Вучић против Српске напредне странке: Ко је Вођин Сали Тесио?

Александар Вучић је најавио чишћење Српске напредне странке од криминалаца и бахатих функционера, који мисле само на лични интерес. Пошто већина напредњака одговара опису с те потернице, кад не би лагао, ово би била најава политичког краја њега и његовог картела. Затвори би били пуни, а Србија слободна. Нажалост, по обичају, диктатор лаже, закључује уредник Магазина Таблоид Предраг Поповић, дугогодишњи уредник Дневног Телеграфа, Национала и Правде и бивши сарадник и пријатељ Александра Вучића

С криминалцима и бахатим примитивцима Вучић нема проблема. Напротив, с њима се одлично разуме, истог су кова. Својим аутономним одлукама у власт је увео сараднике Станка Суботића Цанета, кога је називао „краљем дуванске мафије” и оптуживао за убиство полицијског генерала Радована Стојичића Баџе. Иако у јавности влада уверење да су напредњаци „излечени радикали”, главну реч у СНС-у воде кадрови Млађана Динкића, коме је Вучић са скупштинске говорнице претио робијом. У Главном одбору картела не седи само Михаљ Кертес, за кога је Вучић говорио да „ни сам не зна колико је украо милиона евра”, него и легенде сурчинско-земунске мафије. С њима Вучић добро сарађује.

Муку му задају „пучисти”, како назива све функционере и чланове странке, који нису спремни да учествују у уништавању Србије. Све их је више и све су гласнији појединци који одбијају послушност и траже начине да изађу из трагичног кола у које су се ухватили. Некима је прорадила савест, а већину је ухватио страх од одговорности, коју ће, ако наставе сарадњу, морати да је поделе с вођом. На удару ће се наћи и жртве Вучићевих превара, лаковерни и похлепни несрећници, који су финансирали партијске кампање и њега лично, надајући се да ће испунити обећања и поставити их на државне функције, преко којих би вратили уложено, све с каматом. Од избора до избора, подгревао би им наде, узимао паре и давао празне речи. Временом, стрпљење им се топило, па су почели да одлучније показују незадовољство.

Иако је Вучић свесно изазивао хаос у странци (од 180 општинских и градских одбора више од 100 нема регуларно изабрано руководство, већ поверенике који су постављени из централе), набујали проблеми су се отели контроли. Више не успева да повериоце смири новим обећањима, принуђен је да им прети. Углавном су тај прљави посао обављали бата Андреј, Братислав Гашић и кум Дарко Глишић, председник Извршног одбора и први оперативац. Ни њихов ауторитет више није довољан да утера страх, па је лично вођа принуђен да се потури и крене у „проветравање” странке.

По обичају, као што то ради с опозиционарима, Вучић је у обрачун с магупима из својих редова кренуо с истим патетичним лажима. „Најближи сарадници хоће да ми скину главу, удариће ми на породицу”, закукао је преко насловних страна својих билтена. За лов на „издајнике”, како их је етикетирао, ангажовао је чопор лојалних гонича. Задатак да на чистину истерају „пучисте” добили су Јадранка Јоксимовић, Владимир Ђукановић и тандем Гашић-Глишић. Свако од њих има списак „објеката за обраду”.

Ђукановић одавно, по свом осећају и разуму, грува по Зорани Михајловић. Оптужбе су му сад чешће и жешће, али углавном се своде на општа места – она је секташица, члан Трилатералне комисије, има заштиту британске и америчке амбасаде, мрзи Русију, Путина и Шешеља, купује скупе гаћице и парфеме, толико је дебела да јој ни липосукција не помаже… Ништа ново, о томе су напредњачки медији писали милион пута.

Иако те приче делују као истините, не наносе никакву штету Михајловићки и, за ову тему најважније, не доказују да је пучиста. Уосталом, и Ђукановић зна да је она Вучићу потребнија од њега. Не само због пикантних успомена из винског подрума у Јајинцима, него и због многих документованих конвертибилних акција, које су спроводили од сунчаних панела на југу Србије, до тиватског аеродрома с кога су стизале паре за прање у „Београду на води”. Док се држи омерте, Зорана је безбеднија од бате Андреја, а камоли од Ђуке Бизона и сличних поткалибарских зрна.

