Београд – енада се против Вучића окренула комесарска свита којој је он до јуче био драг, као дечко који много обећава. Када су схватили да он само обећава, кренули су у напад. Да ли ће зимску офанзиву Вучић моћи да издржи, да лажира победу на председничким изборима, да сачува мир на Космету, да одоли штрајковима и захтевима да ухапси брата Андреја и његов картел, да се ослободи Томислава Николића, да на узици држи Војислава Шешеља?
Крајем јануара у Београду су се састали Андреј Вучић, професор Правног факултета у Београду Дејан Ђурђевић, председник Републичке изборне комисије и Петар Панић Пана, кум Александра Вучића и бивши телохранитељ Војислава Шешеља.
Разговор је био срдачан и уприличен по Вођином налогу, да се размотре планови како да Александар на председничким изборима победи већ у првом кругу!
Према анкети, коју је српски премијер наручио, али да буде објективна, испоставило се да он може да добије највише 12 одсто гласова оних који ће изаћи на изборе! Анкета је урађена крајем децембра, што је Вођу довело до лудила, тако да га је министар Лончар морао шприцати растовором у који се стави и мало чистог кокаина.
Пана је пренео сагласност Војислава Шешеља да ће у кампањи на сва уста блатити противкандидате Сашу Јанковића и Вука Јеремића, да ће његови чланови бирачких одбора писати извештаје, заједно са члановима СНС-а и Социјалистичке партије Србије у којима ће Вучић добити 55 одсто гласова, Шешељ 30, а сви остали кандидати, укључујући и неважеће листиће само 15 одсто.
Дејан Ђурђевић је потврдио спремност да и ове изборе намести, а све уз помоћ директора Републичког завода за статистику др Миладина Ковачевића, који је огрезао у криминалу и преварама, и уз чију су помоћ и прошле парламентарне изборе покрали, додајући СНС- преко 890 хиљада гласова. Ђурђевић је исказао и страх да сабирање гласова преко рачунарског система Завода за статистику контролише више страних обавештајних служби, јер имају “вирус“ у програму, и инсајдере који их о томе обавештавају.
У време договора црна тројка није знала да је у Бриселу Вучић прецртан црвеном оловком. Заувек. Његова политичка смрт је све ближа, а болест галопирајућа. Он је у Бриселу 1. фебруара одбио да јавно призна независност Косова и Метохије, пред комесарима, мада је био и писмено то обећао. Плакао је, молио, шенио, претио да ће “све да каже јавно“.
Вучић је 3. фебруара на преподневној конференцији за новинаре рекао да му је поручено у Бриселу „…Тишина, нема разговора о Заједници српских општина на КиМ“. На послеподневној конференцији, одржаној у Прокупљу, а најављеној као да је у Косовској Митровици, Вучић је молио Србе да буду мирни и достојанствени, да не наседају на провокације. (Ако их Албанци нападну, нека издрже, да покажу да су спремни да буду тучени).
И док се Вучић у кабинету ваља по поду, проклињући Клинонове, Путина, Меркелову, шеике и Федерику Могерини, као да се ништа не догађа, активисти СНС-а од 20 јануара сакупљају потписе за канидатуру Александра Вучића за председника Србије!
Актуелни председник Србије Томислав Николић је најавио озбиљно кандидатуру, сматра да иза њега стоји 82 одсто чланова СНС-а, а Вучић својој камарили обећава да ће 15. фебруара, на Сретење, Тому утерати у мишју рупу. Има да му једе из руке. Запретиће му Шешељем, даће и велике паре, које већ прикупља један од његових сеиза од више картела.
Када овај број буде пред читаоцима, Вучићеве ноге биће још дубље у живом блату. Овај шизофреник је сматрао да је довољно да се пољуби са комесарком Могерини, са Курцом, Ханом, Бајденом, да покаже девичански осмех док се рукује са белосветским моћницима. Сав свој живот и политичко деловање он је зансивао на пољупцима са њима. Било је тужно гледати како се људи са Могеринијевом, са Ханом, са Курцом, мада са њима у животу, приватно, није проговорио ни простопроширену реченицу! Били су то пољупци са Јудом. Љубљени су знали да имају посла са шизофреним дикатором, и ништа их није коштало, а он је растао као квасац, претећи својом лажном величном грађанима.
Црно му се пише. Војни и полицијски синдикат заказали су штрајк за 11. фебруара, који ће потом бити реализован. Полицајци најављују да ће вреће доказа саопштити јавности о криминалу премијера и његове камариле. Војници ће појаснити у ком стању је српска армија, на чијем је челу ништарија Љубиша Диковић а министар одбране Зоран Ђорђевић.
