Србија се у једном дану задужила на међународном тржишту за чак 1,75 милијарди евра. Део новца биће издвојен за пројекте за заштиту животне средине, а део за покривање минуса у државној каси.
Влада Србије је пре три дана донела две одлуке о емитовању хартије од вредности на међународном финансијском тржишту. У преводи то значи да се држава заправо додатно задужила.
Како је објављено у Службеном гласнику, прва одлука се односи на емитовање такозваних зелених обвезница у вредности од милијарду евра.
Тај новац би требало да буде искоришћен за пројекте у области животне средине. Где и за шта ће тај новац бити потрошен није наведено.
У истом дану донета је одлука о емисији хартија од вредности и то у вредности од 750 милиона евра. Та средства биће потрошена за финансирање буџетског дефицита и рефинансирања доспелих обавеза по основу јавног дуга.
Како је саопштено почетком септембра, јавни дуг на крају јула био 28,36 милијарди евра, што је 55,2 одсто бруто домаћег производа (БДП).
Љубодраг Савић, професор на Економском факултету, наводи за “Нову” да у новије време Србија није имала јавни дуг који је већи до 30 милијарди евра, при чему је пре четири, пет година био на овом нивоу.
“Ми смо у неком тренутку имали учешће јавног дуга у бруто домаћем производу од 80 процената, а чини ми се да је тада БДП био око 37 или 38 милијарди долара. То је било 2014. године. После тога смо ушли у мере штедње. Због тих мера, смо после дуг свели на око 55 одсто БДП”, кажи Савић и додаје да је у новије време најнижи ниво јавног дуга био 2008. године, да би се потом у време економске кризе скоро удвостручио.
Он додаје да ако посматрамо учешће јавног дуга у БДП можемо да будемо задовољни.
„Врло је важно зашто користимо новац за који се задужујемо. Ако је задужујемо да се враћају стари дугови, онда смо у проблему. Међутим, цифра за коју смо се сада задужили није тако висока”, каже Савић.
Нова.рс
