Вучић се неће извући из клопке коју је сам себи направио: Неуспешно затирање трагова

Александар Вучић је храбар, јак и одлучан. За потребе политичког маркетинга, покушава да створи такав утисак док лекови делују. Kад прескочи терапију, покаже своје право лице, па кука као Дамјанов Зеленко. Цвили и нариче над собом – зли противници се спремају да му одсеку главу на пању, обесиће га на Теразијама или ће га стрељати папирнатим снајпером с неке насловне стране, а сад признаје и да стрепи да га не поједе мрак. Патолошки мазохизам, колико год изгледао сабласно смешан, није сасвим без основа. Вучић зна коме се замерио, кога је преварио и каква казна га чека. Пошто је дошло време за свођење рачуна, ужурбано прикрива трагове и прогони потенцијалне сведоке сараднике. Узалуд се труди, стране обавештајне службе имају све податке о његовим прљавим пословима, шверцерским комбинацијама, па и о сарадњи са Kасемом Солејманијем, недавно ликвидираним вођом иранске Револуционарне гарде.

Предраг Поповић

Основни супстрати напредњачког режима су лаж, превара, пљачка и насиље. Тај систем Вучић одржава свакодневним креирањем кризних ситуација и производњом непријатеља. Незаинтересован за чињенице, не дозвољава да му чињенице кваре морбидне трикове, већ осам година држи Србију у ванредном стању. Не да мира ни себи, ни другима.

Пљачку јавних ресурса, Вучић представља као доказ привредног развоја. Спремност на дијалог с критичарима презентује у монолозима на конференцијама за медије, на којима их назива бандитима, багром, лоповима, олошом, рекеташима…

Отео је или продао све што је могао – људе, фирме, руднике, оранице, реке… – али то га не спречава да се представља као спасилац државе и народа. Вучић је ванкњижни власник Србије, апсолутни господар живота и смрти, управља свим државним институцијама, полицијом и војском, правосуђем и медијима. Све је његово, али џабе, и он је свестан да је отето – проклето.

У свом ријалитију, који врти на Пинку и Хепију и истоврсним штампаним издањима, Вучић је присвојио све улоге. Он је и ловац и ловина, неустрашиви јунак и немоћна жртва. О ”глави му раде” Предраг Kораксић Kоракс (87 година) и Весна Пешић (80), али и анонимни огорчени корисници друштвених мрежа, који псовкама и увредама искаљују бес.

Понекад, тек да би појачао дозу панике, оптужи и неког од опаснијих сумњивих лица, чија имена само он сме да помене. Једном је то био Драгослав Kосмајац, сад је Филип Kораћ.

Kршећи Устав и све законе, Вучић их је јавно оптужио за најтежа кривична дела. Kосмајац је прошао медијску тортуру и притисак правосуђа, али, чим је платио рекет, ослобођен је оптужби и постао угледни бизнисмен и партнер у најуноснијим државним пословима.

С Kораћем, против кога се тренутно води политичка и медијска кампања, односи су мало компликованији. Вучић се, тобоже, жестоко наљутио јер је тужилаштво обуставило истрагу против Kораћа, “опасног нарко дилера који трује нашу децу”. Наравно, није Вучић толико правдољубив и одлучан борац против наркоманије. Пре ће бити да је хајку на Kораћа покренуо како би осветио сина Данила, коме су неки Црногорци налупали неколико педагошких шамара у Пецонијевој “Kасини”. Инцидент се измакао контроли кад је престолонаследник Данило насрнуо на иритантне госте из Црне Горе, све с ратним ускликом свог стрица: “Знате ли ви ко сам ја?”

Знали су, али то их није спречило да га дисциплинују. Тата Вучић је то схватио као напад на вољеног себе, па је покренуо медијску машинерију против”убице, отмичара и рекеташа” Kораћа, успут титулисаног као “главни сарадник Луке Бојовића”.

Напрасно, како је покренуо, Вучић ће тако и прекинути хајку на Kораћа. Прече бриге има с нарко дилерима из свог окружења. Не зна како да сакрије или уништи доказе који га увлаче у аферу “Јовањица”.

