Професор Факултета за економију Горан Радосављевић изјавио је да је председник Србије Александар Вучић потрошио скоро две милијарде евра из републичког буџета за куповину гласова уочи предстојећих априлских избора.
Радосављевић је за агенцију Бета прецизирао да је Влада Србије од марта 2020. године до данас из буџета потрошила око 1,4 милијарде евра за једнократну помоћ различитим категоријама грађана.
– На ово треба додати и око 100 милиона евра помоћи младима чија је расподела у току, 100 милиона евра, који су најављени од председника ‘ако победе у априлу на изборима’ и око 300 милиона евра најављене помоћи пензионерима. Све то нас доводи на, вероватно не коначну, цифру од 1,9 милијарди евра – истакао је професор.
Додао је да та средства нису била унапред планирана буџетом.
– Она су готово увек била најављена на конференцијама за медије од стране председника Србије који нема никаква Уставна овлашћења да се том темом уопште бави, а тек онда би се кроз ребаланс буџета та средства предвидела Законом о буџету. Често је та динамика била таква да се Закон који је усвојен пре месец или два, мења, јер је председник напрасно добио нову идеју. Уосталом, ко је крив Народној скупштини кад усваја Закон о буџету пре него што председнику стигну сва истраживања јавног мњења. Можда је рационалније да се убудуће тај закон остави отворен, па да се само на крају године сумира шта је све председник ‘поделио’ грађанима – навео је Радосављевић.
По његовим речима, тај новац не само да није био планиран Законом о буџету, већ га нисмо ни имали.
– Морали смо додатно да се задужимо како не би испало да председник обмањује грађане. Дакле, за ових 1,9 милијарди евра смо морали додатно да се задужимо и тај дуг ћемо враћати с каматом. Ако претпоставимо да је просечна камата по којој смо се задуживали од марта 2020. године до данас око два одсто, само по овом основу грађани Србије ће платити око 200 милиона евра камате у наредних пет година – објаснио је професор.
Додао је да ћемо за сваких 100 евра које смо „добили од председника“, вратити око 110 у наредних пет година.
– Kад мало боље размислим, можда би ове мере требало рекламирати на јавном сервису одмах после реклама за кеш кредите. Цена је ионако приближно иста – казао је Радосављевић и подсетио да када је 2017. године председник општине Јагодина Драган Марковић Палма пред телевизијским камерама делио паре грађанима према својој личној процени и тиме поништио и прекршио на десетине закона, нисмо ни слутили да ће оваква политика бити прихваћена као примарна током пандемије коронавируса.
– Чувене речи ‘две хиљаде за госпођу’ биле су предмет истовремено подсмеха и жаљења. Међутим, изгледа да у сиромашној земљи каква је Србија, показивање моћи на овај начин уз истовремено омаловажавање грађана, дерогитрање институција и закона, пролази – рекао је професор.
Давањем ванредне једнократне помоћи свима, навео је, у дужем року негативно делује на институције које губе своју сврху.
– Задатак државе је, између осталог, да системски прерасподељује доходак од оних који имају више (опорезујући их више) ка онима који имају мање (путем социјалне помоћи). Међутим, принцип ‘две хиљаде за госпођу’ руши постулате државе благостања и уводи нас у државу аутократије и диктатуре у којој један човек преузима улогу институција – оценио је Радосављевић.
На питање Бете, да ли давањем једнократне помоћи одређене категорије становништва стичу утисак да живе боље, Радосављевић је казао да је тај утисак тренутан.
– Јер када се потроше та средства, већ следећег месеца се враћамо у реалност. А реалност је раст цена хране у 2021. години од преко 12 одсто, раст цене нафтних деривата од скоро 30 одсто у односу на крај 2020. године и општи раст цена који је један од највећих у Европи. Дакле, не само да вам је држава то што вам је дала узела кроз порезе како би платила и камату и главницу дуга, јер средства која вам је поделила је позајмила, већ вам је кроз високу инфлацију додатно обезвредила то што сте добили. Мудро, нема шта – закључио је професор Горан Радосављевић.