Много озбиљнији и инспиративнији задатак запао је Јоксимовићки. Кад буде пожелео да обара Владу и расписује нове ванредне изборе, Вучић ће то урадити, између осталог, и преко Ане Брнабић. Иако јој је одредио судбину колатералне штете, Брнабићка се уживела у улогу правог председника Владе. Направила је свој тим сарадника – младих, модерних, вредних, ни по чему наликих већини напредњачких и социјалистичких министара и секретара – посветила се реализацији одређених програма који немају везе с политиком и наметнула жесток радни ритам. Таква, смета.

Зато је Вучић почео да јој обара рејтинг и уноси шум у систем. Подло, знајући да се неће снаћи, потурио ју је пред групу незадовољних новинара из тзв. независних медија. Иако сви знају да Брнабићка са цензуром има везе колико Вучић с моралом, она је принуђена да прича бесмислице и одређује рокове за решавање проблема. Прво је утерана у лаж, није испунила ништа од обећаног, а онда се унервозила, па је и сама, као да је аутентични напредњачки дилетант, напала новинаре који се баве њеним ликом и делом. Како и не би, кад су је приказали онаквом каква заиста јесте.

Ана Брнабић предводи Владу која уништава средњи слој друштва и отима од најсиромашнијих, све под паролама о реформама и штедњи. Она не мора да штеди. Има стан на Дедињу, вредан пола милиона евра, две куће на хрватском острву Крк, где се у њеном власништву налази и имање од 89 ари. За стан је узела кредит, чија рата износи 140.000 динара, што је више него цела премијерска плата. Има и два луксузна аутомобила („тојота рав4″ и „фиат абартх 595Ц 1.4 турисмо”), вредна око 35.000 евра, које је узела на лизинг. Судећи по пријави саобраћајне полиције из 2014, аутомобиле понекад вози пијана, али ни за то не мора да брине, суд је неће казнити. И чланови њене породице имају солидан списак некретнина. Мајка Ружица је власник куће у Београду, од 85 квадрата, колико има и стан на Врачару Аниног брата Игора. На имању код Гроцке, од око 18 ари, које је остало иза њиховог покојног оца Зорана, Ана и Игор су наследили кућу од само 42 квадрата, која је изграђена без дозволе.

Где су некретнине, ту су и фирме. Брнабићка је сувласница „Енергy & Инноватион” предузећа за инжењерске делатности и техничко саветовање, које је основала 2015. с адвокатом Игором Исаиловићем, сарадником Синише Малог. Такође, сувласница је консултантске фирме „Девелопмент цонсултинг гроуп”. Кад је изабрана за председника Владе, власнички део у ЕИ пренела је на своју партнерку Милицу Ђурђић.

С истанчаним осећајем за популистичке трикове, Александар Вучић зна да народ, опљачкан и осиромашен, не воли богаташе; зато се он, данас најбогатији тајкун, представља као скроман човек, који је чак на губитку откад влада Србијом. Због тога је са задовољством дочекао објављивање имовинске карте своје премијерке. Као што је и очекивао, то је изазвало њену нервозу. Кад су јој се ноге нашле у блату, насрнуо је још жешће, баш тамо где је најосетљивија – на њену девојку Милицу. У тој сплетки искористио је услуге Јадранке Јоксимовић.

– Да ли је докторки досадно, већ неколико дана није путовала у иностранство? – питала је Јоксимовићка Брнабићку, пред једну седницу Владе.

– Шта те брига? – одбрусила је премијерка.

– Не би ме било брига да она сама плаћа трошкове путовања, а не да јој грађани финансирају шопинг по целом свету!

Брнабићка је прво побеснела, а онда пала у депресију. Иако није нимало наивна кад су интриге у питању, изненадила се што је неко и њу убацио у ротор. Није очекивала да ће се Јоксимовићка дрзнути да јој приговори што на путовања води своју девојку, „најлепшу српску докторку” Милицу Ђурђић. Помоћ је, као у свакој кризној ситуацији, потражила код Вучића. То много говори о њеној интелигенцији.