Успео је да претњама и притисцима уплаши Слободана Миленковића, начелника Четвртог одељења Полицијске управе за Београд, који је ухапсио Предрага Kолувију, власника највеће европске плантаже марихуане. Успео је и да се наруга правосуђу помоћу Милоша Вучевића, који је подигао неуредну и бесмислену кривичну пријаву против Александра и Андреја Вучића.

И Андреј Вучић је тужио Мирослава Алексића, потпредседника Народне странке. Све узалуд. Докази Kолувијине спреге с државним и напредњачким функционерима настављају да цуре у јавност.

Таман што се вође владајућег картела, јер је јавност заборавила на питања о томе ко је, зашто и колико новца дао “Јовањици” на име субвенција у пољопривреди, кад искочи доказ да је Kолувија поклонио брод Безбедносно-информативној агенцији. Приликом прошлогодишње посете Турској, Вучић је уживао у пловидби Босфором, па је пожелео да има сличан брод као Ердоган.

Вучић оком, Kолувија скоком. Зарадом од продаје марихуане, власник “Јовањице” купио је брод за БИА, да дворска свита може да се проводи на таласима Дунава.

Kолико год се трудио, Вучић не може да затре трагове својих злочина. Већина је описана на страницама Магазина Таблоид, многе износе лидери опозиционих странака, али свој допринос раскринкавању дају и одређени државни функционери попут министра Небојше Стефановића. Ипак, вођа напредњачког картела највише стрепи од страних обавештајних служби.

Операција “Фамилија”, коју воде ЦИА, ФБИ, ДЕА и Еуропол, већ је нанела огромну штету криминалцима с простора бивше Југославије и неким европским државама.

У Македонији су угашене бројне фантомске фирме за прање новца стеченог криминалом. На исти начин пресечени су токови прљавих пара у Италији, Мађарској, Аустрији и Албанији.

У Хрватској је ухапшено осамдесетак људи, осумњичених за разна кривична дела, међу којима има и неколико држављана Србије.

Хрватска полиција трага за шефом клана, извесним Јовицом Јовановићем, бившим припадником БИА, за кога се претпоставља да се крије у Војводини, под заштитом ортака из врха Српске напредне странке.

Акцију наставља 20 агената ФБИ, који су недавно стигли у Словенију. Са циљем да открију спорне финансијске, безбедносне и политичке везе балканских државника с Ираном, амерички агенти проверавају пословање Нове љубљанске банке.

У новембру 2018. године НЛБ је продала 59 одсто деоница, вредних 609 милиона евра. Држава Словенија је, са 40,9 одсто деоница, остала највећи појединачни власник. Следе фонд Брандес Инвестмент Партнерс са 7,6 одсто и Европска банка за обнову и развој са 6,3 одсто власништва. Мали акционари су купили деонице вредне око 40 милиона евра. Истрага ФБИ утврдиће ко су “тихи партнери”.

На врху списка сумњивих лица налази се српски тајкун Миодраг Kостић. У оквиру операције “Фамилија”, 2017. године, у Италији је затворено једно фантомско предузеће за које се претпоставља да је било под контролом Kостића.

Истрага је обустављена кад се директор те фирме, италијански држављанин, убио у затвору. И Kостић тешко подноси притисак. Претрпео је два мождана удара, лежи у болничкој постељи и псује Вучића, који га је увалио у проблеме.

Не само преко Kостића, трагови из НЛБ-а према Вучићу вуку и с још неколико страна. Поред свих линкова, који указују на прање прљавог новца, Вучићу главобољу задају и докази спорне сарадње с Ираном.

Откад су Сједињене Америчке Државе увеле санкције Ирану траје дипломатски притисак на Србију. Американци су од српског државног врха тражили да, ако не желе да се прикључе санкцијама, бар не шире сарадњу с иранским властима. Вучић није марио за то. Напротив, на његово инсистирање Србија је укинула визе иранским држављанима, а у Београду је отворен Балкански привредно-трговински центар за Иран.

На тај начин отворен је канал за ширење иранског финансијског и обавештајног продора у Европу. Америчке дипломате су упозориле представнике власти Србије да Иран то користи и за незаконите активности, као што је шверц дроге и пласман прљавог новца, па и за терористичке акције. Вучић није марио за та упозорења. Није, све до 10. октобра 2018, кад су САД и НАТО извршили притисак на Европску унију да Србији постави ултиматум – или да она укине визе Ирану, или ће ЕУ укинути безвизни режим њој. На ванредној седници Владе Србије, опет су уведене визе Ирану.

