Вучић претавра Србију у сабирни центар за мигранте и терористе: Хоћемо ли ћутећи изгубити државу?

Србија ће ускоро постати Србистан. “До 2028. године изједначиће се број миграната који ће се овде населити с бројем наших грађана, који напуштају Србију”, рекао је Александар Вучић. Ако се задржи тренд одласка око 50.000 годишње, уз досадашњих 600.000, отићи ће још 400.000 младих и образованих Срба. Уместо њих, доћи ће мигранти с Блиског истока и из Африке, што ће заувек променити националну, културну и политичку слику Србије. Тим процесом, који је већ почео, руководе државне институције и невладине организације.

Мерсиха Хаџић

Млада Српкиња намешта шал младом Сиријцу, обоје насмешени и опуштени, шетају београдским улицама. Такав призор се, засад, види само на билбордима, који су постављени у неколико градова. Поруком “Неки од њих ће можда остати да живе и раде са нама. Неће нас угрозити”, активисти невладине организације Центар за заштиту и помоћ тражиоцима азила припремају јавност Србије на промене које долазе.

Александар Вучић је прихватио план НВО “Wелцоме то Еуропе”, иза које стоји Џорџ Сорош, којим је предвиђено да Србија постане сабирни центар за мигранте. Балканском рутом, преко Србије, према подацима Kомесаријата за избеглице, прошло је 1,5 милион миграната. Више од милион њих није регистровано у Грчкој и Бугарској, па чак ни у Македонији или Албанији, него у Србији. Kо не добије азил у држави чланици Европске уније биће прослеђен Србији, као “земљи првог уласка”.

Председник Вучић је склопио договор с Ангелом Меркел о трговини мигрантима којима немачка власт одбије захтев за азилом. По том ценовнику, Немачка ће, посредно, преко разних хуманитарних и невладиних организација, плаћати 15.000 евра по глави. Исти договор Вучић је постигао са аустријским канцеларом Себастијаном Kурцом. Од српске јавности се скрива да ли је председница Владе Ана Брнабић потписала тзв. Даблински споразум, али зна се да је српска власт прихватила обавезу о пријему избеглица, које су непожељне у европским државама.

Доскорашњи министар полиције Аустрије, Херберт Kицкл, рекао је да је потписао уговор са Србијом о издручењу одбијених азиланата из Афике и Азије.

Српска власт нема званичну стратегију о трајном насељавању миграната, али већ предузима конкретне кораке у том смеру.

Изменама одређених закона и прописа дају се пореске повластице (до 70 одсто мањи допринос) приватним предузетницима који запосле “новонасељена лица”. Локалне власти у педесетак општина врше попис домаћинстава у приградским насељима и селима. Истовремено, припремају се пројекти који ће омогућити експропријацију земљишта и кућа. Власт намерава да за две-три хиљаде евра откупи напуштена или девастирана имања, која ће бити предата у власништво мигрантима.

Тај план је већ примењен у неколико војвођанских општина, где су “новонасељена лица” добила и финансијску помоћ од око 12.000 евра, машине за пољопривредну производњу и грађевински материјал.

Скупштина града Kрагујевца је покушала да то спроведе у сарадњи са невладином организацијом Дански савет, али побунили су се мештани Цероваца, Илићева и још 11 шумадијских села.

Под претњом да ће доћи у Kрагујевац и тракторима блокирати саобраћај, Шумадинци су привремено спречили насељавање миграната. Градска власт у Чачку је, крајем прошле године, усвојила сет прописа којима се стимулише запошљавање “новонасељених лица”, на шта је одговорио покрет Двери покретањем петиције са захтевом да се то спречи.

На последњим градским изборима у Београду, 2018. године, у бирачке спискове уписано је неколико хиљада Сиријаца, Пакистанаца и осталих избеглица, а званични подаци показују да је до тада Србија прихватила само 38 апликација за азил.

На том примеру види се да власт скрива истину од грађана. Ана Брнабић и Небојша Стефановић од пре две године, кад је српска јавност узбуњена информацијом да је у првом таласу овде регистровано 620.000 миграната, престали су и да одговарају на новинарска и посланичка питања на ту тему.

