После низа споразума везаних за иницијативу „Отворени Балкан“, Покрет „Да се струка пита“ поставља јасно питање: Коју корист од самих споразума ће имати држава Србија и њени грађани?
Ако погледамо из економског угла, ту не можемо наћи превише интереса за нас, имајући у виду чињеницу да се удружујемо са земљама које имају мању куповну моћ, па једино што се на том пољу може очекивати је већинско кретање роба из Албаније ка Србији.
Албанију можемо сматрати и додатним добитником ових договора, пошто ће, као вишеструко јефтинија туристичка дестинација од конкуренције, доживети миграцију српских туриста ка својој обали.
Такође, анализирајући стање у разрушеној српској пољопривреди и ову иницијативу, долазимо до закључка да ће српско воћарство и повртарство бити угрожено од стране Северне Македоније и Албаније. То је плод чињенице да и једна и друга земља имају јефтинију производњу и више сунчаних дана, па самим тим и јефтиније воће и поврће које могу да понуде. Због тога не треба да нас изненади ако албански сељак из околине Драча упали свој комби и дође на Каленић пијацу и тако угрози индивидуалног произвођача из наше земље.
Покет „Да се струка пита“ још једном, због свега овога, шаље поруку да је тржиште капитал и да га неискусни људи и овог пута на исти, неопрезан начин поклањају. Ако је то већ учињено, онда заузврат тражити субвенционисање изградње српских фабрика парама албанских пореских обвезника, са ознакама наших најзначајних брендова, на исти онај начин на који ми субвенционишемо стране фабрике.
Србин.инфо
