Јавни дуг Србије на крају 2015. године износио је 24,8 милијарди евра, што је 75,5 одсто бруто домаћег производа, објавило је Министарство финансија.
У поређењу са претходном годином, јавни дуг је 2015. године повећан за око две милијарде евра.
То је отприлике 5,5 милиона евра дневно, односно 228.000 евра на сат.
На крају 2014. године, јавни дуг Србије је износио 22,76 милијарди евра, односно 70,4 одсто БДП-а, док је на крају 2013. године био 20,14 милијарди евра, са учешћем од 59,6 одсто у БДП-у.
Крајем 2000. године јавни дуг је био 14,17 милијарди евра или 201,2 одсто БДП-а, а најнижи износ јавног дуга био је 2008. године када је износио 8,78 милијарди евра или 28,3 одсто БДП.
Законом о буџетском систему учешће јавног дуга у БДП-у ограничено је на 45 одсто.
Дефицит 114,4 милијарди динара
Дефицит буџета Србије на крају 2015. године био је 114,4 милијарди динара, а заједно са расходима из пројектних зајмова 129,8 милијарди динара, објавило је Министарство финансија.
У децембру прошле године су остварени приходи у износу од 89,5 милијарди динара, а расходи су износили 165,7 милијарди динара, тако да је дефицит био 76,2 милијарди динара.
Порески приходи у децембру су износили 76,3 милијарди динара, а највећи приход забележен је по основу ПДВ и износи 36,3 милијарди динара.
Наводи се да је приход је нешто већи од очекиваног, јер је један део повраћаја по основу ПДВ исплаћен почетком јануара.
Значајан приход забележен је по основу акциза због формирања залиха акцизних производа, што је карактеристично за период пре ступања на снагу нових износа акциза, с обзиром да се у јануару акцизе повећавају у складу са Законом о акцизама. По основу акциза је остварено 26,4 млијарди динара.
Порез на доходак је остварио најбољи резултат у децембру с обзиром на исплате ”тринаесте плате”, бонуса, награда и осталих једнократних плаћања карактеристичних за крај године.
Велики износ непореских прихода у децембру делом је остварен захваљујући плаћању заосталих обавеза по основу такси и накнада и износио је 11,9 милијарди динара, док су донације биле 1,4 милијарди динара.
Од 165,7 милијарди динара колики је износ децембарских расхода, 43 милијарде динара је везано за преузимање појединих обавеза у јавни дуг Србије.
По овом основу преузет је дуг предузећа Србијагас према НИС-у од 23,4 милијарди динара, дуг према војним пензионерима у износу 10 милијарди динара и 9,6 милијарди динара дуга за субвенције за пољопривреду.
Обавезе по основу војних пензија су класификоване као социјална заштита, а друге две ставке су приказане као субвенције.
Издаци за плате су повећани због исплате дуговања по основу накнада за превоз запосленима у МУП-у, а већи су и трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања (Фонд ПИО, РФЗО, НСЗ и фонд СОВО).
Већи износи новца пребачени су фондовима како би се премостио недостатак средстава услед мањих прихода који је карактеристичан за почетак године и обезбедила редовна исплата њихових принадлежности, што је резултирало суфицитом код фонда ПИО, РФЗО и НСЗ.
На нивоу опште државе забележен је дефицит у износу од 148,6 милијарди динара, односно 3,7 одсто БДП.
Аранжманом са ММФ био је предвиђен дефицит у износу од 232,1 милијарди динара или 5,8 одсто БДП, с тим да је трећом ревизијом аранжмана дефицит снижен на 162,1 милијарди динара, или 4,1 одсто БДП.
Фактори који су допринели значајно мањем дефициту од циљаног су бољи макроекономски оквир, борба против сиве економије и пореске евазије, висока уплата једнократних непореских прихода и нешто слабије извршење расхода.
Бољи резултат од планираног са приходне стране у највећој мери последица је једнократних непореских прихода, као што су уплате дивиденди и добити јавних предузећа.
Осим тога, боља од очекиване је и наплата пореских прихода, пре свега ПДВ, акциза на дуванске производе и деривате нафте, као и доприноса за социјално осигурање.
Са расходне стране највећи ефекат на мањи дефицит је имало слабије извршење капиталних издатака и камата, као и динамика исплате отпремнина за раднике предузећа у реструктурирању.
Посматрано по деловима опште државе, код АП Војводина забележен је дефицит у износу 1,5 милијарди динара, док је на нивоу локалних самоуправа забележен суфицит од 1,9 милијарди динара.
Државна предузећа надлежна за одржавање и изградњу путева, Путеви Србије и Коридори Србије, у највећој мери финансирају се из кредита, те је њихов укупан дефицит на крају године износио 23,5 милијарди динара.
Извор: Тањуг / Бета / Телепромптер.рс
