Вучић Западу одрађује све што Тадић није хтео

Србија има владу коју су странци скрпили како би наставили геополитичко урушавање Србије које Тадић није хтео да изведе до краја. Он је одбио да преда север Космета, одбио је да Србија буде инструмент у рушењу Српске и нашао је начин да спречи продају Телекома. Зато су га странци срушили и довели на власт Вучића, који странцима не одбија ништа.

Нова власт је уништила и досад грађену политику Србије према Србима у региону и спроводи политику која Српство треба да сведе на Србију

Овај нови Ђелић, кога доводе за министра финансија, има задатак да странцима преда све што је остало: Телеком, ЕПС, аеродром, индустрију лекова. После њих можемо да ставимо кључ у браву и да погасимо светла

Након што су их странци довели на власт, помажући Николићу да у другом кругу победи, Вучић је де факто урадио оно што је Ђинђић урадио са Коштуницом. Од Николића је почео да прави краљицу која се ни за шта не пита, а сву моћ је приграбио за себе

Николић има све мање уплива и утицаја на политику странке. Његов син Радомир, који је председник Извршног одбора, попутно је маргинализован. С друге стране, недавни јавни наступ са Дачићем (поводом реконструкције) показао је да Николић нема намеру да се одрекне стварног утицаја на политику и он ће очигледно морати да тражи начин и савезнике да тај утицај врши

Да ли ће то бити преко покушаја да ојача своје крило у странци или преко савезништва са Дачићем, или можда преко подршке некој новој странци – остаје да видимо

Нови идентитет државе Црне Горе је изразито антисрпски, насилан, а велике силе из геополитичких разлога подржавају ту контрукцију и лаж. Срби стога морају да буду мудри, да нађу адекватну тактику којом ће чувати свој идентитет, стварати своје паралелне културне, политичке и економске институције и налазити начин да и даље држе ту државу окренуту према Београду

РЕТКО се догађа да неко да интервју медију из друге државе и да тај интервју – који се практично и не дотиче државе из које долази интервјуер – не буде објављен. И да разлог буде критичност интервјуисаног према својој власти и према стању у својој држави.

Заиста ретко, али се, ево, десило др Миши Ђурковићу. Говорио за бањалучки Press, говорио је претежно о Србији, Николићу, Вучићу и Дачићу и доживео да му са жаљењем саопште да интервју не могу да објаве. Нема сумње: не због онога што је рекао о Републици Српској.

Факти преносе тај несуђени интервју за Press, у оној форми у којој је текст, очио, био припрељен за објављивање, па враћен др Ђурковићу.

Интервју

Виши научни сарадник Института за европске студије из Београда о ситуацији у Србији и години расплета у БиХ

Припрема се удар на РС
Век после 1914. Познати су актери, методе и циљеви. Најпре ће се ићи на реформу ФБиХ, да би се онда пробало са препакивањем Дејтона, где РС треба да буде колатерална штета. Међутим, и политичка елита и већина народа у РС то добро разумеју и солидно се припремају
Знајући шта раде западни играчи, који повлаче конце у Србији, поставља се питање да ли ће и код нас примењивати рецепт из Бугарске, да сваких десетак година препакују партијску сцену, чиме се дестабилизује држава и чини зависном од њихове воље?
Миша Ђурковић рођен је 1971. године. Дипломирао је и магистрирао филозофију на Филозофском факултету у Београду, где је 2005. и докторирао. Запослен је као научни сарадник на београдском Институту за европске студије. Бави се политичком и правном теоријом, феноменима популарне културе и процесима европских интеграција. Аутор је десетак књига и већег броја научних радова.

На почетку разговора за Press РС, Ђурковић се осврнуо на политички салдо садашњег владајућег блока у Србији. Стицајем околности, то је учинио кроз призму једног актуелног процеса:

– Управо данас, док разговарамо, јавља ми се пријатељ, ратни официр Војске Републике Српске који живи у Београду. У последњих неколико дана њега и још петнаестак високих ратних официра РС који живе овде органи безбедности Србије проверавају да ли су на адресама на којим су пријављени.

Увелико се прича да се то чини по налогу Тужилаштва БиХ и да ће их Вучићева Србија ухапсити и изручити Сарајеву. Овај скандалозни подухват никог више у Србији не чуди од овакве владе и то најбоље описује шта смо ми дочекали.

Резултати ове владе су најгори могући у свим областима. Ово је, иначе, влада коју су странци скрпили како би наставили геополитичко урушавање Србије које Тадић није хтео да изведе до краја. Он је одбио да преда север Космета, одбио је да Србија буде инструмент у рушењу Српске и нашао је начин да спречи продају Телекома. Зато су га странци срушили и довели на власт Вучића, који странцима не одбија ништа.