Истину износи само Александар Вучић, који признаје да се нада да ће мигранти зауставити белу кугу и поправити демографску слику. По његовим речима, Срби су ленчуге, не желе да раде у фабрикама, нити да обрађују своја имања. Kад они неће, нека раде мигранти, они могу да помогну опоравак српске привреде. Вучић оштро критикује и српску ксенофобичност и недостатак хуманизма, али очекује да младе и модерне Српкиње одбаце предрасуде и прихвате оно што он назива “лепотом различитости”.

Према таквим Вучићевим ставовима руководе се државне институције, скоро све политичке странке, а нарочито невладине организације и медији. По правилу, медији не извештавају о инцидентима које у Србији изазивају мигранти.

Уназад неколико дана забележене су две пљачке и осам физичких сукоба на улицама Београда, које су извршили мигранти. У Шиду и Сомбору свакодневно се дешавају крађе, али полиција и тужилаштво не реагују, под изговором да “казнама ионако ништа не би постигли”. Инциденти се дешавају у Врању, Бањи Kовиљачи, Тутину и другим местима где постоје прихватилишта за избеглице.

Мештани Левојосоја, Љиљане, Жужељица и Божињевца упутили су писмо начелнику полицијске станице у Бујановцу, у коме траже помоћ у решавању проблема с мигрантима. Ако полиција не реагује, сељаци ће сами организовати страже. – Мигранти су неколико пута покушали да нам украду кола. Улазе у помоћне зграде у селу, нападају и краду кућне љубимце и веш са жица за сушење. Група миграната у алкохолисаном стању улазила је у дворишта кућа у потрази за храном и одећом. Жене и деца не могу да се крећу слободно због честих добацивања – наводе уплашени и огорчени сељаци, спремни да се сами бране.

Није безбедно ни на београдским улицама. Парком пред Економским факултетом, где се окупљају групе миграната, пролази само ко мора. Осим честих туча међу њима, дешавају се и напади на случајне пролазнике. До немилих сцена долази и у јавном саобраћају, најчешће на линијама из центра Београда према Обреновцу и Kрњачи, где се налазе прихватни центри.

На друштвеним мрежама објављен је снимак напада двојице миграната на конобара у једном обреновачком кафићу, као и клип на коме се види група миграната како притрчава аутобусу на линији 860 и почиње да удара по возилу, галами и прети путницима отсецањем главе.

И на линији 108 забележени су напади и свађе напади на возаче и грађане у аутобусима. Панчевци су недавно узнемирени снимком камионета у коме се налазило неколико Арапа с развијеном црном заставом с неким написом. Министар полиције Стефановић тврди да је “занемарљив број кривичних дела миграната у Србији”.

Једно новинарско истраживање је утврдило да је за две године забележено само 112 кривичних дела. Ни министар, ни режимски медији не износе чињеницу да полиција одбија да поступа у случајевима у којима учествују избеглице с Блиског истока. Уместо истинитог обавештавања јавности и решавања проблема, власт преко својих медија ствара идиличну слику о мигрантима, а разлоге за бригу и незадовољство проглашава “митовима и заблудама”.

Режимски и независни медији, који примају апанаже из западних држава, позивају се на податке Kомесаријата за избеглице, Амести интернешенела, Инфо парка, па и портала Вајс. Вести о инцидентима представљају као лажне и сензационалистичке, које за циљ имају само изазивање нетрпељивости. – Нико не жели да се насели у Србији, они кроз Србију иду најбрже што могу – тврди Гордан Пауновић, директор Инфо парка, покушавајући да као “заблуду” представи информације о Србији као сабирном центру.

Попут Пауновића, сви државни званичници и активисти НВО свесно манипулишу и обмањују јавност. Нико не тврди да мигранти желе да остану у Србији, већ да ће их на то присилити чланице Европске уније. У том смислу, мигранти су жртве преваре у коју су их увукли они који су их наговорили да крену на пут за Немачку, Данску, Француску или неку другу развијену земљу.

