Након именовања Марка Ђурића за министра спољних послова Србије, српском амбасадом у Сједињеним Државама руководи отправник послова. На то место планиран је бивши министар одбране у време владавине Бориса Тадића, његов кум Драган Шутановац. Уместо да још издржава казну затвора у Забели, за тешка кривична дела, Шутановац, иначе зет певача из Мрчајеваца Мирослава Илића, заступаће Србију у једној од најутицајнијих земаља света. Да ли је то могуће?
Владимир Молоток
Специјално тужилаштво за организовани криминал је, својевремено, по предлогу тадашњег председника Србије Бориса Тадића истраживало тешке криминалне преступе тадашњег министраб одбране Драгана Шутановца и његовог помоћник и кума Илије Пилиповића и тадашњег директора SPPR-a Југимпорт Стевана Никчевића. Падом Демократске странке са власти, многуи су сву тројицу видели у затвору, јер је БИА, по захтеву заменика тужиоца за организовани криминал Јована Јовановића, прикупила довољно доказа да сва тројица добију дугогодишње затворске казне. Магазин Таблоид је, преко свог сарадника пуковника Милана Јовановића ( у међувремену је преминуо) истраживала ову тешку пљачку црне тројке.
Ипак, све је пошло напочаке. Након имновања Александра Вучића за првог подпредседника Владе Србије, Стеван Никчевић се убрзо појавио у његовом кабинету са ташном. Изашао је без ташне, у којој је било, како је Магазин Таблоид објавио, 50 милиона долара. Сутрадан га је Влада Србије именовала за државног секретара у минситарству на чијем је челу био министар Расим Љајић!
Стеван Никчевић је тако заштитио и своје партијске другове Шутановца и Пилиповића. Син Драгана Шутановца је већ у Вашингтону и почиње да шири послове, очкујући очев долазак. Господин Шутановац је “тежак“ стотине милиона долара.
Својевремено је војна служба организовала пљачку стана његовог таста Мирослава Илића и однелаиз стана сеф у којем је зет дрђао 70 милиона долара! Мирослав је полицији рекао да је било десетина хиљада долара, које је зарадио на клонцертима. Уместо у затвору Шутановац се башкарио у својим раскошним становима у центру Београда.
Подсећамо чиме се све баио министар Шутановац. Објављујемодва текста из Магазина Таблоид, који су описивали његова недела.Колико је Шуле платио именовање за амбасадорско место? Закључите сами!
Како је текла дугогодишња, систематска пљачка државе преко фирме СДПР (2)
(Текст је објављен 13. марта 2014. године у Магазину Таблоид)
Продаја и издаја
Бивши директор предузећа Југоимпорт СДПР (СДПР) Стеван Никчевић са својим сарадницима, а под заштитом бившег министра одбране Драгана Шутановца, направио је такозвани пословни ланац у коме је умрежено преко педесет фирми које имају више од хиљаду рачуна и подрачуна у банкама у земљи и иностранству. Овај „пословни“, тачније, криминални ланац, преко кога је Србија сурово опљачкана за стотине милиона евра, могао би да се претвори у ланац правосудних поступака које би и Никчевића и Шутановца одвео у затвор. И не само њих, него и све оне који су „ланчано“ пљачкали и окористили се криминалним провизијама које су исплаћиване са рачуна фантомских фирми. Судски поступак против Никчевића и Шутановца спречава републички јавни тужилац, Загорка Доловац. Та околност указује на удружену злочиначку активност више лица из врха државе.
Вук Станић
Бивши министар одбране Драган Шутановац, оштетио је државу Србију и предузеће „Југоимпорт СДПР“ (СДПР) за 206.140.570 долара (и словима: две стотине шест милиона сто четрдесет хиљада петсто седамдесет) када је пристао да од Владе Ирака, уместо договорених 460.347.134, наплати само 254.206.564 долара.
Не само да је наплатио мање новца, већ је прихватио и предлог, да фирма „Aquila Омни Лимитед“ (Акуила), буде посредник у наплати овог новца. Због посредовања Акуиле сума која је на крају стигла на рачун СДПР-а умањена је и за још близу педесет милиона долара посредничке провизије!