– Не знам где си све путовала с партнерком. Добио сам списак путних налога, али нисам га читао – рекао јој је Вучић.

Из тираде, у којој јој је објаснио да такво понашање може да нанесе штету имиџу Владе, зато нека пази шта ради, Брнабићка је дошла до потпуно погрешног закључка. Оптужила је Ивицу Дачића да је шпијунира и опањкава код министара и Вучића. Дачић, наравно, вредно скупља и архивира сваки компромитујући доказ, али само у одбрамбене сврхе, без намере да се упушта у борбу с било којим вучићевцем.

Једног дана, кад све прође, Брнабићка ће схватити да је шаптачку диверзију осмислио и реализовао Вучић. Као и сви остали његови кумови, сарадници и слуге, тако и она има орочену употребну вредност. Рок трајања одређује он, према својим тренутним интересима. Кад одлучи да обори Владу, вероватно неће Брнабићку искористи као директан повод за тај потез, али оваквим сплеткама увериће је да мирно и брзо подвије реп и нестане у прошлости.

Под Вучићевом контролом, у кампањи застрашивања страначких функционера вредно раде Братислав Гашић и Дарко Глишић. Успешни су, у рекордном року су елиминисали скоро све припаднике бајчетинског клана Томислава Николића. Скрајнути на маргину, без утицаја и уносних послова, Николићеви следбеници су се углавном помирили с поразом. Тек понеко, више на нивоу инфантилног бунта, запрети осветом. Најчешће и најострашћеније то ради генерал Момир Стојановић.

Иако је био напредњачки првоборац, оснивач тог интересног удружења, бивши начелник Војне безбедности немилосрдно критикује Вучића, нарочито његов однос према косовском проблему.

– Кључни играч Александра Вучића на Косову и Метохији, северно од Ибра је Звонко Веселиновић, а јужно од Ибра Бата Николић. Срби са КиМ знају ко су ови људи, али не смеју да кажу. Србија не зна. Вођа зна и тесно са њима сарађује. Зар су моји ратни другови гинули бранећи ово парче свете српске земље да би је криминалци на кашичицу продавали Арнаутима, уз знање и благослов властодржаца из Београда. Све је отишло бестрага. Све је лаж и велика превара – тврди Стојановић.

У суштини, све је у праву. Осим за Веселиновића, о њему се зна широм Србије. За њега знају полицајци који су га хапсили због шверца дроге и нафте, крађе камиона и сличних ситница, а сад морају да му се склањају с пута кад пролази у џипу с ротационим светлима. Познат је и судијама, које су га ослободиле одговорности чим су схватиле да је јачи од закона. Знају га и Хашим Тачи и Александар Вучић, он им је коректан пословни партнер. Бати Андреју још бриде образи од Звонкових шамара, који су пали приликом поделе плена у новосадском ресторану „Плеј”. Од Звечана до Суботице, његове фирме се уграђују у све грађевинске послове, нарочито у оне на коридорима и у „Београду на води”.

О Милораду Бати Николићу често говори полицијски пуковник Славко Никић, пензионисани безбедњак.

– Бата Николић је десет година у Приштини имао хотел „Парк”, где је држао заточене девојке, неретко малолетне, највише из Србије, Црне Горе и Русије, које је присиљавао на проституцију са Албанцима. Над српским девојчицама су се иживљавали Рустем Мустафа, Фадиљ Суљевић, Нуредин Ибиши, Фатмир Љимај, Мет Касуми и хиљаде других, који су то плаћали власнику куплераја Бати Николићу. Од тих пара направио је етно село „Грачаница” у коме данас одседају највиши српски државни функционери. Бата Николић је човек који је, уз помоћ припадника шиптарске јединице „Росу”, рекетирао и дан-данас рекетира Србе с Космета – описао га је Никић у интервјуу за портал „Балкан инфо”.

С обзиром на њихове биографије, Веселиновић и Николић не морају да брину за позиције у напредњачком картелу. Они су идеални за сарадњу с Вучићем. Као и други, мање успешни и значајни, криминалци, који су запосели Српску напредну странку од врха до дна.