Чим мало отопли, а за очекивати је, у штрајк крећу и просветни радници, запослени у здравству. И жуте патке ће пролеће дочекати на ногама. Међународна заједница захтева одговор на питање ко је одговоран за случај Савамала, незаконито рушење зграда и убиство ноћног чувара кога су уморли на ВМА, а зна се ко је специјалиста за убијање у болницама.
Изненада, из Европске комисије истражитељи траже одговоре шта је с а 24 спорне приватизације. Ко је зауставио истрагу, а да ЕУ о томе није обавештена. Истражитељи ЕУ и немачке криминалистичке полиције траже од Вучића да ухапси Андреја Вучића, кума Николу Петровића и чланове њиховог картела због шверца наркотика, оружја, акцизних маркица, миграната, пасоша и новца. Траже да се то изврши без одлагања, а премијер нема снаге за такво нешто, Он би их све радо жртвовао, све уз девојачки осмех, али нема у њему те куражи.
Дејвид Мекалистер је отворено саопштио Вучићу да су у Србији медији под најцрњим притиском. То је рекао јавно, док се то раније описивало доста блажим речником, што упућује на закључак да му траже главу.
Тужно је гледати Вучићеву Велику пропаганду лажи, како Немања Шаровић, Шешељев сеиз, пред старлетом Оливером Јовићевић на РТС-у блати српску опозицију, а ниједном речју не помиње да нас је Вучићева влада довела до пакла. Шаровић је, својевремено, као посланик у Скупштини Србије, узимао дупле дневнице тако што се пријавио у Бујановцу, мада је у Београду био председник одбора радикала на Чукарици! Од тих пара је купио кола. Сада завија, за велике паре, да подржи Шешељеву кандидатуру и облати Вучићеве противкандидате.
Да ли ће Александар Вучић дочекати априлске председничке изборе?
Пољубци са јудама долазе му главе. Нека, нека само оде.
Милица Грабеж, Таблоид
Ko je u prednosti Toma ili Aca?
Svi naumljeni kandidati za predsednika Srbije samo gube vreme i nadu, osim Tome Nikolića i Ace Vučića. Ko su oni?
1. Toma Nikolić radio je na gradnji železničkih pruga Bor-Majdanpek i Beograd-Bar, bio u JKP u Kragujevcu, a zatim se zakalufao u majčicu politiku, formirao stranku pa je pripojio kumovoj (da li su još kumovi, ne zna se), Šešeljevoj SRS, u kojoj je dogurao do potpredsednika. Pobegao je iz SRS, dok je njen predsednik čamio u Haškom kazamatu, formirao novu stranku SNS u kojoj je bio pretsednik do ustoličenja za predsednika države, kada je sam izašao iz SNS, kako bi bio predsednik svih građana, njegovim stopama je nastavio Vučić i drugi čovek, ko bajagi, u Vladi Srbije, a ubrzo i premijer. Toma je završio tehničku školu, naučio da proizvodi na daleko čuvene “Tomovače”, završio je master studija, ne zna koja je generacija, koliko studirao, kako i koliko položio ispita, legalno ili nelegalno? Važno da je nekako završio, ako se uopšte seća.
2. Politički Tomin sin, Aca Vučić je završio pravni fakultet kao student generacije. Od početka rada pa do danas bavi se isključivo politikom i to naj(ne)uspenijom, bio je sekretar SRS, najmlađi ministar u Vladi i nakon preletanja beskrilato u SNS, nastavio sa višom politikom, kao predsednik SNS. Dogurao je do premijera, a sada mu se smeši i fotelja na Andrićevom vencu (možda Tomi nije za pravo, no svet ostaje mladima). Radan je i neumoran 25 i više sati na dan, svi ga nerviraju, nestrpljiv, varnićav i najkomunikativniji je sam sa sobom.
Zaključak bez zaključka: Srbija ipak je spala na ova dva ispod prosečna naučnika i stvaralaca, političara i građana (belo)svetskog glasa, a koliko su ljudu procenite sami!
“Nije važno ko glasa, već ko broji glasove” J.V. Staljin.
Srpska radikalna stranka nikad nije bila opoziciona. Njen zadatak je bio da odvuče opozicione glasove sebi da ih potom neutrališe. Ko to dosad nije shvatio nikad neće ništa ni shvatiti.