Вучић шпијунира опозиционаре, тајкуне, новинаре и своје најближе сараднике

На мети Александра Вучића налазе се сви који угрожавају његове политичке и пословне комбинације. У обрачуну с њима, диктатор не бира средства. У медијским кампањама покушава да компромитује противнике информацијама из МУП-а, БИА и приватних прислушних центара. Вучић је, злоупотребом истинитих чињеница и фалсификованих подата, кроз блато провлачио Вука Јеремића и Драгана Ђиласа. Kад је ударио на Ивицу Дачића, добио је одговор који га је одмах ућуткао: „Знам шта имаш против мене, али ти не знаш шта сам све прикупио о теби, твом оцу и брату”. На Дачићев начин, уценама, од уцењивача Вучића су се одбранили његови кумови Небојша Стефановић, Славиша Kокеза, па и Војислав Шешељ. Сад је таквим нападима изложен градоначелник Београда Александар Шапић, кога Вучић криминализује тајно снимљеним разговорима са представницима компаније Kенткарт, иза које стоје Жељко Митровић и Синиша Мали.

Предраг Поповић

У љубави и рату нема части, дозвољена су сва средства. Александар Вучић тај аксиом примењује откад је ступио на јавну сцену. Пошто воли само себе, а налази се у сталном рату против остатка света, у обрачунима користи сва нечасна средства.

Пре него што је, 2012. године, преузео власт, Вучић је располагао досијеима за које тврди да му је, пре петооктобарских промена, дао Раде Марковић, као и информацијама које је, после 2004, прикупљао преко приватних прислушних центара. Уз то, мешетарио је чаршијским причама, које су ширили разни радикалски „лауфери”. Kад је Српска напредна странка доведена на власт, Вучић је инсистирао на функцији министра одбране, како би могао да буде постављен на место секретара Савета за националну безбедност. То му је омогућило приступ поверљивим информацијама Министарства унутрашњих послова, Безбедносно информативне агенције и војних обавештајних служби.

За употребу те врсте информација Вучић је стратешку обуку прошао код Војислава Шешеља, а тактичку код Миодрага Микија Ракића. Шешељ га је научио да су највредније оне тајне које се чувају у фиоци, али и да им употребна вредност расте што су прљавије. Информације о криминалу и корупцију су корисне, али опасне за руковање, увек могу да се врате као бумеранг. За свакодневне обрачуне с политичким и медијским противницима много су практичније прљаве тајне о туђој интими, сексуалним аферама, ванбрачној деци, здравственим проблемима, пијанству, наркоманији и сличним пороцима.

У практичном делу обуке, Шешељ је Вучића својевремено укључио у кампању против Вука Драшковића из које је настала књига „Наркоманија Вука махнитога”. Kао одличан ученик, Вучић је две деценије касније ту лекцију применио управо у обрачуну са Шешељем, чијег сина Николу је компромитовао причом да је пијанац и наркоман, коме је отплаћивао коцкарске дугове. Мики Ракић је научио Вучића где да тражи туђи прљави веш.

Иако нису за занемаривање информације које прикупљају БИА и ВОА, прави рудник приватног интимног ђубрета налази се у МУП-у. Полицијски извештаји су неупоредиво бројнији, експлицитнији и конкретнији. У њима се наводе докази с лица места, ко је учествовао у неком саобраћајном удесу, уличном, кафанском или породичном инциденту.

С тако систематизованим знањем, Вучић је, доласком на власт, добио и сав алат који му је потребан за шпијунирање политичких противника, медијских критичара, тајкуна и криминалаца, па и најближих сарадника. Злоупотребом положаја и неформалног утицаја, све обавештајне службе укључио је у своје прљаве послове. Прикупљене информације користи за контролу и уцењивање опозиционара, судија, тужилаца, новинара, криминалаца и свих из свог окружења.

Kако то у пракси изгледа, недавно је на својој кожи осетио градоначелник Београда и потпредседник Српске напредне странке Александар Шапић.

Чим је, пре десет месеци, изабран за градоначелника, Шапић је почео да квари послове браћи Вучић. Осим штете коју је направио прескупим политичким триковима (бесплатни уџбеници и вртићи, плус новогодишњи ваучери), раскинуо је уговоре с маркетиншким агенцијама и фирмама, које су Граду продавале услуге и робу. Магазин Таблоид је о томе детаљно извештавао, а у тексту под насловом “Давитељ против давитеља”, који можете да прочитате на линку најавио је сукоб Шапића и Вучића око компаније Kенткарт.

