„Стратешки циљ Албанаца јесте повезивање свих територија на којима они живе или су некада живели и овакав пројекат иде њима наруку. На другој страни, на Косову се налази америчка војна база Бондстил којој је потребна што краћа и бржа веза са базама у Бугарској и Румунији, и то постижу краком ауто-пута од Приштине до Ниша. Са становишта српског стратешког интереса много је рационалније да уложимо у ревитализацију пруге Београд-Ниш него да помажемо остварење туђих циљева, и то новим кредитним задуживањем“, објашњава за „Вести“ овај универзитетски професор.
Потписивање у Бечу
Протоколе о изградњи аутопута Ниш-Драч премијери Србије и Албаније треба да потпишу за десетак дана у Бечу. Министарка Зорана Михајловић изјавила је да се процењује да је милијарду евра потребно да би се ауто-пут изградио. Економиста Милан Ковачевић примећује да би неки други правци били хитнији да се доврше и наглашава да не би смело да буде преливања трошкова, односно да свако треба да сноси трошкове за деоницу која пролази кроз његову територију.
Изградња ауто-пута који би повезивао Ниш с Драчом у Албанији један је од пројеката о којем је српска делегација предвођена премијером Вучићем разговарала у Тирани и због чега је једини министар у тој делегацији била министарка за саобраћај и инфраструктуру Зорана Михајловић.
Осим похвала да ће заједнички саобраћајно-инфраструктурни пројекти побољшати билетаралну сарадњу, нису се могли чути разложнији аргументи о томе колико је Србији потребно повезивање с албанском луком. Другим речима, шта ће презадуженој Србији која годинама гради и никако да заврши своју деоницу паневропског Коридора 10, нови издатак за ауто-пут који би је повезао са државом с којом нема значајне трговинске билансе, а чији грађани не походе летовалишта на албанској обали?
Као израелски сателит?
Посебно забрињава брзина којом се најављује потписивање докумената о изградњи ауто-пута.
„Тако је на брзу руку и без темељне анализе потписан штетан споразум с израелском фирмом о закупу сателита за који се испоставило да нам није био потребан“, присећа се професор на докторским студијама Филолошког факултета др Љубинко Раденковић.
Медијски простор нису добили они ставови који су упозоравали да је посета Вучића Тирани део агенде коју је Вашингтон зацртао и која би Србију могла да кошта непромишљених пројеката.
„Показало се да је је промет на већ изграђеној деоници ауто-пута Приштина-Тирана веома слаб. Ту деоницу су градиле америчке компаније и била је веома скупа. Сада треба позајмљени новац вратити, другим речима треба га поделити са Србијом коју увлаче у овај пројекат, а без темељне анализе домаће струке“, додаје Раденковић.
Он примећује да би мала награда за пристанак Београда могао да буде уступак да српску деоницу граде домаће фирме, чиме се похвалио и премијер Вучић.
Ј. Арсеновић,Вести
фото: ФоНет