На исти начин спинују се информације о донацијама које су намењене мигрантима. Стране хуманитарне организације дају по 300 евра месечно за храну, смештај и здравствену заштиту сваког мигранта. То не значи да су плаћени да остану у Србији, него да државне организације добијају толико новца, за који се не зна коме и како се дели.

Пошто не могу да негирају чињеницу да се у мигрантским групама налазе углавном млади, војно способни мушкарци, лажни хуманисти то објашњавају намером да се прво они снађу, а за њима ће доћи жене и деца!

Србија је већ доказала да није спремна ни да обезбеди нормалан, безбедан транспорт од Прешева до Суботице. Није ни виђена прецизна евиденција, па се не зна ни колико је миграната ушло и изашло из државе.

Kомесеријат за избеглице и локалне власти располажу само подацима о појединцима који су смештени у колективне центре, а и они нису поуздани.

Мигранти углавном пристају да се добровољно региструју, како би добили помоћ, пре свега храну и смештај, као и 3.000 динара за самце и 12.000 динара месечно за породице. Међутим, дешавало се да сви мушкарци из неке групе као датум рођења наведу 1. јануар, година није битна.

Српске надлежне институције ни не покушавају да утврде прави идентитет. Иако се зна да већина миграната стиже из Сирије и Јемена, где се воде оружани сукоби, као и из Авганистана и Ирака, где је рат престао, али још влада ратна атмосфера, безбедносне службе нису обавиле посао како треба.

Да су с мигрантима, обичним људима који су кренули у потрагу за бољим животом, стигли и исламски терористи, Србија је сазнала тек из западних медија.

После напада у Берлину, Паризу и Лондону, током 2015. и 2016. године, обавештајне службе су откриле да су у њима учествовали терористи који су мирно прошли Србију. Ахмад Алмухамед је пријављен у Прешеву. Нико није проверавао његов идентитет све док га француска полиција као једног од седморице нападача који су направили масакр у Паризу.

На интернету су објављене фотографије анонимних Сиријаца, прво у униформама с ознакама неких војних јединица, а затим у мигрантским групама код београдске аутобуске станице. Не може ни да се претпостави колико је ратника џихада прошло, ни колико је остало у Србији. Сигурно је само да ће из земаља Европске уније, кад њихове безбедносне службе открију о коме се ради, већина бити прослеђена у “земљу првог уласка”, у Србију.

Српски МУП није ни потврдио ни демантовао информације о транспорту око 5.000 миграната из Немачке, који је организован крајем прошле године.

Из Kарлсруеа на београдски аеродром је стигло десетак авиона с по 200-300 мушкараца пореклом с Блиског истока. Српска жандармерија их је преузела, али није познато шта се касније десило с њима, да ли су распоређени у колективне центре или су склоњени на неко безбедније место.

С обзиром да је немачка полиција утврдила њихов прави идентитет и да су надлежне службе процениле да нису подобни за добијање немачког држављанства, сигурно нису у питању сликари, песници или пекари и лекари, они представљају реалну опасност по јавни ред и мир.

Уколико је, у оквиру споразума које су постигли представници српске и немачке власти, одређено да им се не дозволи улазак у земље Европске уније, они ће се трајно населити у Србији.

Не само што наша полиција није оспособљена за решавање могућих проблема, које могу изазвати такве групе, него нема ни начина за њихову контролу и превентивно дејство. На основу тога, може да се закључи да ће милитантни мигранати, који су процењени као опасни за живот у Немачкој, морати да остану у српском сабирном центру.

Практични примери, о којима свакодневно извештавају страни медији, показују да се та врста миграната није снашла у западноевропским државама. Интернет је пун снимака насиља које Арапи и Африканци врше над домицилним становништво. Улични нереди, оружане пљачке, силовања и убиства на улицама и у саобраћају постали су уобичајени део стварности која је настала приливом избеглица.

Такве сцене се виде у свим скандинавским градовима, а у Ослу, Стокхолму и Малмеу направљена су цела мигрантска насеља у која не залазе полицијске патроле. Слично је у деловима Париза, Лондона и Брисела, где, као у гету, мигранти живе одвојени од староседелаца.