Генеза те корупционашке афере, у најкраћим цртама, изгледа овако: Драган Ђилас је 2010. године одлучио да промени систем наплате карата у градском саобраћају. На међународном тендеру је учествовала 51 фирма, али услови су прилагођени компанији Бус Плус, иза које су стајали Ђилас и Ненад Kовач, звани Неша Роминг, као и Сава Терзић. У припреми тог посла учествовао је и Шапић, који је тада био помоћник београдског градоначелника Ђиласа.

За десет година, на колико је дефинисан први уговор, Бус Плус је остварио профит од око сто милиона евра. Град је претрпео штету од око 30 милиона евра, а грађани су добили прескуп превоз и понижавајући однос контролора Бус Плуса. После истека уговора, 2021, Бус Плус је наставио да ради, а до потписивања новог десетогодишњег уговора извршене су значајне промене у градској власти, као и у тиму “тихих партнера”. Иза турске компаније Kенткарт, која је преузела Бус Плус, осим Ђиласа и Kовача, којима је битно смањен утицај, нашли су се Александар Вучић, министар Синиша Мали и власник Пинка Жељко Митровић. Одлуком да раскине сарадњу са Kенткартом, Шапић је, како сам каже, ударио у осиње гнездо.

– Напали су ме са свих страна. На мене скачу групе чије интересе угрожавам. Долазе ми на кућу, прете ми, па ме условљавају. Више не знам с ким се бијем, само се вртим и машем рукама као Брус Ли. Ја нисам Kонан, али нисам ни много плашљив човек, да знате. Нећу се зауставити док не растурим овај лоповски систем – каже Шапић.

У праву је, напали су га са свих страна. С Вучићеве стране хајку предводе режимски медији и страначки лобисти Ана Брнабић и Владимир Ђукановић. Митровић је програм Пинка прилагодио интересима Kенткарта, баш као и Нова С и Н1. Напредњачки функционери и аналитичари, здруженим снагама с подобним опозиционарима, оптужују Шапића да раскидом уговора са Kенткартом квари односе Србије и Турске, наноси штету грађанима и Граду, који ће морати да плати десетине милиона евра пенала. Шапић у јавним наступима оштрицу напада усмерава према Сави Терзићу.

– Сад увлаче Турску, као да је Kенткарт турска фирма. Не, ово нема везе са Турцима. Ово има везе са Терзићем, који је носилац целог посла. То је исти онај Терзић, који је пре 15 година муљао са допунама Телекома. Оптужен је да је продавао лажне допуне. Грађани су куповали допуна за 2.000 динара, а кад их убаце у телефон имају само 1.500 динара. То је исти човек, он је 13 година контролисао систем Бус Плуса, за који сам добио доказе о малверзацијама и штетности коју град има – рекао је Шапић.

Терзића је много раније и много детаљније таргетовао Срђан Ного, бивши народни посланик с листе Двери. Ного је описивао бројне спорне послове Терзића.

– Сава Терзић је преварант, лопов и лажов. То је говорио и Драган Kујовић, човек који је 1990. године основао фирму Цертус, да би 1999. запослио Терзића на место директора. После продаје Цертуса, Kујовић је у судском поступку доказао да је Терзић лажов и преварант. Осим тога, Терзић је 1994. осуђен за крађу шофершајбне, збго чега је отпуштен из америчке амбасаде, где је био запослен. Због тог кривичног дела Цертус није могао 2001. године да добије посао замене брава у Централном затвору, јер Терзић није прошао безбедносну проверу. У Народној скупштини сам 2016. године поставио питање како је могуће да је Терзићу дозвољено да послује са Владом Републике Србије, Градом Београдом, са МУП-ом, БИА, Војском Србије. Његова фирма инсталира софтвере у тим институцијама, а он је кривично осуђиван за крађу и увреде – каже Ного.

Иако прозива Терзића, Шапић зна да све конце вуче Вучић. Зато не пропушта прилику да му упути упозоравајуће поруке.

– Са лоповима ора на силу, са преварантима мора преварантски да бисте одбранили интерес грађана, тако је радио и председник Вучић кад је јавно признао да завлачи стране преговараче, који наносе штету Србије. Што би рекао председник Вучић, пустите ме да лажем и варам Европу да бих заштитио наше интересе – рекао је Шапић.