За посредовање фирме Акуила дуго времена су лобирали поједини службеници СДПР-а, међу којима: Станко Мађарац руководилац оделења у СДПР-у, Ненад Пантош, помоћник генералног директора, као и бивши генерални директор Стеван Никчевић.
Никчевић је на крају успео да прогура предлог у Шутановчев кабинет, где је бившем војном министру објашњено да сви који помогну да Акуила буде посредник могу и да очекују део новца на њиховим рачунима…
Пантош и Мађарац су обухваћени кривичном истрагом КТР 12544/11, због овог случаја, али и због читавог ланца фирми које су основане у земљи и иностранству за потребе узимања провизија и избегавања пореза.
Ипак, преткривична истрага је вођена и против Драгана Шутановца и против Стевана Никчевића, али су обојица изостављени из коначне кривичне пријаве Тужилаштва, и то на захтев Републичког јавног тужжоца Загорке Доловац!
Наиме, познато је да Загорка Доловац, и у овом али и у другим случајевима, отворено ради у корист Драгана Шутановца.
На жалост, није Шутановац једини министар који је учествовао у скидању кајмака СДПР-ових послова, није ни једини који је толерисао да новац СДПР путује по рачунима десетина фирми у циљу избегавања пореских обавеза. Све ово толерисао је и његов наследник Александар Вучић. Вучић ће надамо се у будућности имати прилику да објасни да ли је у питању његово незнање, необавештеност, некомпетентност…
Почетком деведесетих година, Ираку су уведене санкције Уједињених нација, ова земља је могла да плаћа једино храну и лекове. Фирма „Дирекција за уређење терена (ДУТ)“ је тада морала да прекине са радовима у Ираку. Вредност уговореног посла ДУТ са Владом Ирака била је 949.429.356,14 долара (или, нешто мање од деветсто педест милиона). Наплату ових потраживања требало је у складу са уговором да обави бивша Савезна дирекција за промет промет производа са посебном наменом, чији је правни следбеник СДПР.
Сагласност на штету Србије
Већи део посла до тада је већ био обављен, а санкције су се у складу са уговором могле сматрати вишом силом. На тај начин су остварени услови да је обављено деведесет одсто посла, али да се може наплатити цело потраживање. Постојала су само два начина да Ирак, када му укину санкције, плати сто одсто уговорене цене, а да разлику која је настала вишом силом, потражује од Уједињених нација, или да Ирак плати само радове који су изведени, а да СДПР потражује штету од УН.
У периоду санкција није могло ништа да се предузме. Долар је касније константно губио на вредности па је на ово потраживање легитимно свих година обрачунавана и уговорена камата.
Након окупације Ирака, маја месеца 2003. године од стране америчке и британске војске, у тој земљи је инсталирана марионетска, прозападна Влада. Ираку су после тога укинуте све санкције. Тако је отворена могућност и да преговори са новим ирачким властима о измирењу обавеза, по основу овог дуга, започну 2004. године…
Поводом овог посла, књиговодствени дуг је био 949.429.356 долара и 1.352.306.316 долара камате. Укупно 2.301.735.672,00 (две милијарде и три стотине један милион, седам стотина тридесет и пет хиљада и шест стотина и два долара).
Цена нафте од окупације Ирака до данас, константно је расла, што је опет створило могућност да ова земља, иако измучена ратом, може брзо да се опорави али и да започне уредно сервисирање старих дугова. О томе колико се новца тих година могло зарадити у Ираку говоре и профити америчких фирми које су тамо пословале. Најбољи пример је америчка компанија Халибартон блиска бившем америчком председнику Џорџу Бушу, која је остварила промет од 39,5 милијарди долара за пет година посла у Ираку.
И док су америчке фирме млатиле лепе паре у Ираку, а њихове компаније плаћеника убијале цивиле у тој земљи, амерички саветници ирачке Владе, саветовали су новим властима да не плаћају старе дугове. Ирачани, који, као и други Арапи имају природно велики таленат за преговарање, цењкање и трговину, убрзо су са Париским клубом склопили договор о отпису осамдесет одсто дугова! Потом су Србији и другим повериоцима дрско сервирали причу да треба да буду срећни ако добију услове које су дали Париском клубу.
-Они које убацимо у категорију билатералних дуговања добиће понуду да им вратимо тек десет одсто од укупног дуга, поручивали су Ирачани повериоцима.
