Министра финансија и ове године преплашиће костури у буџетском ормару, како је то недавно сликовито описао премијер Александар Вучић „разне петрохемије и нека чуда од мртваца који нам искачу од пре 10-15 година”. Овај термин први је употребио бивши шеф канцеларије ММФ-а Дехенг Ким покушавајући да илуструје да су највећи проблем за јавне финансије стари дугови из прошлости. Али иако стижу на наплату ни ти костури неће моћи да помуте ружичасту слику државне касе. Буџет је у плусу већ месецима и коначни резултат, сва је прилика, биће да ће минус у каси опште државе бити упола мањи од првобитно билансираног од четири одсто бруто домаћег производа (БДП). Подсећања ради премијер је приликом представљања експозеа најавио да би влада могла да иде на ребаланс буџета због бољих, а не лошијих резултата.
У српским финансијама је несумњиво „традиција” да костури искачу на крају године па су на крају прошле године то били дугови „Србијагаса”, дуг за аграрне субвенције и према војним пензионерима. А ове године? Поменути дуг „Петрохемије” према НИС-у од сто милиона евра, дугови великих државних предузећа у реструктурирању попут „РТБ Бора”, поново исплата заосталих дугова војним пензионерима…
Милојко Арсић, професор на београдском Економском факултету, каже да држава није била гарант „Петрохемији” за обавезе према НИС-у, али да ће дуг платити, јер НИС вероватно условљава даљу испоруку бензина тим плаћањем. Пошто држава жели да „Петрохемија” настави да ради платиће тај дуг. Алтернатива је да ова хемијска фабрика оде у стечај, а питање је да ли би неко уопште из стечаја хтео да је купи или би морала да буде ликвидирана као правно лице. И Међународни монетарни фонд (ММФ) је, подсећа он, у извештају четврте и пете ревизије аранжмана навео дуг „Петрохемије” као обавезу буџета до краја године.
– Плаћање тих сто милиона евра неће угрозити добар буџетски резултат. Осим овог дуга ризик по државну касу представљају и дугови великих државних система попут „РТБ Бора” који су у реструктурирању, каже Арсић.
По његовом мишљењу за будући ребаланс разлог неће бити то што су приходи буџета повећани, и што су се смањили расходи, већ реструктурирање расхода. Поготово за јавне инвестиције које се, истина, у овој години извршавају више него раније, али још увек недовољно.
У Фискалном савету процењују да ће минус државне касе у наредном периоду да расте с тим што ће дефицит опште државе у овој години бити знатно мањи од планираног и износиће приближно 2,5 одсто БДП-а. Фискални савет иначе упозорава да би исплата војним пензионерима могла да пробије план за пет до десет милијарди динара, јер обавезе према њима нису у адекватном износу узете приликом израде буџета за 2016. годину. По њима, ризик по јавне финансије су и даље нереформисана јавна и државна предузећа попут ЕПС-а, „РТБ Бора”, „Србијагаса” и осталих, јер њихови велики дугови и лоше пословање могу да падну на терет грађана и повећају јавни дуг што би практично поништило добре резултате фискалне консолидације. Њихово пословање и даље оптерећују вишак запослених, превелики расходи за зараде, ниска наплативост пружених услуга.
У Фискалном савету наводе да су јавне инвестиције од почетка године у порасту што охрабрује, иако ће ако се тако настави пробити годишњи буџетски план. На расходној страни буџета они очекују пробијање годишњег плана за око 25 милијарди динара, а половина тог прекомерног извршења потиче од убрзаног извршења јавних инвестиција. Њихова анализа наводи да су у периоду јануар-јул ове године инвестиције опште државе износиле више од 66 милијарди динара што је осетно, за око 20 милијарди динара изнад уобичајеног нивоа. Највише су порасли расходи путарских предузећа „Коридора Србије” и ЈП „Путева Србије” и то за 5,3 милијарде динара. Убрзано се повлаче и пројектни зајмови и то за више од четири милијарде динара, превасходно оних из којих се финансира изградња најважнијих путних коридора 10 и 11 и железничких праваца на Коридору 10.
Аутор: Јована Рабреновић, Политика.рс
