О томе како је Аеродром Никола Тесла „очерупан“ за скоро 60 милиона евра а све зарад храњења рупе без дна – ЈАТ Ервејза, односно Ер Србије. Успут је за десетак година „поједено“ и још стотинак милиона евра дељењем дивиденди, па се поставља питање: да је сав тај новац био употребљен у развој компаније, да ли би данас било потребно да се Аеродром даје у концесију?
Једна од ствари која је обележила почетак 2018. године била је вест да ће француска компанија Ванси добити на концесију Аеродром Никола Тесла, и то на 25. година. Уговор још није потписан, и све информације које је јавност добила биле су од функционера из врха Србије (а уједно и врха Српске напредне странке).
Према овим информацијама, Србија ће одмах добити 501 милион евра (упфронт паyмент), Ванси ће инвестирати 732 милиона евра, и још сваке године плаћати Србији концесиону накнаду која ће се кретати између четири и 16 милиона евра годишње. Такође, Ванси неће подизати аеродромске таксе у наредне три године, а и задржаће постојећи број запослених – на крају трећег квартала 2017. године за стално је било запослено 1.363, а укупно ангажовано 2.023 радника.
Износећи ове податке, представници власти су, ради успоредбе, изнели читав низ података о томе како је Аеродром пословао раније, за време бивших власти. За промену, бројке су углавном биле тачне, али потпуно ишчупане из контекста, а понекад и намерно стављане у погрешан временски период, како би створили слику катастрофалне прошлости и светле будућности. Већ је позната лажна изјава Александра Вучића да је за време бивше власти профит Аеродрома износио 130.000 евра.
Будући да уговор са Вансијем још није потписан, о светлој будућности Аеродрома мораћемо да верујемо на реч Александру Вучићу и људима из власти – то су исти они људи који су говорили да ће Етихад и држава Србија уложити исту суму у Ер Србију, као и да ће инвестиција страног партнера у пројекат „Београд на води“ бити 3,5 милијарде долара.
Није на одмет подсетити да кључни детаљи ова два уговора и даље нису познати, тј. не зна се тачно колико државу Србију коштају ови подухвати. Према томе, док уговор са Вансијем не буде потписан и у потпуности јаван, није много упутно разматрати податке из светле будућности. Може се десити, рецимо, да пар речи потпуно измени смисао онога што су власти изнеле, па да инвестиције не буду 732 милиона него „до 732 милиона“, да концесионе таксе буду такве како их је Вучић навео, али само ако постоји уговором гарантовани број путника, може се десити и да поново кључни делови уговора не доспеју у јавност, или да доспеју, а да се уговор онда измени разним анексима за које јавност опет неће знати. Такође, тешко ће бити одрживо да Ванси на дужи период задржи све запослене, с обзиром на то да трошкови зарада износе више од половине од укупних расхода Аеродрома…
Углавном, толико о светлој будућности, којој ћемо се вратити још једном, из угла највећег и најважнијег корисника Аеродрома – Ер Србије. Погледајмо сада шта је са прошлошћу, и на који начин су власти покушале да замуте воду – и успеле, пошто су најважнији медији само некритички пренели шта је речено.
Дакле, један од кључних „аргумената” била је неистина о 130.000 евра профита за време бивше власти. То је Вучић изјавио више пута од 6. јануара, а пратила га је потпредседница владе Зорана Михајловић која је рекла да је „профит аеродрома 2012. био 130.000 евра”.Укратко – 2012. профит је био 50-ак пута већи од 130.000 евра, а поменуту (збиља ниску) добит Аеродром је остварио следеће, 2013. године, када је већ годину дана на власти била коалиција око СНС и СПС.
Но, иако је то била неистина за „кратке ноге”, тих 130.000 и та 2013. година јесу добар пример шта се све догађало са Аеродромом у последњих 10-ак година, па ћемо, након још неколико лајтмотива који су били искоришћени за промоцију концесије, детаљно загребати у финансијске извештаје Аеродрома пре и после те 2013. године.
Који су још били изнесени аргументи („алтернативне чињенице“) које додатно упућују да је светла будућност пред нама, а мрачна прошлост иза нас? Наћи ћемо их у подужем транскрипту емисије са РТС-а од 14. јануара, у коме је Александар Вучић у разговору са новинаром Гориславом Папићем („алтернативни дијалог“) подробно објашњавао шта је било, а шта ће да буде.
„Александар Вучић: Подсетићу вас, у интервјуу са вама поштовани господине Папићу, рекао сам да се надам цифри први пут за тај упфронт паyмент, за ту прву концесиону накнаду, да буде између 300 и 350 милииона, говорећи да 2012. и 2013. није могла да буде ни 40-50 милиона. Јел се сећате тога?
Горислав Папић: Сећам се.