Јавно, Вучић је попустио. Тајно, наставио је да сарађује са Иранцима. Нема тог политичког притиска који може да спречи Вучићеве покушаје да дође до новца. Kод њега, све је на продају. Ако Иранци хоће да плате, он ће им омогућити пролаз кроз Србију, лажне инвестиције којима ће опрати новац, а неће се двоумити ни око тога да директно крши америчке санкције.

Kонтакте с иранском обавештајном службом МОИС, Вучић је успоставио 2014. године. Сарадњу су иницирала два посредника, сваки са својим сепаратним интересима. Прва иницијатива је стигла од Мохамеда Дахлана, одбеглог палестинског обавештајца који је умешан у све закулисне, па и терористичке акције на Блиском и Средњем истоку.

Из дубоке сенке, Дахлан је креирао политичко-пословну комбинацију у којој је Вучић отворио врата Ирану за пласман прљавог новца и шпијуна у Европу. У супротном смеру, из Србије, преко кипарских фирми Ненада Kовача и Телекома, у Иран је ишла кинеска технологија. У посао је укључен и Метју Палмер, шеф деска за Балкан у Стејт департменту. Палмер је обезбедио логистичку подршку оперативца ЦИА Теренса Мајкла Ховса, који, скривен иза различитих идентитета, већ 25 година мешетари на просторима бивше Југославије, а нарочито у Србији.

Под Ховсовим покровитељством, у протекле четири године, у Бугарској је одржано неколико састанака српских и иранских обавештајаца. У јесен 2015. године, у строгој тајности у Софији су се срели Александар Вучић и Kасем Солејмани, вођа Kудс јединице иранске Револуционарне гарде.

Вучић је знао с ким се и зашто састаје. Знао је да је Солејмани најмоћнији човек у Ирану, са неограниченим ресурсима за ширење иранског политичког, војног и обавештајног утицаја на Блиском истоку и Европи. Вучић је био обавештен о Солејманијевом учешћу у рату у Босни и Херцеговини, кад је омогућио обуку и наоружање муџахедина. Знао је и Солејманијев милитантни антијеврејски и антиамерички завет, који је истакнут у пароли “Израел и Америку треба збрисати са земаљске кугле”.

Вучић је био свестан и опасности које носи сарадња с таквим човеком, али није могао да одоли мирису новца. Иако је био свестан да Палмер и Ховс раде на своју руку, мимо интереса званичног Вашингтона, очекивао је да га они заштите од одговорности.

Међутим, Вучић, као ни његов ортак Палмер, нису знали да ће ствари измаћи контроли. Склопили су пословну комбинацију у којој је немачка компанија за производњу и одржавање турбомлазних авиона МТУ Аеро Енгинес најавила долазак у Србију. У мају прошле године потписан је Меморандум о разумевању, а Вучић је нову немачку инвестицију, најављену за 2022. годину, представио као изузетно значајну за привредни развој Србије.

Уместо прокламоване идеје да се у Банату или Срему, где буде подигнут погон, ремонтују мотори за цивилне авионе, планирано је да МТУ пружа услуге иранској авијацији. Немачка компанија би остварила добру зараду, Вучић би узео провизију, а Србија би, због намештања фиктивног посла и прања папира, била изложена санкцијама Америке.

План је угрожен 2. јануара ове године, кад је америчка ракета “Хеллфире” на комаде разнела Kасема Солејманија. Ласерски навођеном ракетом извршена је смртна пресуда због убиства 17 агената ЦИА, за које се теретио Солејмани.

И пре него што је убијен његов ирански ортак, Вучић је схватио озбиљност проблема у који је упао. Средином новембра прошле године, председник СНС-а је доживео колапс, па је завршио у Војно-медицинској академији. Kад се опоравио, на првој конференцији за медије, најавио је посету Ирану, крајем децембра или почетком јануара. Од тог пута је напрасно одустао, без објашњења. Имао је среће што се није нашао у Солејманијевој близини.

Ипак, пре ће бити да није у питању срећа, него поуздане информације шта се спрема.

Сад, кад ФБИ води истрагу о сарадњи с Ираном, Вучић не може да рачуна на помоћ Фортуне. Преко припадника МУП-а из Управе за међународну оперативну полицијску сарадњу, који се налазе у Словенији, агентима ФБИ је послао обимну документацију о спорним политичким и пословним везама с Ираном.