Да Вучић није направио политичку већ гангстерску организацију знају сви нормални грађани Србије, а нарочито њени чланови. Свесни тога, чак и многи паланачки примитивци покушавају да искористе свој положај у накарадној хијерархији. Већ је формиран шаблон по коме функционишу. Сликају се поред страначких лидера, па онда то користе у преварама као доказ да „могу све да среде”. Наравно, крупнији пролазе, ситнији понекад падну под удар правосуђа.

Таквих примера има у неограниченим количинама. Један од занимљивијих понудила је Горана Капларевић, одборница СНС-а у Чачку, која се од новембра налази на одслужењу затворске казне, на коју је осуђена због превара приликом исплате осигурања за украдене аутомобиле. У преварама су учествовали њен супруг и мајка. Супруг је такође осуђен, али одложено му је извршење казне, па ће се иза решетака наћи тек кад она одслужи своје. Затворски чувари кажу да Капларевићева и на зиду ћелије држи своје фотографије с Андрејем Вучићем, а тек ћемо видети да ли ће он, кад замене места, амбијент у својим самицама улепшати њеном фотографијом.

По том моделу „пословао” је и пар напредњачких ботова Свјетлана Лана Ђурашковић и Саша Савић. На интернету су агресивно и примитивно вређали све критичаре СНС-а, а свој ауторитет доказивали су објављивањем слика на којима позирају поред својих страначких лидера. Недавно су осумњичени за превару више десетина лаковерних грађана, којима су продавали неизграђене или по неколико пута купљене станове.

– Добро уиграни тандем је за своје преваре користио друштвене мреже, како би убедио жртве да су заиста у блиској вези с владајућом гарнитуром. За то им најчешће служе заједничке фотографије с угледним напредњацима. Сликају се редовно на штандовима СНС-а, као и испред њихових просторија. Служе се причом у којој величају Александра Вучића и пљују опозицију – рекао је саговорник „Курира”, упознат с детаљима истраге смутних радњи пара Ђурашковић-Савић.

Величање диктатора је дало резултате, пошто их је и он, у једној телевизијској емисији, отворено бранио од оптужби за преваре. То је и логично, пошто напредњачко зло има Вучићев ДНК-а.

У последњем мултимедијалном игроказу с атентатима, Александар Вучић се нашао на мети усташких крижара.

– Александре Вучићу, усташке удруге дијаспоре поручују: За дом спремни! Спрема се нова „Олуја” и „Бљесак”. Наш усташки поглавник и вођа био је и остао Анте, а презиме му добро знате, Павелић Анте. Борац за католичанство против православља. Павелићеви крижари, усташки герилци свим четницима поручују: за вас четнике имамо три милијарде метака. Убит ћемо трећину свих Срба, а другу трећину депортоват ћемо у логоре и посљедњу трећину натјерат ћемо у католичанство, оно што сте некад били. Српске жене ћемо силовати да рађају усташке крижаре и герилце – наводи се у лажном писму, које су напредњачки медији представили као још једну, хиљадиту по реду, опасну претњу њиховом вођи.

Патолошку потребу за измишљањем морбидних претњи, Вучић је сада надоградио нападом на Магазин Таблоид. . Шеф напредњачког интернет тима, бивши новинар Саша Јеремић, на Твитеру је објавио оптужбу против уредника и сарадника наших новина.

– Чувени Пајтићев „срндаћ” спољни дописник „Таблоида” Ђорђе Вишекруна, новопечени усташки јуришник, почео да пише претећа писма из Хановера, по налогу Мише Бркића и Предрага Поповића – написао је Вучићев бот.

Не чуди таква лакоћа лагања, па ни напредњачки идиотизам оболеле особе која верује да се Хановер налази у Холандији. Не чуди ни чињеница да Вучић подржава такве ликове, своје моралне двојнике. Овај Саша, као и сви остали лудаци, не мора да стрепи од чистке у СНС-у. Напротив, такви спроводе истрагу и прогоне стварне и непостојеће противнике.

