Не само што власт непосредно уочи избора дели новчану помоћ пензионерима и младима, већ лидер СНС и председник Србије Александар Вучић сада обећава по још 100 евра млађим суграђанима, уколико његова странка победи на изборима. Оваква најава председника се може тумачити и као покушај куповине гласова, за који је законом запрећена и затворска казна.
Како се избори буду приближавали, власт ће нас све чешће засипати разним обећањима. Ипак, чини се да је сада прешла границу дозвољеног, па младим бирачима обећава новац, али после избора и то у случају СНС победи на њима.
Наиме, председник Србије Александар Вучић, који је и до сада обавештавао грађана о новцу који ће им бити уплаћиван, недавно је из новог Штадлеровог воза дао ново обећање грађанима старости између 16 и 29 година – помоћ од још 100 евра.
“Ја ћу молити да и у другој половини године, уколико наравно не изгубимо на изборима 3. априла, молићу људе да још једном помогнемо младим људима. Неки од њих ће тај новац остетити као свој први пут – они ће то да осете као нешто што је њихово, што су они зарадили. И то рађа додату одговорност према новцу и одговорност према држави“, рекао је Вучић, додајући да није разлог то што ће неко од њих да купи патике или да изведе момка или девојку на ручак.
Јасно је свакако да то није разлог, већ кампања за априлске изборе, али овог пута, чини се, недопуштеним средствима.
Наиме, у Кривичном законику, у члану 156, пише да “ко другоме нуди, даје, обећа награду, поклон или какву другу корист да на изборима или референдуму гласа или не гласа или да гласа у корист или против одређеног лица, односно предлога, казниће се новчаном казном или казном затвора до три године.
Раша Недељков, програмски директор организације Црта, наводи да се оваквом изјавом председника државе у преизборном периоду брише граница између јавног и партијског и свакако је у супротности са међународним демократским стандардима и условима за слободне и поштене изборе.
Он каже и да је ово још један од примера случајева који доводе у питање ефикасност нашег законодавног и институционалног оквира.
“Због интересовања које је ово питање изазвало у јавности, било би добро да тужилаштво реагује и утврди да ли има елемента кривчног дела, односно да ли постоји основ за покретање поступака.
Нажалост, водећи се претходном праксом непоступања институција у случајевима када се брисала граница између јавног и партијског интереса, поготово у изборном процесу када је и било елемената кршења закона, сужава се простор за очекивања да ће се надлежне институције бавити овим питањем”, истиче Недељков.
Да тужилаштво у оваквим случајем углавном не реагује на очигледно кршење закона, показује и случај кривичне пријаве против Зорана Дробњака, директора ЈП Путеви Србије, који је десетак дана пред изборе у јуну 2020. у селу Кукуловце код Лесковца позивао на гласање и обећао изградњу пута.
Кривичне пријаве против Дробњака због тога су поднеле организације Црта и Транспарентност Србија, али су обе пријаве одбијене.