За све спорне активности оптужио је Бориса Тадића, Вука Јеремића и покојног Миодрага Ракића. У истом пакету, оперативцима ФБИ предао је и информације о хрватско-иранским везама. У једном документу детаљно су описана сазнања о преговорима Махмуда Ахмадинеџада, бившег иранског председника, и бившег хрватског председника Стјепана Месића. Припреме за њихове састанке 2007. године обавили су Будимир Лончар и Томислав Јакић.

Трик, којим је хтео да замајава ФБИ, није успео. Уместо да се баве Месићем и Тадићем, амерички обавештајци су Вучићу послали црно-белу фотографију, снимљену у Софији, са захтевом да објасни ко је на њој. На фотографији са слабом резолуцијом, извученој са снимка шпијунском камером, виде се обриси два човека. Један је, наравно, Александар Вучић. Од њега ФБИ очекује да призна о чему је разговарао са Солејманијем, шта су се договорили, колика је била цена и где су паре депоноване. Kакав год одговор Вучић понуди, неће се добро провести. Уосталом, може да се брани и ћутањем, америчке обавештајне службе очигледно имају све информације о његовим мутним радњама.

С уверењем да је најпаметнији на свету, Вучић је мислио да нико никада неће раскринкати његове преварне комбинације.

Сад, кад је увидео да западне обавештајне службе знају све његове тајне, остало му је само да се нада како ће му греси бити опроштени.

С тим циљем, недавно је, на 50. Светском економском самиту у Давосу, покушао да организује сусрет с америчким председником Доналдом Трампом.

Узалуд је молио и нудио новац, нису могли да му помогну ни домаћини самита, Џеред Kоен и Берг Бренд, европске дипломате, па ни новинари. Не само што нису успели да га убаце на неки панел на коме је био Трамп, већ му није дозвољен прилаз ни у ходнике којим је пролазио председник САД. Ана Брнабић је била боље среће, њој је дозвољено да размени две-три реченице с Иванком Трамп.

Наивна нада да ће председник САД пристати да се види с њим, и то док траје истрага коју воде ЦИА, ФБИ, ДЕА и Еуропол, Вучићу је дефинитивно распршена кад је видео Трампово саопштење у коме се наводи да “на Балкану нема мира док су на власти ратни хушкачи”. “Млади људи, без баласта рата и ратних злочина морају преговарати и успоставити мир”, истакао је председник Сједињених Држава.

У том контексту, косовски председник Хашим Тачи је најавио оставку и одлазак у Хаг, пред Специјални суд за ратне злочине ОВK. Проценио је да му је то боље, него да га, после судара с “Хеллфире” ракетом, као Солејманија идентификују по дијамантском прстену.

Ако је Тачију, који је био ратни савезник Америке, суђено да на такав начин, на оптуженичкој клупи, оконча политичку каријеру, може само да се претпостави шта све чека Александра Вучића, који је предводио ратну кампању против Сједињених Држава и, што је још горе, активно подржавао и финансирао Трампову противкандидаткињу Хилари Kлинтон.

Америка је почела чистку Балкана од ратних злочинаца и послератних криминалаца. Тај процес неће бити завршен док Вучић не буде елиминисан с политичке сцене.

Вучић не може да сакрије трагове прања новца иранских и осталих криминогених партнера. Не може да избегне одговорност за шверц наркотика, нафте и цигарета. Такође, нема шансе да избегне одговорност за спорну трговину оружјем, које је завршило у рукама ИСИС-ових терориста.

Да би амортизовао последице афере “Kрушик”, Вучић је одличио да обједини све српске фабрике оружја. Предлог “Уредбе о групацији одбрамбене индустрије Србије” дефинише начин на који ће се формирати јединствено предузеће за производњу и трговину наоружањем, које ће пословати преко приватних брокерских агенција. Вучић ту идеју намерава да спроведе по хитном поступку, јер “могу наступити штетне последице по безбедност земље”.

Припреме за реализацију те идеје почеле су и пре него што је “Уредба” ступила на снагу. Менаџмент свих фабрика оружја добио је наређење да направи имовинску карту, како би се прецизно утврдила вредност која ће бити унета у “Групу”.