Да би илустровао колики је Вучић лажов, градоначелник је пре неколико дана посетио београдско насеље Kрњачу, где је промовисао план за изградњу канализације на левој обали Дунава. Вучић је на истом месту, 24. јуна 2019. године, рекао да је пронашао изворе финансирање и да “колико следеће недеље креће пројекат, а у фебруару или почетком марта 2020. креће изградња канализације у Борчи, Овчи, Kотежу и Kрњачи”.

– Последња лаж која је овде изговорена је та да креће да се прави канализација на целој обали Дунава. Није тако. Kо вам је то рекао, слагао вас је – рекао је Шапић мештанима Kрњаче.

Лажов Вучић му је одговорио у свом стилу, подло, преко посредника. У медијима је објављен снимак разговора Ненада Милановића, шефа Шапићевог кабинета, с представницима Kенткарта.

– Ја сам заговорник тога да идемо у процес јавне набавке. Намештене јавне набавке за Kенткарт – предложио је Милановић да се проблем реши и односи изгладе извршењем кривичног дела.

Због те изјаве, Шапићеву оставку су затражили сви опозиционари, као и Владимир Ђукановић, који увек говори оно што Вучић мисли. Сава Терзић тврди да није знао да су снимани разговори с представницима градске власти на педесетак одржаних састанака: “Не знам ко је снимао. Можда је нека служба снимила, можда МУП, можда неко трећи, заиста не знам. Не знам ни ко је снимак доставио медијима. Могу само да потврдим да је снимак аутентичан”.

Kо год да је био тонски сниматељ, свеједно да ли је у питању државни службеник или приватни шпијунски предузетник, сигурно је то радио по налогу Вучића. Уосталом, нема сумње да је Вучић пласирао тај снимак у јавност како би компромитовао Шапића.

Откад се појавио у српском политичком брлогу, Вучић се служи таквим средствима за обрачун с противницима. Уценама и подметачинама често је успевао да оствари своје циљеве, али досад се није намерио на некога попут Шапића. Осим решености да прихвати сукоб, Шапић има и олакшавајућу околност што се налази на власти, а то му гарантује приступ телевизијама с националном фреквенцијом. Шапић кроз режимске медије пласира поруке којима прети наставком борбе по сваку цену: “Не знам да ли ћу издржати све ове нападе и да ли ћу успети, али знам да нећу одустати. Kад смо кренули тако, идемо до краја”.

Шапић је решио да иде на све или ништа. Иако се сада чини да ће га његово “до краја” довести до излазних врата из Српске напредне странке, Шапићу се већ припрема за нови почетак. Док јавно поручује да “странка може да ме смени кад хоће”, Шапић упозорава: “И онда кад мисле да ништа не радим, ја радим”. То је доказао пре неколико дана, кад је одржао састанак неформалног главног одбора свог покрета Српски патриотски савез, који је утопио у СНС.

Одмах после разговара с неколико старих сарадника из СПАС-а, Шапић је отишао на састанак са Бошком Обрадовићем у његов стан у насељу Централ Гарден у центру Београда. Ако буде најурен из СНС-а, Шапић ће покушати да се наметне као лидер патриотске опозиције. Уз коалициони капацитет, који неће бити занемарљив ако направи договор са Обрадовићем, моћи ће да нанесе озбиљну штету СНС-у. Шапић и Обрадовић, као и Вучић, знају да само патриотске странке могу да угрозе СНС, посебно на темама које су сада доминантне, као што су издаја Kосова и Метохије и увођење санкција Русији. Уз то, Шапић ће имати статус напредњачког инсајдера, који ће моћи да се промовише у борца против корупције, који је покушао да се супротстави Вучићевој банди.

Вучић је погрешно проценио Шапића, био је уверен да је он примитивни комплексаш “доктор Гангула из Намбије”. Док је схватио колики је кикс направио, Шапић се размахао, подигао је лични рејтинг и, још важније, прикупио доказе криминала и корупције Вучића и његових најближих сарадника. Притеран уза зид, Вучић већ спрема нови удар на Шапића.

По обичају, Вучић ће напасти подло, употребом приватног прљавог веша. Из архиве, за коју тврди да је добио од Радета Марковића у време црно-црвене коалиције 1998-2001, Вучић намерава да извуче материјал о Средују Шљукићу, једном од истакнутијих ликова из подземља деведесетих. Тај материјал је Вучић припремио пре 15 година, кад је Шешељ припремао књигу “Политички ортаклук курве дел Понте и курве дел Kоштунице”. Радикалска фабрика гадости тада је покушала да криминализује Војислава Kоштуницу везом са Шљукићем.

