Београд – “Да ли је тачно да је компанија Телеком на Косову и Метрохији регистрована код институција непризнате државе Косова као албанска фирма, упркос тврдњама Марка Ђурића да је Србија у Бриселу остварила невиђену дипломатску победу и да је сачувала Телеком Србију, који ће, како је речено, наставити да ради несметано на Косову.
Зашто се на терену дешавају потпуно супротне ствари од обећаних и због чега ће корисници телефонских услуга на КиМ морати да склапају нове уговоре са том фирмом чији је један од услова да сви који користе те услуге морају да доставе лична документа независног Косова. Услов за личну карту независног Косова је држављанство Републике Косова“, упитао је данас на седници Скупштине Србије, посвећне посланичким питањима, Славиша Ристић, посланик посланичког клуба Нова Србија – За спас Србије.
Он је питао премијера Србије и све оне који су потписали Бриселски споразум ко им је дозволио да Срби са Косова мењају држављанство и да се то поставља као услов.
Ристић је подсетио да су 1. маја престали да функционишу ВИП и Теленор на Косову и Метохији, а да је Телеком наставио да ради као кћерка фирма Телекома Србије. Та фирма, како је навео, која је регистрована на Косову плаћаће све пореске даџбине на Косову и помагаће независно Косово.
“Осим тога сви запослени који су радили у Телекому Косова добили су раскид уговора код Телекома Србије и морали су да склапају нове уговоре о раду са Телекомом Косова, с тим што им је директор Телекома Србије Предраг Ћулибрк наредио да морају да изваде лична документа такозваног независног Косова, јер је то услов.
На челу управног одбора те нове косовске компаније налази се Зоран Милојевић Зеља, широј јавности познат као експерт СНС за локалне изборе у Мионици, Лучанима, Врбасу, Зајечару, који је преваспитавао бираче и одборничке кандидате јер нису хтели да слушају”, рекао је Ристић и додао да корисници Телекомових услуга имају низ проблема јер не могу да плаћају путем телефона разне врсте услуга у Србији.
Шеф посланичке групе Двери Бошко Обрадовић упитао је данас Славицу Ђукић Дејановић, министарку без портфеља, како је могуће да за десет месеци колико је на челу мнинистарства није покренула ниједан пројекат по питању попуилационе политике, осим недавне њене кратке изјаве да је Влада издвојила милион евра за популациону политику.
“Град Београд је издвојио два милиона евра за музичку фонатну на Славији, а Влада дупло мање за популациону политику”, навео је Обрадовић и упитао премијера Александра Вучића и министра полиције Небојшу Стефановића у ком правцу ће ићи миграциона политика.
“Брине ме информација коју сам добио од Министарства за рад и запошљавање које признаје да је до сада 16 локалних самоуправа у Србији направило локалне акционе планове за збрињавање миграната, а да је у 38 јединица локалних самоуправа у току поступак измене и допуне акционих планова.
Информација је и да је влада Србије донела уредбу о програму коришћења средстава за решавање стамбених потрреба миграната у овој години и да је министар Шаречевић послао упутство за укључивање деце миграната у систем школовања.
Питам да ли је влада решила питања избеглица и интерно расељених из Републике српске Крајине, БиХ и Косова, па сада имају средства и капацитете за збрињавање миграната”, упитао је лидер Двери, док је Мирослав Алексић из посланичке групе СДС питао министре културе и привреде какви су ефекти и резултати приватизације медија, те како ће бити решен статус Танјуга.
Саша Радуловић, лидер покрета Доста је било, поново је упитао због чега и даље стручни сарадници који помажу у раду посланичким групама не могу да уђу у парламент и још не добијају пропуснице, а председница парламента Маја Гојковић му је одговорила да постоје запослени на неодређено време који примају плату и који редовно долазе на посао, а за све остале ће видети у генералном секретаријату.
“Од тренутка када је у салу ушло троје људи који нису ни консултанти, ни посланици и који су у сали свирали гитаре пооштрена је контрола да се не би обесмислио рад парламента”, рекла је Гојковићева.
М. Р. М. / Данас