Министри из Владе Војислава Коштунице, прво Млађан Динкић, а потом и Милан Париводић насели су на ове преговарачке трикове.
Овде треба истаћи да су Станко Мађарац и Ненад Пантош у више докумената истицали ничим оправдане савете да ће бити добро ако нам Ирачани омогуће исте услове као Париском клубу. Заправо чињеница да је Париски клуб прихватио отпис осамдесет одсто Ирачких дугова из времена Садама Хусеина, и стално растућа цена нафте били су индикатори да ће та земља имати снаге да плати много више.
Требало је бити стрпљив у преговорима. Уговорно право било је на страни СДПР. Нове ирачке власти тражиле су континуитет у позицији коју је Ирак имао у УН пре санкција па су самим тим морали да прихвате и обавезе из периода пре санкција.
Затрпана глупавим саветима који су вероватно подстакнути личним интересима, и притиском америчких дипломата, Влада Војислава Коштунице се сагласила да са Ирачанима потпише споразум по коме би Багдад платио уместо 2,3 милијарде тек 460 милиона долара.
На потписивању уговора, службеницима СДПР-а и министру Париводићу који је у то време обављао дужност министра финансија и министра за економске односе са иностранством, предочено је да је у уговор убачена и фирма Акуила која ће посредовати у плаћању према СДПР и наравно узети провизију за то. Наша делегација одбила је да потпише такав уговор, па су са Ирачанима преговори почети из почетка…
Шутановац и Никчевић задовољни, Тадић наредио истрагу
У међувремену је озбиљно размотрена и чињеница да новац који СДПР планира дисконтно да наплати није сто одсто њихов. Они су били сервис за наплату друштвене фирме ДУТ која је обављала посао у Ираку, док је ДУТ опет ангажовао много фирми као подизвођаче. У питању су биле фирме из бивших република СФРЈ, из Босне, Словеније и Хрватске. Умањење дуга Ирачаниме значило је да све те фирме из данашње Србије и бивших република СФРЈ, требају да се усагласе са дисконтом који постигне Српска Влада. У противном је постојала опасност да СДПР отпише две трећине дуга, али да према њему не буду на исти начин отписана потраживања ових компанија.
Држава Словенија је у циљу наплате потраживања њихових форми у овом послу почела чак сама да преговара са Ирачанима, а потраживање је пријавила и код међународних финансијских институција. СДПР је требао да призна да је успоставио контакт са већином фирми из из бивших република СФРЈ, али не са свима. Остало је неколико фирми из Босне и Хрватске са којиме није постигнут споразум.
Коштуничина Влада је пала, а на место министра одбране дошао је Драган Шутановац, па је њему и поверено да заједно са руководством СДПР донесе стратешке одлуке. Он је прихватио све.
Прецизније речено, Ирачани који су предлагали да се дуг дисконтује са 2,3 милијарде на 460 милиона, закључили су да са Шутановцем да могу да постигну бољи договор! Предложили су да плате у једној транши 254.206.564 долара, уместо 460 милиона плус камата у ратама. Увек близак Американцима, који су инсталирали нове Ирачке власти, Шутановац је ово без двоумљења и прихватио. Ирачани су потом предложили да прихвати и посредовање фирме Акуила у исплати новца Србији. Шутановац је и то прихватио.
И фирма Акуила је прихватила да уредно плати свима који су помогли да се убаци у посредовање. Министар одбране Драган Шутановац, генерални директор СДПР Стеван Никчевић, Станко Мађарац руководилац оделења у СДПР-у и Ненад Пантош, помоћник генералног директора, били су више него задовољни начином на који је посао склопљен.
Али, тадашњи председник републике Србије Борис Тадић није био задовољан, јер му је у међувремену достављена комплетна документација о овој и другим малверзацијама везаним за војне набавке. Убрзо, Тадић је наредио покретање истраге. Овај сукоб на релацији Тадић-Шутановац, касније је помогао јачању струје Драгана Ђиласа у Демократској странци.
До чега је тај сукоб довео, показало се у моменту кад је Тадић покушао да остане на челу странке и кад је најавио да је потребно да се Демократска странка обрачуна са мангупима у сопственим редовима. Истог момента су га ти мангупи сменили, и то по кратком поступку.