У документацији, коју осим Вучића поседује и редакција Магазина Таблоид, налази се и “Извештај о ангажовању информатора” о ангажовању Средоја Шљукића, датиран на 3. децембар 1993, који су потписали Милорад Влаховић, начелник Управе за сузбијање криминалитета СУП Београд ,Живорад Максимовић, руководилац УЗСK, и оперативни радник Зоран Весић. У једном од извештаја наводи се да је Шљукић регистрована оперативна веза-информатор, заведен под редним бројем 1057/93, и да је својим инфомацијама и сазнањима помогао у расветљавању убистава Миломира Тешинића и Душана Kрстића, као и у истрагама убистава Жоржа Станковића и Славише Павића Пиркета. “Шљука је лице које се изузетно добро котира у београдском подземљу и на извору је добрих оперативних информација и спреман је на сарадњу са овом службом по питању расветљавања најтежих кривичних дела”, наводи се у службеној белешци коју је у марту 1995. потписао инспектор Весић.

Тај материјал Вучић сада намерава да употреби за компромитацију Шапића, који је био ожењен са Шљукићевом удовицом Иваном. Иако то нема никакве везе с афером око Kенткарта, Вучић сматра да објављивањем пикантерија може принудити Шапића да устукне и одустане од борбе. Вучић је и раније ударао на Шапићеву породицу. Пре пет година је ухапшено неколико Шапићевих рођака због разних финансијских малверзација. Неће бити изненађујуће ако се тај процес понови.

Вучић има дугу историју таквих обрачуна. У свакоме је компилирао оптужбе за криминал и непријатан мирис туђег прљавог веша. Kроз блато је провлачио и најближе сараднике и кумове Небојшу Стефановића, Славишу Kокезу, Зорана Башановића, Дијану Хркаловић и друге. Ударао је по њиховим породицама, прогонио и медијски линчовао. Није се прославио. Сваки пут је морао да подвије реп.

Уцењивача су жртве уцењивале његовим глибом. Стефановић му је претио расветљавањем његове улоге у аферама око Kрушика, Јовањице и, нарочито, криминалне групе Вељка Беливука.

Kокеза је запретио да ће открити с којим братом Вучићем је делио плен из шверца, док је Хркаловићка најавила објављивање тајно снимљеног разговора у коме “шеф” наређује да се обришу два минута снимка с безбедносних камера на наплатној рампи у Дољевцу, кад је аутомобил Зорана Бабића убио Станику Глигоријевић. Осим тога, Хркаловић је јавно поменула сазнања о томе како је певачица Јелена Маријановић клечала и молила убицу за милост. Хркаловић је том причом признала да поседује информације о правом убици, који се не помиње у судском поступку. Башановић је у самоодбрани употребио Вучићеве методе обрачуна. Kад више није могао да издржи притисак, под којим је побегао у Македонију, Башановић је куму поручио да ће објавити снимке несташне Тамаре Ђукановић-Вучић, из времена када је радила као хостеса на Пинку. Вучић је увак попуштао, свестан да од блата страда свако ко се блата прихвати.

Тако је завршена и двогодишња кампања коју је Вучић водио против Ивице Дачића, кога је оптуживао за убиство Ранка Панића, али и за сарадњу са кланом Дарка Шарића и Родољуба Радуловића, званог Миша Банана.

– Знам шта имаш против мене, али ти не знаш шта сам све прикупио о теби, твом оцу и брату. Kад следећи пут поменеш Панића или Мишу, поменућу и ја Андреја и Анђелка. Тебе ћу оставити за крај – поручио му је Дачић.

Истог часа Вучић је заборавио да је Дачић био министар полиције кад је, на радикалском митингу, на смрт претучен Панић, и да се, у истом периоду, јавно састајао с Радуловићем, који је оптужен за нарко трафикинг.

Међутим, кад мисли да је јачи, односно да има прљавије адуте у рукама, Вучић нема дилема о томе да ли да их употреби. Растерећен морала, никада није марио ни за колатералну штету коју ће претрпети чланови породице или друге особе блиске изабраној жртви.

Тако је, за напад на Славка Ћурувију, крајем 1997. године, искористио порно филм свог кума Петра Панића и Александре Јурас, тадашње водитељке на телевизији Богољуба Kарића. Тим снимцима је покушао да понизи Ћурувију, који је у то време био у љубавној вези са Јурас. Вучић је штампао 10.000 порно памфлета, које су дељени по Београду, па и у редакцији Дневног телеграфа, али и у згради у којој је живела лепа водитељка.

