Вучић: У Србији се боље зарађује него у Немачкој!

ЛАЖ ПРЕСТИЖЕ ПРЕДХОДНУ ЛАЖ!

Да ли је овај, награђени државник за мир, у нормали или у бунилу, када је изјавио да се у Србији боље зарађује него у Немачкој?! Да је то тако потврђује плата просечна код нас је 400 евра, а најчешћа је 300 евра, у Немачкој бар десет пута већа, економија је боља и поред већих трошкова. Једино, ако себе поистовећује са Србијом и своје приходе са немачким, онда је у праву. Да у просеку није тачна његова констатација показује да велики број наших младих лекара, инжењера, мајстора одоше у Немачку, а нико, и поред набројаних доброта у земљи, није се вратио, глупани. Он ће ускоро рећи и да је наша економија боља од мамине Меркелове. Пензије су веће но икад, но није рекао да смо претекли Немачке пензије. За ове изјаве требало би да се цотични добровољно подвргне детектору лажи. Уколико детектор не пукне све је успех и тачност.

Ovo vise ne vredi ni objavljivati, pojeo mozak sifilis, kokain, sida, sizofrenija, ovo nisu izjave normalnog, zdravog coveka!

Замислите кад сад навале Немци у Србију.
Србију, у којој ни Арапи не намеравају да се задрже, осим у неким баш безнадежним случајевима.
Тачно је да овде боље живе него игде у свету, али не ми, већ они горе.
Али ипак да ли им је добро, питање је, јер морам да испричам своје парче живота са “милионом евра”:

Једног дана ми стиже Mail од Google-a да сам, као дугогодишњи корисник, добио око милион евра.
Све је то написано на оригинал меморандуму са потписом два њихова директора и штамбиљем.
Видите сад, наш човек живи сиромашно, па кад год је био лош живот, људи верују у чуда, јер им је само то преостало.Тада се народ највише и коцка – лото, спортске прогнозе,…јер само такво неко чудо га може спасити.Тако је било и са мном.Поверовао сам бар 10%, јер више нисам, пошто никад ништа у животу нисам добио џабе, већ ми је све ишло најтежим путем.Али и тих 10% је било довољно да почнем да се распамећујем, мислећи опет да ме убола нека шара:
Почео сам да размишљам шта да купим, у шта да уложим, коме још да помогнем од родбине и пријатеља, па и коме да дам за опште добро, шта да купим болници, како болесној деци да донирам,….мада сам се сетио да сам, стицајем околности, једном приликом могао да помогнем општини, јер ми је школски друг тамо негде био на високом положају, али ме председник општине није хтео ни да прими, јер нисам био “његов човек”, из његове странке.
Тако је скуп мојих силних жеља превазишао тај милион, “који ми се додељује”.
Читав дан сам размишљао како да то распоредим, бацио се у бриге, радио сам нешто и кад је пао мрак, уопште нисам био свестан ни шта сам радио, ни као сам радио.
Закључио сам да сам полудео више од 10%, али сам видео како се понаша човек који дође до неких велики пара, па сам претпоставио колико би ми милиона требало па да тотално полудим.
Помислио сам и на све јавне личности које се понашају ненормално и мислим да прилично тачно могу да проценим колико ко има пара.
Кад бисмо их изврнули наглавачке и узели оно што имају незаконито стечено, тачно је да бисмо живели боље него Немци, или бар приближно, јер 5% њих држи више пара него читава држава.
Навече се бацим на посао да проверим то пристигло писмо на које бих требао да одговорим са неколико података, уз прижељкивање да ништа није тачно, јер је много лудо бити милионер, па се моје веровање смањило на око 2%.
Тако пронађем да су секретаријат у тих директора пристизала питања из разних делова света да ли су им они послали таква писма.Одговор је био да они са тим немају никакве везе, а и подсећају људе да данас није могуће добити џабе ни 10.000 евра, акамоли милион.
Верујте, био сам срећан, а и данас сам срећан што нисам добио те паре, а знам и како би сви ти “наши” ловатори били срећни: треба их убедити да се ослободе тих силних пара.Ако бисмо им отели, били би кивни и љути, па не би били срећни.Требају то да ураде добровољно.И сви би били срећни.И они.И ми.
За њихову срећу им саветујем да се ослободе тих пара, па неће морати тумарати по белом свету да их склоне, да памте тајне шифре, или да их крију, па да избегавају пријатеље, да не би сазнали колико су ловни и да их не оцинкаре;где да их уложе, па ако немају предвиђени профит да се не би бринули и секирали.
И сами можете да процените колико је ко новчано тежак.Онолико колико је полудео.
А мислим да су и милијарде у питању.
Замислите таквог јадника.
За разлику од нас ситних, који кад саставимо крај с крајем током месеца, колико смо срећни.
Је*еш ПКБ, Бг на води, фабрике, летовалишта, бање, војвођанске хектаре, спортске клубове,…
Зар није важнији душевни мир и да останеш нормалан?
Не пропагирам сиромаштво.
Добро је имати, али да поштено зарадиш и опет имаш свој мир.

(Ако мислите да је ово писање ненормалног човека, онда је то последица оног виртуелног милиона).
Свима желим добро здравље, мир и здрав разум у глави, души, у кући, на послу и на сваком месту.