Вучић са Меркел хоће да разбије СзС и да на изборе изведе Демократску странку

Вучић у Њујорк није путовао због Косова и Трампа, од кога је дигао руке, већ да се врати у загрљај и затражи подршку за изборе од Ангеле Меркел. Немачки медији пишу да Запад није нашао замену за Вучића у Србији.

Александар Вучић дигао је изгледа руке од Доналда Трампа, односно од покушаја да му се лично приближи.

Јесте приликом 74. заседања Генералне скупштине Уједињених нација, посвећене климатским променама, стао да направи још једну заједничку фотографију са америчким председником и првом дамом САД Меланијом Трамп. Али за разлику од 2017. када се први пут сликао са њима, нити је одмах објавио фотографију, на којој је сада и његова друга супруга Тамара, нити је објашњавао на ком је језику причао са Меланијом Трамп. Чак је и ставио до знања изјавом да је сусрет трајао између минут и минут и по, да је реч о пуком протоколу.

Вучић претходне 2018. године није ни прусуствовао септембарском заседању УН, тада су тамо отишли шеф дипломатије Ивица Дачић и премијерка Ана Брнабић.

Можда би то и сада био случај да Вучићу није потребна подршка због општих избора 2020. и то од управо од оног ко му је био највиши по рангу и најважнији саговорник у Њујорку – Ангела Меркел. Како истиче Немања Рујевић, новинар Дојче велеа, све о том сусрету сазнавали смо из медија у Србији, односно о том састанку знамо само оно што је известио Вучић.

Српска јавност, барем њен опозициони део међутим, највише се забавила тиме што је Вучићу близак Информер објавио да је састанак одржан и шта је председник Србије рекао Меркеловој, иако је сусрет одложен за следећи дан.

Због временске разлике, вест о одлагању стигла је касно за прво издање овог таблоида који је очигледно поступао по унапред задатој инструкцији. И она је на насловници гласила – Рекао сам канцеларки да Србија не може да изгуби све. То је само мали и готово безазлен пример кривотворења стварности, јер би сасвим било у реду и то што је објављено у другом издању – Рећи ћу канцеларки да Србија не може да изгуби све.

Посматрано из Београда међутим, тешко да је Косово било главни разлог тога што је Вучић потегао до Ист ривера да би видео Меркелову, нарочито зато што је пре мање од десетак дана Ана Брнабић била у званичној посети Берлину. Тада је Меркелова изјавила, као што се може и видети по снимку, да не постоји рок у коме се косовско питање мора решити.

У ширим политичким круговима у Београду такође се тврди, да наспрам приче о роковима и убрзањима, у овом тренутку ниједној заинтересованој великој сили није у интересу споразум који би донео промену односа снага на Балкану. “Никоме тренутно не одговара споразум Београда и Приштине”, сматра се у тим круговима. Поједини посматрачи указују и да није тачно да власт у Београду нема план, Србија има план и то је подела Косова, али је питање ко би то подржао, спровео и одржао.

Из тог угла гледано Вучићу је сусрет са Меркеловом у вези Косова био само повод за оно што му треба код куће. А то је да разбије најављени бојкот избора ширег опозиционог савеза на више фронтова. Вучићева власт је предузимајући контраофанзиву против бојкота повукла више јаких потеза, чија је суштина да покаже да је спремна на разговоре (округли столови на ФПН), поправљање изборних услова (предлози СНС и владини закључци) те посредовање Европске уније у лику европарламентарца из партије Ангеле Меркел Дејвида Мекалистера. Повдом тог посредовања постоје и приличне нејасноће.

Мада се у делу јавности у Србији узима здраво за готово да је то медијација Брисела, превиђа се да је у Бриселу сада међувлашће. Да нова европска власт изабрана у мају још није ступила на мандат, те да је једини конституисан орган Европски парламент, у коме је Мекалистер поново изабран, али и даље није познато да ли ће остати и на којој тачно позицији и даље надлежан за Србију. Оно где је његова надлежност неспорна, то је припадност Европској народној партији, чија је придружена чланица и СНС.

Вучић не сме да допусти да бојкот опозиције буде касније повод да се ставови Београда у Бриселу или у неком другом центру моћи, тумаче као крњи. Отуда и у Мекалистеровом одговору на позив из парламента Србије да помогне у разговорима између власти и опозиције, који је наш лист објавио, и предлог да се та помоћ настави и после избора.

Сама слика његовог сусрета са Меркеловом, код грађана Србије треба да изазове сличан ефекат као и бројни детаљи посете Емануела Макрона – а то је утисак да европски лидери не би тек тако срдачно и често разговарали са диктатором, како Вучића оцењује и доживљава опозиција.

Поједини немачки новинари спекулисали су тврдњом да Меркелова тражи алтернативу за Вучића, али да је не налази, што такође производи повишен ризик од бојкота. У том домену пре би се рекло да је Вучић хтео да стави канцеларки до знања да Трамп није алтернатива за њу, имајући у виду сву недавну размену тешких речи између ње и Трампа.

Најконкретнији домет међутим, Вучићевог боравка у Њујорку, јесте срдачан разговор са руским министром спољних послова Сергејом Лавровим, када су потврђене и опипљиве вести. А то је да следи опет црвени октобар. За разлику од 2014. и 70. годишњице ослобођења Београда, овог октобра када пада 75 година од кад су партизани и Црвена армија ослободили главни град, у Србију стиже премијер Дмитриј Медведев.

Још није прецизирано спрема ли се неки војни дефиле. Али, оно што је у припреми и на шта са великом стрепњом гледају проевропске организације у Србији јесте то што ће премијерка Ана Брнабић 25. октобра у Москви потписати трговински споразум са Евроазијском унијом.

О том споразуму се зна да је дуго припреман. Како је грађане обавестио министар Расим Љајић реч је о договору о слободној трговини по коме ће Србија моћи да извози готово 100 одсто производа без плаћања царина и то у Русију, Белорусију, Казахстан, Киргистан и Јерменију. Преговарало се три године, а почетком године је усаглашен текст као и термин потписивања – на Самиту премијера земља чланица Евроазијске уније.

Овај споразум мора бити ратификован у Скупштини, што може постати јака тема за унутрашње раздоре. На пример, поједини посланици Демократске странке врло су активни у заступању става да ће њихов проевропски простор заузети други уколико наставе да бојкотују седнице Скупштине и остану при неизласку на изборе.

Овај споразум може послужити као окидач за спорења да ли ће се Србија окренути ка Истоку уместо ка ЕУ, и водити ка томе да у формату Уједињена демократска странка, лидерство преузму снаге које би одустале од бојкота. Један од начина је да се каже и да је СНС учинила извесне уступке.

У случају да ДС у проширеном облику одустане од бојкота, прешла цензус за парламент Србије или не, Вучић ће имати решен проблем легитимности.

Данас.рс