Шта је таква позиција конкретно подразумевала током прве године владавине коалиције СНС – СПС у Србији?
– За ових годину дана они су предали север Космета, прихватили успостављање праве границе на простору административних прелаза и сада терају Србе са Космета да изађу на изборе и потпуно прихвате да су грађани државе Косово. Други резултат је да су уништили досада грађену политику Србије према Србима у региону и спроводе политику која српство треба да сведе на Србију. Економски, ово је влада која се највише задужила у историји Србије, више од четири милијарде евра за само годину дана. Медији су урушени, талобиди и „Фарме“ царују Србијом, а идентитетска политика доживљава крах. Вучић је идеолошки прихватио погледе „Друге Србије“ и хоће да нам мења свест по немачком рецепту, који тражи да им се захвалимо што су нас бомбардовали.

Да ли поређење са претходницима иде у прилог актуелној владајућој структури?
– Био сам међу оштријим критичарима Тадићевог режима, али доба његове и Коштуничине владавине у односу на ове скакавце делује као срећно време. Посебан сегмент је кадровска политика: давно се није десило да Србијом владају најгори међу нама. Данас владају пре свега неспособни и необразовани људи, које мотиви личног богаћења покрећу да дају све што странци траже. Овај нови Ђелић, кога доводе за министра финансија, има задатак да странцима преда све што је остало: Телеком, ЕПС, аеродром, индустрију лекова. После њих можемо да ставимо кључ у браву и да погасимо светла.

У једној недавној анализи, разматрали сте могућност будуће поларизације у СНС-у, на релацији Александар Вучић – Томислав Николић. Где препознајете нијансе у њиховом политичком деловању?
– Према сведочењима некадашњег Вучићевог сарадника Предрага Поповића, историја овог сукоба је јако дуга. Он тврди да је Вучић покушавао још у радикалима да скине Николића и да од Шешеља добије дозволу да преузме радикале. Сећамо се да је Николић сам кренуо да прави СНС, а да се Вучић придружио тек после неколико месеци вагања. Дакле, историја тих односа је крајње контроверзна. Након што су их странци довели на власт, помажући Николићу да у другом кругу победи, Вучић је де факто урадио оно што је Ђинђић урадио са Коштуницом. Од Николића је почео да прави краљицу која се ни за шта не пита, а сву моћ је приграбио за себе. Захваљујући злоупотреби обавештајног апарата, тужилаштва и медија он је за шест месеци постао најмоћнији човек у Србији. У исто време кренуо је да чисти странку од Николићевих људи и то ради брутално.

На који начин?
– Механизам се лако види: чисте се сви стари радикали, а доводе искључиво млади ликови, чији је једини квалитет апсолутна лојалност Вучићу. Тако је очишћено Председништво странке, па се чисти Главни одбор, а Вучић чезне да што пре буду избори, између осталог и да би добио посланички клуб у коме ће бити само његови људи. Сада је очишћен Николићев министар културе, као и министар пољопрвиреде, а Вучић преко Зоране Михајловић наставља са покушајима да се Николићевом рођаку Бачевићу одузме ресор рударства и да му се ували заштита животне средине. Видљив је и сукоб око усмерења, где Вучић отворено проводи западну окупаторску политику, док Николић покушава да одржи везе са Русијом.

Какве су Николићеве шансе да обнови сопствене позиције унутар СНС-а?
– Николић има све мање уплива и утицаја на политику странке. Његов син Радомир, који је председник Извршног одбора, попутно је маргинализован. С друге стране, недавни јавни наступ са Дачићем поводом реконструкције показао је да Николић нема намеру да се одрекне стварног утицаја на политику и он ће очигледно морати да тражи начин и савезнике да тај утицај врши. Да ли ће то бити преко покушаја да ојача своје крило у странци или преко савезништва са Дачићем или можда преко подршке некој новој странци, која би се основала, остаје да видимо.

Не искључујете расплет у којем би дошло до комплетног препакивања партијске сцене Србије у наредним годинама. Шта то значи у случају садашње опозиције, било да је реч о онима који су лојални Западу, попут ДС, ЛДП и УРС, било да су у питању национално опредијељене странке, као што је ДСС?
– Ситуација је након изборног земљотреса прошле године доста сложенија. ДС је странка која је пала у немилост странаца. ДСС опет, с друге стране, упркос својој евроскептичној политици, традиционално има одличне везе са Британцима. ЛДП је изгубио свој смисао постојања, јер је крило Александра Вучића у СНС-у потпуно преузело и њихову идеологију и њихов политички програм. За УРС, који је сада први пут део опозиције, питање је да ли ће преживети без контроле буџетских средстава. Већ смо рекли да је питање и да ли ће СНС преживети и у каквом облику. Знајући шта и како раде западни играчи, који повлаче кључне конце у Србији, поставља се оправдано питање да ли ће и код нас примењивати рецепт који користе у Бугарској, да сваких десетак година комплетно препакују партијску сцену, чиме се дестабилизује читава држава и чини зависном од њихове воље. Преко такозване борбе против корупције они заправо покушавају да спрече домаће партије да користе домаћа средстава за своје финансирање, што би те партије још више учинило зависним од страних амбасада.