Ипак, службеници полиције, али и БИА и ВБА, обавили су истрагу у СДПР крајње коректно, па је након промене власти, Александар Вучић само требао да политички утиче да она буде окончана.
Тужилаштво још не зна где је 30 милиона долара
Службеници БИА спремно су чекали Вучићев знак да ухапсе Шутановца и Никчевића. Уместо очекиваних сигнала Вучић је именовао Стевана Никчевића за државног секретара у Министарству спољне и унутрашње трговине и телекомуникација. Да постоји рад независних институција система у Србији и да Србија има Тужилаштво које ради самостално и поштено, ово именовање не би значило ништа. Али…
Упркос свему, безбедносни органи дали су довољно материјала за дугогодишње затворске казне. Али, показало се, тужилаштво није самостално, Загорка Доловац има моћ (и задатак) да спречи процесуирање оних који су са њом у истој екипи.
Нови директор СДПР Југоимпорт-а, Југослав Петковић, уопште не покушава да уђе у траг криминалним пословима које је закључивало претходно руководство. Заправо, он чак и користи мрежу фирми за склањање новца коју су последњих дест година правили менаджери СДПР.
Пословни ланац у коме је умрежено преко педесет фирми, које имају преко хиљаду рачуна и подрачуна у банкама у земљи и иностранству, за директора Петковића представља само један „интересантан пословни подухват“.
Ланац фирми преко којих се провлаче новци, послује на следећи начин: оснује се фирма у иностранству у зони која не подлеже порезу, склопи се уговор да ће на ту фирму бити уплаћен новац из посла СДПР и инопартнера, у уговору се предвиђа и провизија за фирму на коју ће новац бити уплаћен. Провизију деле политичари и директори.
Када се у ланац пословања убаци још фирми повећава се број оних који узимају провизије, примају плате, а повећава се и број рачуна у страним и домаћим банкама на којима новац проводи време. Што дуже новац путује од момента закључења посла до матичне фирме, мање новца стиже у СДПР. Лица овлашћена на рачунима на успутним станицама имају обавезу да га преусмеравају даље, свака станица узима провизију и новац прослеђује.
Пошто су у питању суме од неколико стотина милиона евра годишње на рачунима ћерки фирми остају велики приходи од камата. Тим новцем располажу директори. Тог новца нема у билансу СДПР-а, па држава Србија на њега не наплаћује порез. Истина сума новца из закљученог посла која преко мреже фирми стигне у СДПР на крају улази завршни рачун, али пошто је умањена путовањем преко провизионих станица сума на коју се порез наплаћује је на тај начин такође умањена.
Треба нагласити да је дуг Иарака само један део новца који се провлачи преко ових рачуна, јер српско тужилаштво покушава да уђе у траг потраживањима вредним више од тридесет милиона долара.
А 1.
Упорно против интереса Србије
Руководилац оделења у СДПР-у, Станко Мађарац и помоћник генералног директора Ненад Пантош, обухваћени су истрагом тужилаштва КТР 12544/11, док су бивши министар одбране Драган Шутановац и генерални директор СДПР Стеван Никчевић после ургенције Републичког јавног тужиоца Загорке Доловац скинути са списка оптужених лица. У службеној белешци коју су Пантош и Мађарац потписали, ова двојица службеника и даље заговарају идеју да Ираку буде отписано чак 75 до 90 одсто дуга које СДПР потражује из времена СФРЈ, и карактеришу то као добру понуду!
–Већина присутних представника поверилаца који су учествовали у расправи, изјаснила се за прихватање понуде. Оцењено је да је понуда најбоља од свих које су до сад добијене, пишу Мађарац и Пантош у вези понуде којом Ирачани предлажу да плате Србији само 10,25 одсто дуга од укупно 2,3 милијарде.
Овде треба истаћи да је уговор који је са Ирачанима својевремно склопљен, поседовао чврсте финансијске гаранције, али да их они у службеној белешци нигде не спомињу. Сво време Пантош и Мађарац, Ирачку понуду представљају као једино могуће решење и заговарају да се прихвате њихови притисци и да се дуг отпише.
КРИМИНАЛНЕ АКТИВНОСТИ ДРАГАНА ШУТАНОВЦА
(Овај текст објављен је у броју 135 Магазина Таблоид)
Немерљива је количина опљачканих, уништених и препродатих војних ресурса, од којих држава Србија није добила ниједан долар или евро, а све захваљујући „демократском препороду“ војно-индустријског комплекса који је данас или сасвим уништен, или је прекомпонован да буде у служби најпрљавијих ратова широм света које НАТО пакт води.
