Пропагандна свита са челу са председником Србије Александром Вучићем могла би се назвати “Летећи циркус”, јер подсећа на Пајтоновце, додуше једино по томе колико је комична. Обилазећи фабрике по Србији, Вучић одржава живом илузију златног доба. Да је истина мање смешна, а више трагикомична сведоче и фотографије празних погона немачке компаније “Brose” у Панчеву коју је председник Србије обишао.

Изградња фабрике која се бави производњом делова за аутомобиле почела је још у марту 2020. године, а од јула ове године у погону ради више од 350 запослених, бар тако кажу званични подаци. На фотографијама које су достављене порталу Директно виде се празни погони, који раде са не више од 20% попуњености.

Као и сваку до сада, председник Србије је компанију „Brose“ срдачно нахвалио. Истакао је да у фабрици ради 41 одсто висококвалификованих радника, а да су плате „вишеструко веће од просечних у земљи“. Колико је тачан износ тих „вишеструко“ већих плата, јавности није познато. Није ни познато зашто је погон сабласно празан, и зашто више подсећа на напуштену фабрику, а не на тек изграђену.

Истини за вољу, обећано је да ће до 2025. године бити запослено 1.1000 радника, а да ли ће то обећање дато Панчевцима бити и испуњено, остаје да се види. Оно што је чињеница јесте да су и радницима италијанске фабрике Геокс обећана нова радна места, након што је инвеститор решио да затвори фабрику. Од тог обећања остала је само још једна превара радника у Србији, а од нових радних места за бивше раднике Геокса ни трага ни гласа.

Обилазак фабрика као ударна песница пропаганде власти ради се по устаљеном шаблону. Звезда перформанска је наравно онај који ведри и облачи по Србији, отвара фабрике, пружа мед и млеко, поплочава плочама златног доба, и понекад присвоји по коју златну камилу, себи за душу. За њим иду новинари, односно срч имагинаријума и фотографи, како би угођај био употпуњен. Када се фабрика отвори, обећавају се велике плате, на хиљаде радних места, феноменални услови и слави се још један погодак политике СНС и њеног непогрешивог вође.

Кад одлети летећи циркус – долети реалност, а то су отпуштања, празни погони, неиспуњена обећања и плате које су далеко од „вишеструко већих“ од просечне. Јер за власт реалност није ни битна, битно је да око камере забележи илузију, да се илузија испере у мозгу грађана кроз ударне песнице режима, понекад погрешно назване медији, а шта након посете остаје, то никога не занима.

После се чудимо што настаје СНС парадокс. Парадокс у ком се никад боље није живело, а цене никад веће. У ком никад мање незапослених, а никад више сиромашних, никад веће плате, а никад мањи стандард. Ваљда је све то последица златних пахуљица које Вучић свуда за собом просипа, а које се не једу. Довољно су лаке да лете свуда около, а недовољно тешке да од њих обични грађани осете било какав бољитак.