У свом маниру, Александар Вучић је бирократизовао и овај лов на пучистичке вештице. Почетком године, кад је развлашћавао Томислава Николића, Вучић је својим поданицима наредио да у свим месним и општинским одборима записују и фотографишу чланове приликом гласања, да остане забележено ко је био против њега. Сада његова неформална страначка милиција прави досијеа свих функционера, на основу којих ће одређена комисија процењивати њихову подобност. Позивајући се на потребу поштовања „етичког кодекста Српске напредне странке”, Вучић је захтевао педантан опис поступака партијских колега. То личи на њега. Кад није успео да се у земунској гимназији упише новинарски смер, морао је да се задовољи школовањем за лектора-сарадника. Лични фијаско није га поколебао. Данас је главни уредник скоро свих медија, а од велике користи му је и стечена склоност ка педантној обради досијеа. Нормалан човек би се осећао непријатно, али он ће уживати у читању трачева о људима из свог картела.

Док с терена не стигну извештаји о локалним функционерима, Вучић са задовољством користи услуге Братислава Гашића. Директор Безбедносно-информативне агенције редовно га снабдева сазнањима, која су прикупили шпијуни на терену. Препуштен својој поквареној машти и прљавим страстима, диктатор вешто манипулише с прикупљеним информацијама.

Непосредно по повратку с Кубе, пред више сведока из врха СНС-а, Вучић је похвалио Николу Селаковића.

– Лепо је што си веран супрузи, тек си се оженио. Ипак, не би било лоше да се угледаш на Зорана Ђорђевића. Откад је нашао швалерку више нико не помиње његову романсу са Фото Тонијем – рекао је Вучић.

У три реченице демолирао је све поменуте сараднике. Тврдњом да су Ђорђевић и Фото Тони, односно Александар Николић, бисексуалци, који су имали љубавну везу, имплицирао је да исти глас прати и Селаковића. Наравно, страначке ајкуле одмах су намирисале крв. Није тајна да се Фото Тони одавно дистанцирао од кума Вучића, али све је изненадила прозивка Ђорђевића и Селаковића. Како то већ иде, сви виђенији напредњаци одмах су почели да избегавају министра рада, да их не повуче са собом на дно.

Без икаквих моралних дилема, истовремено док јауче због непостојећих напада на своју породицу, Вучић користи сваку прилику да и најближим сарадницима, па и онима које лажно назива пријатељима, загорча судбину. Све грађане доживљава као таоце своје патологије, а тога нису поштеђени ни напредњаци.

Статус недодирљивог месије изградио је неистинама, подмићивањем и застрашивањем. Тако га и брани. Свесно шири фаму о себи – усамљеном борцу који се налази на мети свих и свакога. Прогонили су га јуришници режима Слободана Милошевића, кад су му запретиле убице из ДОС-а побегао је у Црну Гору, плашио се радикалских снајпериста из Републике Српске које је ангажова Војислав Шешељ, британски специјалци су га нишанили у Сребреници, чак 97 зликоваца, колико их је избројао Александар Вулин, припремало му је заседу пред замком у Јајинцима, албански терористи су га гађали бомбом у Звечану док се налазио у Београду, а сад су му се на леђа натоварили усташки герилци, који, додуше, нису тачно навели да ли ће га убити, превести у католичанство или ће га, можда, силовати. Да зло буде веће, сад га угрожавају и пучисти из СНС-а.

Колико год изгледало карикатурално, Вучићев страх је ипак оправдан, бар по питању незадовољства његових сарадника. Са сваком пукотином у напредњачком броду, а њих је све више, с палубе скочи неки од паметнијих и опрезнијих функционера. Кад тај Титаник потоне, на дно ће повући само Александра Вучића. Нико му неће добацити појас за спасавање.

Сви актуелни сарадници, који му се сада јавно заклињу у верност, бринуће се само за себе, понављајући мантру, коју се свакодневно чује од њихових претходника – Вучић нас је преварио, ми смо му веровали, нисмо знали да је криминалац и издајник. Ако буде памети код следеће власти, таквим напредњацима треба обезбедити статус сведока-сарадника, па, на основу њихових исказа и доказа, у фер и поштеном судском поступку одредити прикладну казну диктатору. За пример, да се зло не понови.

Ко ће бити Вучићев Сали Тесио, човек који је у филму Кум 2 издао Дон Мајкла Корлеонеа.?

Предраг Поповић, Таблоид