Пише: пуковник Милан Јовановић
Непојмљива је количина глупости коју је изговорио досадашњи министар одбране Драган Шутановац, који се, осим глупошћу, одликује и припадајућом дрскошћу.
Само такав човек, који је дошао у врх српске власти директно са улице, недовољно и површно школован, без икаквих претходних искустава у послу који му је додељен, могао је свих ових година да од војне опреме и наоружања направи кокошарски бизнис, од кога су били „добри“ он, његова странка, његови кумови и његови мрачни „пословни партнери“.
Од тих послова није било добро држави Србији, него јој је било све теже, па је данас потпуно исправно рећи да је ова држава најобичнија НАТО колонија у коју су је претворили управо такав министар одбране, подређен једино своме политичком и пословном предузимачу Борису Тадићу.
Пре скоро две године заменик тужиоца за организовани криминал Јован Јовановић наложио је Безбедносно-информативној агенцији (БИА) да спроведе предистражне радње ради утврђивања да ли организована криминална група пљачка Министарство одбране Србије, Војску Србије и јавно предузеће „Југоимпорт СДПР“.
У налогу тужиоца, који је више пута допуњаван, службеницима БИА дата су прецизна упутства коју документацију да изузму из архива поменутих установа.
У истрази која је трајала неколико месеци, испитано је око сто грађана, чије изјаве су узете за записник, а круг индиција и доказа затворен је тако да се очекивало да ће тужилац ставити и формални захтев судији за претходни поступак Вишег суда у Београду, ради одређивања притвора министру одбране Драгану Шутановцу, као организатору злочиначке групе, у чијем саставу је и његов помоћник и кум Илија Пилиповић, као и директор „Југоимпорта СДПР“ Стеван Никчевић, а група има још око двадесет активних чланова.
Удружени у ову злочиначку организацију, „Шутановац и његова мафија опељешили су имовину Војске Србије и Министарства одбране за неколико милијарди евра“!
Истрагу против министра Шутановца спроводиле су и стране обавештајне службе, пратећи његову активност у шверцу оружја и муниције.
Бескрупулозност ове организоване криминалне групе запрепастила је и међународну заједницу, која је више пута захтевала од бившег председника Србије Бориса Тадића – који је и сам, као министар одбране, опљачкао добар део новца – да Шутановца и дружину изведе на суд.
Тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић спречавао је свог заменика Јована Јовановића да преузме кривично гоњење, правдајући се налогом са „највишег места“.
Име Драгана Шутановца налази се на списку особа са несанираним кривичним досијеима, који је сачињен на основу праћења од страних обавештајних служби и достављен председнику Србије приликом прошлогодишње посете државне канцеларке Ангеле Меркел.
Одмах по конституисању Народне скупштине Србије, очекује се да ће на првој седници бити смењен тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић, што ће омогућити да и он буде ухапшен, а да се сви кривични досијеи проследе судијама за претходни поступак, ради одређивања притвора и брзог судског процесуирања.
Само од Шутановчеве мафијашке групе, очекује се, биће одузето више од милијарде евра, коју је ова група ставила на своје рачуне распродајом војне имовине, наоружања и муниције, као и корупцијом.
Доскорашњи министар одбране Шутановац ће вероватно бити први члан Тадићеве мафије који ће бити ухапшен.
Потом ће уследити масовна хапшења ове опасне мафије која је опељешила Србију.
остоји сумња у легалност послова Сектора за материјалне ресурсе који води Илија Пилиповић, кум српског министра одбране Драгана Шутановца. Но, то је постала непријатна тема тек након радосних вести које су српској јавности саопштили председник Србије Борис Тадић и његов политичко-пословни Мефисто, Драган Шутановац, да је са Ираком склопљен одличан посао са продајом панцира и могућом продајом оклопљеног борбеног оклопног возила митског имена Лазар.
Очигледно је да су амерички војни бизнисмени са српским министарством одбране склопили послове о којима српска јавност није обавештена.
