Вучић тресао гору „24 спорне приватизације”, а родио се миш од једва 80 милиона евра

„Борба против криминала” у верзији садашњих власти је замазивање очију народу и пропагандни трик који нимало неће помоћи да се у Србији живи боље
   

Данас су нас и први потпредседник Владе и тужилац обавестили да је, по виђењу власти, у 24 спорне приватизације држава оштећена за 80 милиона евра. А само у једном месецу, на пензије у Србији се исплати 363 милиона евра!
   

Једини пут за заустављање геноцида, покретање развоја и бољи живот грађана Србије је моментална ликвидација колонијалне зависности Србије од Запада и успостављање финансијско-монетарног суверенитета

         ПОКРЕТ за Србију је већ указивао да је „борба против криминала” као пут за излазак Србије из сиромаштва – лажна нада, односно пропагандни трик. Поготово ако се сведе на „24 спорне приватизације” са фамозне листе ЕУ.

         Данас су нас и први потпредседник Владе и тужилац обавестили да је, по виђењу власти, у те 24 приватизације држава оштећена за 80 милиона евра. А само у једном месецу, на пензије у Србији се исплати 363 милиона евра!

         У периоду 2002-2012. сумарни спољнотрговински дефицит је износио 55 милијарди евра, а на отплату дугова потрошили смо око 30 милијарди. Ако се томе дода профит банкарског сектора (који је углавном у западном власништву), па и недавно изречена процена Мајкла Хадсона из „Међународног конзорцијума за истраживачко новинарство” да је 2000-2010, управо кроз приватизације из земље у оф шор зоне изнета 51 милијарда долара, лако се долази до процене да готово половина БДП Србије (који је прошле године износио око 30 милијарди евра) одлази из земље, углавном на Запад.

         Од око 3000 приватизованих предузећа у Србији после 2000. године, око 2000 је обуставило рад. Пољопривреда је на најнижим гранама у историји Србије, а сточарство готово уништено.

         Последице су геноцидне – 100 Срба мање сваког дана, 35.000 или 0,5% становништва сваке године.

         Ово се све дешава под потпуним надзором западних „саветника”, на упорном и „безалтернативном” путу у ЕУ.

         Из ових сурових цифара, свакоме морају бити јасне две ствари:

         Прво, „борба против криминала” у верзији садашњих власти је замазивање очију народу и пропагандни трик, који нимало неће помоћи да се у Србији живи боље.

         Друго, једини пут за заустављање геноцида, покретање развоја и бољи живот грађана Србије је моментална ликвидација колонијалне зависности Србије од Запада и успостављање финансијско-монетарног суверенитета.

         У том контексту, пут ка ЕУ је највећа од свих превара. То није пут ка бољитку за Србију, већ начин да се гарантује њена пропаст, односно одржавање колонијалног система.

         Власти суверене Србије ће заиста искористити све државне надлежности да се успостави привредни систем у интересу Србије и њених грађана. Управљање Србијом из Брисела било би, као и досад, само у интересу посрнулог Брисела, а нимало у интересу Србије.

Факти