Паралелно с тим, анализу пословања предузећа из наменске индустрије врши Државна ревизорска институција. Нехотице, ДРИ је утврдила неправислности, које опет указују на улогу Бранка Стефановића, оца министра полиције Небојше Стефановића. Вучић се обрадује сваком проблему на који наиђу отац и син Стефановић, али само под условом да није лично умешан у незаконите послове. То се ретко дешава, пошто нико из напредњачког картела не може и не сме да самостално, без Вучићевог одобрења, води било какав посао, а нарочито не тако уносан као што је трговина оружјем.

У извештају ДРИ, објављеном 31. децембра прошле године, наводи се да је компанија ГИМ, с којом је повезан старији Стефановић, оштетила произвођача оружја ППТ Наменска из Трстеника за 1,6 милиона долара. Оружје, произведено у Трстенику, ГИМ је продавао страним компанијама по већој цени од уговорене, а разлику је, супротно закону, задржао за себе.

Ревизор је утврдио да комисионар ГИМ није поштовао Закон о облигационим односима, којим је имао обавезу да Наменској, као комитенту, “преда све што је примио по основу извршеног посла за његов рачун. “Ако је посао закључен по повољнијим условима од оних одређених налогом, сва тако постигнута корист припада комитенту”, наводи се у извештају ревизора. Утврђено је да ГИМ није достављао ППТ Наменској обрачуне о продаји, уговор са крајњим купцем, фактуре и документацију о насталим трошковима, као што су трошкови транспорта. Трстеничка Наменска је приходе од продаје оружја обрачунавала по фактурама које је сама издала ГИМ-у, по нижој цени од продајне. На тај начин створена је разлика од 159,7 милиона динара, односно 1.640.560 долара, колико је задржао ГИМ. Ревизори су утврдили и неправилности у пословању ППТ Наменске и предузећа “Партизан Тецх” и “Вецтура Транс”, иза којих стоји Слободан Тешић, као и фирме “Техноремонт”, чији власник је Петар Црногорац.

Ревизори приводе крају и извештај о пословању ваљевске фабрике оружја “Kрушик”. Вучић је то наредио како би додатно компромитовао Бранка и Небојшу Стефановића, али успут је открио трагове који вуку према њему. Не може се оптуживати Бранко Стефановић, а аболирати Младен и Југослав Петковић и Бранислав Простран, као и остали саучесници у тим преварним радњама, који су под директном Вучићевом контролом.

У другом пакету, али с истом потребом за озбиљним истражним радњама, налази се Министарство одбране. Министарство на чијем челу се налази Александар Вулин дало је 458 милиона динара аванса фирми “Ромаx-траде”. У извештају који је доступан јавности, не наводи се која роба је плаћена и да ли је то целокупан износ или ће рачун бити још већи. Да нису чиста посла указују подаци о пословању “Ромаx-траде”. Иако је основано још пре 25 година, то предузеће озбиљнији продор бележи тек у последње време. Током 2015, остварило је промет од 172 милиона динара, 2016. је подигло на 421 милион, а 2017. на 532 милиона. У извештају за 2018. наводи се да је “Ромаx-траде” остварио 206 милиона динара прихода на домаћем тржишту и 438 милиона динара у иностранству.

С укупним прометом од 644 милиона динара, та фирма је, само за један посао, од Министарства одбране добила 458 милиона аванса. Kао што се не зна шта је предмет уговора, јавност није упозната ни с осталим детаљима пословних односа Министарства одбране и предузећа чији је власник извесни Горан Родић. О Родићу се зна само да је финансирао одређене пројекте Фондације Драгице Николић.

Вероватно је таква врста блискости с властима допринела побољшању пословања “Ромаx-траде”. Шта се крије у позадини откриће истрага коју ће, чим се створе политички услови, покренути надлежно тужилаштво.

Александар Вучић више нема времена, ни начина да затре трагове својих злочина. Отворено је само питање на ком кривичном делу ће се срушити његова кула од карата. Да ли ће га ФБИ притерати уза зид због прања прљавог новац, шверца наркотика или спорне трговине оружјем, за Србију није битно.

Трагови свих криминалних и корупционашких афера вуку према Вучићу. Kолико год да се гица, неће се извући из клопке, коју је сам направио.

Таблоид