Потпредседник владе Србије и кључни човек на данашњој српској политичкој сцени Александар Вучић, јуче је признао да, како се дословно изразио, «српска привреда више не стоји на ногама», а за економску ситуацију у Србији је рекао да је она тежа него што се до сада могло чути. Отуда се међу грађанима поставља питање – а зашто се до сада није могло чути да је економска ситуација толико катастрофално лоша, као и то – зашто ни после годину дана рада нове владе још нема конкретних мера за извлачење земље из тако незавидног положаја?
Наиме, како је додатно саопштио вицепремијер Вучић – не треба да се жури са доношењем одговарајућих решења, зато што су по његовом мишљењу прво неопходне детаљне консултације са свим домаћим и страним стручњацима, па тек онда да се донесу добре и одговорне мере.
А док влада не усагласи такве мере, чини се да ће и даље сав разговор на ту тему да се своди на пуко констатовање трагичног чињеничног стања, ког је Вучић илустровао чињеницом да се практички цео државни буџет пуни из прихода само стотинак предузећа, а и она су презадужена, из чега је сам вицепремијер извукао закључак да је српска економија забрињавајуће тешко болесна.
Међутим, од челних људи у држави које су грађани на изборима задужили да мењају постојеће стање, вероватно се очекује нешто више од простог описивања суморне стварности и заклињања да ће грађанима говорити истину и само истину о стварној ситуацији. Јер осиромашени грађани земље и без стручне презентације актуелне економске ситуације ионако веома добро знају да је стање критично лоше, а за то им је довољно да се осврну на стање њихових сопствених финансија и животног стандарда који се незаустављиво срозава.
А последњи у низу доказа за то је и слабљење динара које се наставља већ данима без прекида, па је сада домаћа валута на најнижој вредности од почетка године, а наставиће и даље да пада уколико се хитно не доносе пакет економских мера за привредни опоравак. Али он, како су имали прилику да чују сви грађани, ипак неће бити донет тако брзо.
А док се не примене мере опоравка уништене привреде, и све док те мере не покажу конкретне резултате, у Србији ће реалност на терену бити – све чешће отварање народних кухиња за сиромашне којих је све више. По подацима Црвеног крста Србије, само у последњих пар месеци отворене су нове народне кухиње у Нишу, Бечеју и Србобрану, у којима ће свој једини дневни оброк моћи да добије неколико нових хиљада гладних људи.
По званичним изјавама из Црвеног крста, број корисника народних кухиња у Србији је повећан у првој половини ове године, што значи да је у односу на прошлу годину преко 4000 нових људи присиљено да се хране на бесплатном казану, услед немогућности да сами себи обезбеде макар један топли оброк дневно.
А као најтрагичнији пример грађана који немају другог избора него да траже бесплатну храну, говори случај дипломираног економисте из Крагујевца, који је пре неколико дана преминуо због хроничне неухрањености. Након пропасти његовог предузећа, није више могао да плаћа ни смештај, ни лекове, ни храну, што га је на крају коштало живота.
Међутим, такви примери из реалног живота тешко могу да се пробију до ударних термина телевизија са националном фреквенцијом, зато што су они већ резервисани за виртуелну стварност коју нуде ријалити програми. Па ипак, највећи ријалити програм у данашњој Србији са поклеклом економијом, како је то признао Вучић, то је онај ријалити у коме се повећавају редови испред казана са бесплатним пасуљом и у коме се вредност динара обрушава из дана у дан.
Ратко Паић,