Где Србију воде претње премијера Ивице Дачића, упућене представницима Срба са севера Косова и Метохије, да ће их сменити уколико наставе да се противе локалним изборима под контролом Приштине, заказаним за 3. новембар?
– Одлукама ове владе, Србија је де факто одустала од поделе Космета и прихватила да се север реинтегрише у уставно-правни, просветни, здравствени и правосудни систем независног Косова. Раније сам говорио да је Бриселски споразум урађен по моделу Ердутског споразума, којим је Славонија мирно предата Хрватској. Након тога је потпуно логично да влада тражи од Срба са севера да прихвате ту политику и да своју судбину решавају институционално у оквиру нове државе Косово. Из те перспективе, освајање локалне самоуправе јесте најбитније и власт користи сва средства притиска, манипулације и уцене да посебно Србе са севере на то натера.

Могу ли Срби са севера Косова да издрже ту тензију?
– Они за сада не прихватају реинтеграцију и преко своје самосталне скупштине покушавају да остваре независни систем функционисања по законима државе Србије. Међутим, питање је да ли имају снаге и средстава да се за то изборе и да натерају владу Србије да одустане од своје досадашње политике. У наредних шест месеци предстоји врло проблематичан период, у коме можемо видети сукобе и заиста паралелно функционисање власти и институција на северу Косова.

Од осамостаљивања Црне Горе, тамошњи Срби су у дефанзиви. Видите ли шансу да се историјско клатно помери у супротном смеру?
– У Црној Гори трећина грађана се и даље изјашњавају као Срби, 44 одсто говори српски језик, а највећи број припада Српској православној цркви. Положај српског народа у Црној Гори је одраз укупног положаја читавог српског народа. Нажалост, сигурно још неко време налазићемо се у дефанзиви и стално се борити да очувамо што више можемо. Срби су у ЦГ и прихватили дефанзвину тактику, где покушавају да очувају традиционални идентитет својих отаца и да својој деци омогуће минимум, а то је да упркос свему остану Срби.

Нови идентитет те државе је изразито антисрпски, насилан, а велике силе из геополитичких разлога подржавају ту контрукцију и лаж. Срби стога морају да буду мудри, да нађу адекватну тактику којом ће чувати свој идентитет, стварати своје паралелне културне, политичке и економске институције и налазити начин да и даље држе ту државу окренуту према Београду. Упркос огромним притисцима, наши људи тамо се јуначки и успешно боре. Страшно им је стало да се увек поред Србије и Српске и Црна Гора помиње као српска земља, која то мора да остане упркос свим притисцима.

Шта мислите о начину на који Република Српска у новијем периоду реагује на тежње да се доведе у питање њено постојање, било да такви изазови стижу из Сарајева или из западних центара моћи?
– Ни за ког више није тајна да се управо на стогодишњицу почетка великог светског рата припрема удар на РС. Знамо и ко то спрема и како и шта су циљеви. Чини се да ће се најпре ићи на реформу Федерације, да би се онда пробало са препакивањем Дејтона, где Српска треба да буде колатерална штета. Међутим, и политичка елита и велика већина народа у Српској то добро разумеју и, колико видим, солидно се припремају.

Осим јасне унутрашње снаге, потребни су и добри савезници у међународној заједници, на чему се такође ради. Највећи проблем је економска ситуација и потребно је да се њен терет равномерно расподели на све грађане и на све делове Српске. Највећа одговорност у предстојећем периоду лежи на две највеће странке, СНСД-у и СДС-у. Њихово понашање према Сарајеву у последњих пар година показало је, чини се, пут и за будућност.

Срби још немају праве
десне странке
У вашој биографији занимљив је и детаљ да сте оснивач Центра за конзервативне студије. Колико утемељеним сматрате оцене да је за Србе с обе стране Дрине, бар од 1945. до сада, карактеристично то да је народ већински окренут десним вредностима, а да су елите углавном леве провенијенције?
– У Србији, али и у српским земљама, формирала се полако нова генерација научника који се баве политичким питањима и политичком теоријом и то углавном са другачијих идеолошких позиција него генерација њихових родитеља. У Бањалуци постоји сјајна екипа на Факултету политичких наука, а млади доцент Савановић се, на пример, такође успешно бави десном политичком мишљу. Ја сам пре десетак година почео да обнављам дух те идеологије, како бих нашим људима приближио вредности породице, традиције, религије и поретка, као основне вредности без којих не може да постоји уређени систем. До сада смо превели неколико вредних књига, ја сам објавио неколико студија које се баве представљањем деснице и конзервативизма и чини се да ова идеологија стиче свој легитимитет на нашим просторима. Али, треба још времена да та мисао уђе и на факултете и да једног дана добијемо и праве десне странке. Ваша оцена одређења елите објашњава зашто је то тако.

Факти