Александар Вучић: Сећате се? Е хвала што се сећате. Ми смо данас добили 501 милиона евра, молим људе да само чују ово, 501 милион евра, одмах паре. 417 милиона држави, 84 милиона грађанима, малим акционарима. То су скоро сви грађани Србије. 501 милион евра, то нисмо могли ни да сањамо. (…) Кажу стручњаци, ови из бившег режима, Ђиласи, Шапићи и сви остали: ‘Не ваља уговор, требало је сами да управљамо због великих профита, каже, изгубили смо паре’. А ја сад молим грађане Србије да израчунају, просечно од 2002. до 2013. имали смо профит, просечан профит у 12 година, нисам бирао једну или другу годину, имате повећање, само једном сте имали 2009, знате зашто? Јер су 502 човека избацили и пребацили на омладинску задругу плаћање, и лажно пумпали и приказали лажни профит. И прихватам да је и то тако. Наш просечан профит од 2002 од 2013, 12 година дакле, је 8,2 милиона евра. Профит Аеродрома. Пута 25 година да рачунамо, колико је концесиони уговор, то је нешто више од 200 милиона евра. Осам пута 25 је 200 милиона. А ми сада добили…
(убацује се Горислав Папић: А зашто то Французи раде, нису они наивни?)
…пустите сад Французе, пустите ме француских интереса, да ми причамо о српским интересима, а ми добијамо у упфронт паyмент-у 501 милион евра, што је значи за 100 милиона више само у томе, него што би било за 25 година овде, јел тако? (Папић: Тако је.) Сачекајте. То је само 100 милиона евра, а ми ћемо да добијемо још 220 милиона евра најмање, најмање толико, биће и више од тога (Папић: Слажем се, али нису Французи добротвори.) Ма пустите ви Французе, човече, сад причамо о Србима и српским лажовима (Папић: Добро.) Дакле, да ми прво раскрстимо са српским лажовима, па ћемо да пређемо на Французе. Дакле, већ имамо сто милиона више него што је просечан профит, плус 228 милиона евра, што нам је најмање што морамо по уговору да добијемо. Буду ли имали пет одсто раст, иде се на већи концесиони фее, што је уговорна обавеза. Дакле, то је већ 328 милиона евра би они хтели да украду Србији. Ти који лажу Србију да је нешто лоше. Плус 732 милиона евра инвестиција, што је милијарду и 60 милиона. Е, они би то хтели у своје џепове.“
Вучић јесте временом износио читав распон вредности које би заинтересована компанија требало да плати за концесију Аеродрома, па су се међу њима нашле и бројке од 300, 350 милиона евра, па навише. Међутим, он прећуткује, а новинар јавног сервиса га не подсећа да је у октобру 2014. изјавио да већ тада за концесију „можемо да узмемо – и гледаћемо да то следеће године и радимо – 500 до 600 милиона евра плус милијарду у инвестицијама и то уз раскидни услов“. Дакле, више него што је (ако је) данашња понуда Вансија.
Истиномер је у марту 2016. већ оцењивао Вучићеву тврдњу да је у она прошла времена вредност Аеродрома процењивана на 100 до 150 милиона евра, за шта је добио оцену „неистина“. У међувремену, за две године, та мрачна времена пре него што је СНС дошао на власт постала су још мрачнија, па је сада председник државе устврдио (а новинар јавног сервиса се сетио) да је ондашња вредност Аеродрома износила свега 40-50 милиона евра.
Идемо даље. Било је у тој мрачној прошлости и светлијих тонова, када је Аеродром ипак направио некакву добит, али је јасно и зашто: јер су 2009. године, како каже Вучић „502 човека избацили и пребацили на омладинску задругу плаћање, и лажно пумпали и приказали лажни профит“.
Ни ово нема везе са истином. Те 2009. Аеродром је имао добит од 20 милиона евра, а број запослених на крају године – према подацима из годишњег извештаја о пословању – био је 420. Годину дана раније, 2008, био је 460, а годину дана касније 419. Дакле, никаква „502 човека“ нису била избачена 2009. године.
Са друге стране, није тајна да је Аеродром од 2005, када је склопљен уговор са фирмом ОЗБ Комерц, значајно повећавао број ангажованих људи (и следствено томе значајно повећавао издвојен новац) управо преко ове компаније, а да ти ангажовани људи нису били формално запослени на Аеродрому.
Неко би могао да каже да је Вучић заправо мислио – кад већ није отпуштено 502 за стално запослених – да су посао изгубили људи ангажовани путем омладинске задруге, тј. ОЗБ Комерца. Међутим, управо је супротно. У 2008, 15,57 одсто укупних трошкова Аеродрома за зараде ишло је на накнаду за омладинске задруге. Тај проценат је 2009. порастао на 21,41 одсто, да би 2010. 22,92 одсто од укупних зарада отишло на запослене преко омладинске задруге. Дакле,број запослених преко задруге се повећавао, а не смањио “за 502 човека”.
(Иначе, сарадња Аеродрома и ОЗБ Комерца је прекинута у марту 2015, након што је Државна ревизорска институција установила да је Аеродром 2013. године за 700 милиона динара преплатио услуге ОЗБ Комерца.
Истиномер.рс, Герила.рс
