списку неће бити предложен кандидат за амбасадора у Гани.

—————————————————————–

Горан Петровић нови конзул у Ријеци

Међу оним генералним конзулатима који би требало да добију своје челнике налази се и Ријека, у којој ће за конзула Србије бити предложен Горан Петровић, некадашњи шеф Ресора државне безбедности. У Диселдорф на место генералног конзула иде Владимир Надаждин који је некада радио као шеф кабинета министра спољних послова Владислава Јовановић.

Још, међутим, није одлучено ко ће доћи на места генералних конзула у неколико важних светских метропола, међу којима су Њујорк, Чикаго и Шангај.

Милан Шапић ће, према нашим  информацијама, бити конзул у Вуковару.

—————————————————————–

Како се постаје шеф дипломатске мисије

Да би неки дипломата постао амбасадор неопходно је да га предложи министар спољних послова, као његов надређени, самостално или у договору са државним врхом. Предлог се потом упућује Одбору за спољне послове Владе Србије и Секретаријату за законодавство

Уколико добије позитивну оцену формулише се предлог кандидата за владу која тада заказује седницу на којој доноси одлуку да је неко кандидат за амбасадора, али је та одлука поверљива.

Затим се тражи агреман земље примаоца, а када се добије, предлог иде код председника државе и он потписује указ о постављењу и акредитивно писмо. На крају, то се објављује у „Службеном гласнику”, чиме неко и званично постаје амбасадор.