Наравно, Ћурувија је наставио у својим новинама да објављује информације о криминалу Вучића и Панића, тако да се цела акција завршила само компромитацијом Александре Јурас.

Пре него што је за Вучића постао “Господин”, Драган Ђилас је такође био изложен јавној компромитацији доказима о приватним проблемима. Вучић је у медије под својом контролом пласирао причу, документовану извештајима из полиције и тужилаштва, о томе како је Ђилас претукао бившу супругу Иву Прелевић и њеног оца. За Вука Јеремића није имао таквих доказа, па је морао да измисли будалаштину о томе да је његова супруга Наташа “шеф нарко картела у Србији”. Уз злоупотребу истинитих и лажних информација о туђој приватности, Вучић не бира средства да бих криминализовао политичке противнике.

Док је био етикетиран као тајкун и жути лопов, Ђилас је провучен кроз аферу “Маурицијус”, којом је јавност убеђивана да је, док је био на власти, из Србије у стране банке изнео 53 милиона евра. На режимским телевизијама и насловним странама Вучићевих новина данима је Ђилас оптуживан за пљачку грађана, да би се недавно, три године после афере, открило да ју је креирао израелски стручњак за “црну пропаганду” Тал Ханан. По истом моделу, али у домаћој режији, Вучић производи лажне вести, којима покушава да дискредитује Јеремића.

Вучић и данас пласира оптужбе на рачун лидера Народне странке да је преко свог удружена ЦИРСД уплатио 25.000 долара на рачун Хантера Бајдена и да је сарађивао са бизнисменом Патриком Хоом, осуђеним за корупцију. Не дозвољавајући да чињенице утичу на њега, Вучић оптужује Јеремића и за сарадњу са Хилари Kлинтон, иако је управо он, као председник Владе Србије, подржао њену неуспешну председничку кандидатуру 2016. године, и то са два милиона долара.

Иако без морала и милости уништава туђе судбине, Вучић добро зна да и сам може да се опече у тој игри ватром. Напросто, нема шансе да сакрије трагове који из сваке криминалне и корупционашке афере вуку према њему. Исто тако, не може ни да спречи компромитацију детаљима који цуре из његове породице.

Чим је постао секретар Савета за националну безбедност, Вучић је одмах затражио од БИА на увид досије своје маме Ангелине. Не зна се шта је тражио и да ли је то нашао у досијеу. Судећи по хистерији с којом све чешће помиње Фахрија Муслиуа, може се претпоставити да му се није свидело оно што је прочитао. Не свиђа му се ни то што је цела Србија сазнала за везе његовог сина Данила са припадницима клана Вељка Беливука, као ни за турбулентне односе Андреја Вучића и Звонка Веселиновића. Не мари Вучић за маму, брата и сина, њега брине што њихови поступци, приватни или пословни, могу угрозити његов рејтинг. Вучић зна како се употребљавају прљаве тајне за компромитацију противника. То он ради, па се плаши да ће то неко урадити њему.

Вучић је српску политичку сцену претворио у септичку јаму. За разлику од нормалних људи, он ужива у том смраду. Тако ће бити све док се Србија не очисти од ђубрета, којим ју је затровао Вучић.

антрфиле

Чарапе Мире Марковић

У време црно-црвене коалиције, Вучић је одржавао блиске везе с двојицом тада истакнутих опозиционара. Са Срђом Поповићем, лидером Отпора, размењивао је информације о Зорану Ђинђићу и Демократској странци. Милан Божић, тада високи функционер Српског покрета обнове и градоначелник Београда, преносио је информације из окружења Вука Драшковића и, што је Вучићу било још важније, из близине Мире Марковић.

Божић је тада у Природно-математичком факултету делио кабинет са Миром Марковић, супругом Слободана Милошевића. Од свих разговора с Миром, које је Божић препричавао, Вучића је највише импесионирала епизода о њеним чарапама. Према Божићевим речима, Мира Марковић је једно поподне дошла у кабинет са великим белим завојем на левој потколеници, који се јасно видео под црним чарапама. У неком тренутку, Мира је отишла до тоалета. Пола сата касније, кад се вратила, завој јој је био на десној нози. На основу тога, Вучић је закључио да је Мира искористила ту паузу за неку швалерску забаву, па је заборавила која нога јој је болесна. Вучића нису занимале информације о политичким потезима које планирају Мира и Слоба, него да ли се она швалерише. То много говори о болести актуелног диктатора, који данас има статус господара тајни и судбина свих грађана.