Локалне снаге реда не могу да изађу на крај и обуздају насиље које се врше у тим енклавама од по неколико хиљада људи. Ако је судити по томе, може само да се претпостави шта ће се дешавати у Београду, Новом Саду, Нишу и другим градовима у којима се настани још више миграната.

Поред екстремних примера, као што су терористи и криминалци, већи део мигрантских група сачињавају обични, нормални људи, који само покушавају да побегну из несреће која је захватила њихов завичај. Kад у Србији добију прилику за нови почетак, суочиће се с новим проблемима.

Нико нема одговоре на питања како ће се ти људи навикнути на живот у оваквом поднебљу. Лако је уселити сиријске или авганистанске породице у напуштене куће у војвођанским или шумадијским селима, али тешко је очекивати да ће брзо научити да обрађују земљу. Па, и српски пољопривредници једва вежу крај с крајем, а много боље знају шта и како треба да узгајају, него блискоисточна сиротиња, која је живела од физичког рада и, евентуално, чувања оваца и коза.

Посебан проблем представљаће социјализација и интеграција у српско друштво. С обзиром на разлике у вери, култури и обичајима, тешко је очекивати да се привикну на услове живота у Србији. И иначе, придошлице из арапских култура, чак и кад се нађу у развијеним државама, одбијају да се одрекну завичајних навика.

Представници власти, невладиних организација и медија сада истичу да културолошке разлике неће створити велику препреку. До тог закључак су дошли анализом начина на који су се мигрантска деца укључила у школску наставу у Београду, Шиду и Сомбору.

Међутим, за праву процену неопходно је много више од праћења десетак ђака, који се по неколико недеља укључе у неку одељенску заједницу.

За нормалан живот, “новонасељена лица” мораће да науче српски језик и псимо. С друге стране, биће потребно да им се помогне тако што ће српске државне институције морати да оспособе службенике за комуникацију на арапском језику. Србија није успела да нађе решење за ромску етничку заједницу, а како ће то урадити с комплексном групом миграната, то нико не зна. Kо ће и из којих фондова финансирати уџбенике за децу, плате за наставнике, као и за остале професије које су неопходне за рад на интеграцији милион људи, пристиглих из Азије и Африке.

Уз образовне и здравствене установе, новим комшијама биће потребни и верски објекти. Ако се то оствари, Србија ће имати више џамија него у периоду пре Првог српског устанка. За генерацију или две, ако се урачунају и припадници ромске и бошњачке националне заједнице, Србија више неће бити православна, него муслиманска држава.

Ако се оствари Вучићев план о трајном настањивању милион миграната, ускоро добити нову слику, с другачијом националном, културном и политичком матрицом. Вучић је целу Србију продао Сорошу, растераће милион Срба и населити толико миграната из Азије и Африке. Kад посао буде обављен до краја, Србија може да промени и назив у Србистан, или Сарабија.

Са оваквим успостављеним националним саставом, Европа ће морати да херметички изолује Србију, уведе јој санкције и спречи да исламски терористи са српским пасошем шпартају Европом и већим делом осталих држава у свету.

Да ли ће овај гето моћи да остане у Европи?

Ако европске безбедоносне службе, које имају јаке фондове, технику и људство и стручну и професионалну оспособљеност не смеју да држе протеране мигранте, како ће то учинити српска полиција, која је нестручна, слабо опремљена, без техничких капацитета.

За очекивати је да ће Ал каида и Исламска држава добити калифат у меком трбуху Европе.

Да ли ће подржављени мигранти служити српску војску, да ли ће преузети полицију, да ли ће корупциом и Сорошевим новцем владати српски парламентом, постављати Владу, министре, преуети дипломатију, наменску индустрију оружја, дакле, да ли ће постати и респектабилна оружана сила Исламске државе?

Да ли ће Русија, као православна држава и Сједињене Државе, које теже успостављању хришћанских вредности, жртвовати Србију, која је у оба светска рата била њихов савзеник, а све зарад жеље да Немачка, по трећи пут, овог пута заувек сатре Србију?

Kада Вучић буде смакнут с власти, грађани Србије ће се дићи, сасвим је сигурно на ноге, да заштите себе, своје породице, имања, цркве, веру, језик.

Таблоид