Вучић у посети Кини прошао као бос по трњу, ни јуана инвестиција није донео

Четвородневна посета Кини српске државне делегације предвођене премијером Александром Вучићем окончана је са два меморандума, једним позивом и пуно пријатељских утисака.

У разговору српског и кинеског премијера, Вучића и Ли Кећијанга, изражена су очекивање да ће већ крајем ове године почети изградња пруге Београд-Будимпешта, а кинески домаћин је најавио око 4,4 милиона евра донације Србији за реализацију овог пројекта.

Оно што је посебно важно за Србију јесте најава доласка кинеске компаније Хебеи Ирон анд Стеел Гроуп (ХБИС) у смедеревску Железару, а тим поводом између Владе Републике Србије и ХБИС потписан је Меморандум о разумевању.

– Преузимање Железаре Смедерево допринело би реиндустријализацији Србије, што би Кину учинило нашим најважнијим стратешким партнером – изјавио је Вучић.

За просечног српског посматрача остаје гомила непознаница у вези са овом најавом. Прво, на који начин ће кинеска фирма, за коју се каже да је једна од две највећих у свету у производњи челика, преузети Железару? То није најјасније ни неким од најбољих познавалаца српско-кинеских односа као што је Драгана Митровић, бивши министар саветник за економска и политичка питања у амбасади СЦГ (2001-2004).

Бунар без дна

Сајт Пиштаљка јуче је објавио да је Влада Србије крајем прошле године Железари Смедерево отписала дуг од 44 милиона долара. Железара је прошлу годину завршила са губитком од око 95 милиона евра. Након више неуспешних покушаја државе да је прода, управљање челичаном марта ове године преузела је холандска комапнија ХПК инжињеринг. Недуго по преузимању, нови руководиоци су изјавили да Железара може да се издржава сама и да не очекују никакву помоћ српске владе.

– Меморандум изражава намеру кинеске стране да најозбиљније приступе анализи могућности за докапитализацију Железаре. Ништа ту још није готово, већ је дат сигнал једне озбиљне намере – коментарише за “Вести” професорка Митровић.

Она каже да јој није познато на који ће начин кинеска компанија ући у Железару, да ли докапитализацијом, да ли као већински власник или мањински са правом управљања уз сагласност државе Србије.

– Кинези имају вишеструке интересе да се као инвеститори појаве у овом делу Европе, од тога да део својих производних капацитета преселе у иностранство, да растерете тржиште рада, умање степен загађености животне средине, упосле своје финансијске вишкове, али и због политичких разлога – додаје саговорница “Вести”.

Тамо далеко

Српска страна је саопштила да је премијер Вучић упутио позив председнику Кине да посети Србију, а да је Си Ђинпинг прихватио речима: “Нађите ми термин и ја долази долазим”. Кинеског председника је још септембра ове године његов српски колега Николић позвао у посету, како и приличи државном протоколу да шеф државе позива другог шефа државе. Предусретљиви кинески домаћини су током вечере у част српске делегације свирали и српске песме “Фијакер стари” и “Тамо далеко”.

Наиме, не би било први пут да се кроз инвестицију (помиње се цифра од 300 милиона евра за фабрику шавних цеви при Железари), Пекинг захваљује земљи која јој је омогућила да се кроз раније пројекте другим страним тржиштима представи као озбиљан инвеститор и извођач који сопственим знањем, технологијом и капиталом доприноси развоју саобраћаја и инфраструктуре земље домаћина. Кинези су кредитирали и градили Пупинов мост, учестововали у ревитализацији блокова у Костолцу, а граде и нову термоелектрану, као и део ауто-пута на Коридору 11.

Ј. Арсеновић – Вести