Тим поводом је у часопису Тајмс новинарСоломон Мур априла 2008. писао да је „српски посао са Ираком тежак 833 милиона долара, и да је део српске тајне погодбе замрзнут. Западни извори тврде да је око 600 милиона долара у Србију донето у кешу, а да је за војну индустрију обезбеђен посао од 235 милиона долара“.
Тадић и Шутановац су се разметали изјавама о продаји панцира и оклопних борбених точкаша типа Лазар Багдаду. Војни стручњаци Војнотехничког института на челу са директором Младеном Пантићем и Ремонтног завода указивали су да за израду панцира немамо потребне материјале и да их треба увозити.
Када је у питању возило Лазар,треба урадити нулту, па серијску производњу. За стабилну производњу Лазара потребан је озбиљан буџет како би производња била серијска, што би омогућило његову продају заинтерсованим купцима.
Према информацијама из Министарства одбране, Ирак је наручио 150.000 панцира, и истовремено био заинтересован за панцире фирме Миле Драгић из Зрењанина. Представници ирачке војске узели су из Зрењанина узорке панцира, затим извршили лабораторијска испитивања и како су били задовољни добијеним резултатима, дошло је до наруџбине. Но, тада Пилиповић ступа на сцену и отима тај посао фирми Миле Драгић преко своје старе куће Југоимпорт СДПР. Да би све било како не треба, Пилиповић шаље представнике СДПР-а у Кину и Израел и од њихових произвођача наручује панцире какве производи Миле Драгић!
Затим у месту Кисачу код Новог Сада, у фирми Новотекс, препакују панцире, убацују упутство и налепнице СДПР-а, те их тако шаљу као српски производ!
Очигледно да је ирачка влада заинтересована за војну опрему из Србије. Према неким прорачунима, вредност те робе кретала се око 240 милиона долара. Били су предвиђени производи српске наменске производње из Ваљева, Крагујевца, Панчева и Зрењанина у вредности од око 170 милиона, али није познато шта је са разликом од око 70 милиона долара. Иако је цео посао склопљен преко Југоимпорт СДПР-а, ирачка влада је склопила уговор са овом фирмом као посредником. То указује да Пилиповић штити своју стару фирму, намешта јој послове и као посреднику обезбеђује јој добар профит. Наравно, како СДПР-у, тако себи и свом куму Шутановцу.
За потребе Војске Србије у плану је и набавка борбеног возила точкаша. Но, набавка таквог борбеног средства траје неколико година док се не уведе у употребу. Према оквирним прорачунима, овај посао је вредан 360 милиона евра и треба да буде реализован у року од пет година. Динамика испоруке би била следећа: прве године четири возила, наредне шеснеаст, и даље прогресивно. Као понуђачи, на овом тендеру су се појавили фински произвођач Патриа (позната, између осталог, и по финансијској афери са Јанезом Јаншом у Словенији), швајцарска Пирана, аустријски Пандур и руски БТР-90.
Сва возила су била квалитетна, али је изабрано финско, мада је двоструко скупље од руског! Скандал је утолико већи што за руска возила имамо сопствену производњу дела наоружања и муниције, за одабрано финско ће Србија све морати додатно да купује. Покушавајући да камуфлира комплетан посао, министар Шутановац је извесно време јавно говорио да смо одустали од куповине оклопних возила.
Набавка возила финског произвођача Патриа постала је поново актуелна од повратка Драгана Шутановца из САД. Наравно, након што је добио упуства да се наоружање и опрема Војске Србије усклађују са стандардима НАТО пакта.
У Сектору за материјалне ресурсе Министарства одбране Србије, на чијем челу је управо Илија Пилиповић, налази се и Управа за одбрамбене технологије, коју чине Ремонтни завод и Војнотехнички институт.
У овој чињеници треба тражити разлоге зашто Управа за одбрамбене технологије Војске Србије, на чијем је челу бригадни генерал Данко Јовановић, није добила ниједан динар из војног буџета. Да иронија буде још горча, Шутановац саопштава да су за Ремонтни завод и за Војнотехнички институт (ВТИ) за 2010. годину обезбеђена минимална средства!
Почетком 2009. године министар Шутановац указује на потребу повећања буџета за одбрамбене технологије. На основу тога је Војнотехнички институт на челу са пуковником Младеном Пантићем правио своје пословне планове, као уосталом и Ремонтни завод.