Вучић, зима и одговорност за стање у ЕПС-у

Председник Вучић се максимално ангажовао да се некако набаве недостајуће количине струје и гаса. Међутим, избегава да прихвати одговорност за катастрофална кадровска решења која су српску електропривреду упропастила и државу одвела у велики енергетски дефицит.

Јесте да је лето било екстремно топло, са највише тропских дана и ноћи од како се води евиденција, али мисли грађана су усмерене према зими. Разлог је безмало егистенцијални. Србији прети огроман енергетски дефицит, а посве је нејасно колике ће бити последице великог мањка струје, те на светском тржишту многоструко увећаних цена гаса, нафте, угља.

Зашто је ЕПС пропао

Већ месецима се Александар Вучић, дубоко залазећи у ресор министра за енергетику, ангажује да обезбеди гас, угаљ и струју. Далеко највећи успех је руска испорука грађанима Србије две миљарде кубика гаса по цени од 400 евра за 1.000 кубика. Ако се има у виду да последњих дана цена достиже и баснословних 3.000 евра, може се видети о колико великој помоћи је реч.

Српски председник наглашава величину проблема, истичући големе финансијске последице, посебно по сиромашније државе и сиромашне слојеве становништва. Међутим, још умешније заобилази да укаже на генезу настанка драматичне ситуације. Јер овдашња електропривреда је деценијама пословала веома солидно и била највећа српска компанија, по обиму посла и висини прихода. Годишње је на инотржишту извозом зарађивала отприлике седамдесетак милиона више него што је увозила, док је током југословенског периода пласман струје у друге републике био и приметно већи. Како то да сада одједном долази у питање снабдевање и самог домаћег трржишта?

Европа сама одлучила

Ми једва да имамо три мање енергане на гас и код нас је узрок тешкој ситуацији дугогодишње лоше управљање Електропривредом Србије, прецизније лоше управљање угљокоповима уназад четири-пет сезона. Кулминирало је крајем новембра прошле године грубим технолошким инцидентом у Обреновцу, када је у обе електране осам турбина на дуже време испало из погона. Узрок је лош квалитет угља који се користио као сировина за производњу паре. Годинама уназад није ништа рађено на припреми и отварању новог лежишта Радљево, већ се прекомерно раубовало већ исцрпено налазиште, на коме је калорична вредност угља повремено падала и испод 4.500 џула. Неспретни покушаји да се калорична вредност додавањем мазута повећа на неопходних 6.800 џула изродио се у груб технолошки инцидент.

Нико не чује приговоре

Необичном стратегијом коришћења угља управљао је бивши директор на чије је именовање од првог дана било сијасет примедби не само од опозиционих странака. Бројне критике управо на рад са угљкоповима стизале су од стручних људи, и из саме компаније, али у врху СНС није било спремности ни да се разговара о промени челног човека најзначајнијег српског предузећа. Прецизније речено, бивши директор, чија је смена једва уследила тек након хаварије, био је директан избор и штићеник Александра Вучића. Отуда, и то велика, одговорност председника Србије, како за велики трошак на увоз струје, тако и за пакао пред којим се грађани Србије тек налазе.

Хаваријом није оштећена само производња из термоелектрана. Како је изненадни мањак струје био драстичан, одмах је рад хидроелектране „Ђердап 1“ знатно интензивиран тиме што се неплански доток Дунава увећавао умнањивањем нивоа воде у језерској акумулацији. Тако је у јануару „Ђердап 1“ дневно производио и по 13,5 милиона киловата струје, али на рачун акумулације воде у језеру. Како је зима била без снега, дошло је до убрзанијег смањивања дотока Дунава. Топло и сушно пролеће, па безводно лето довели су до једне од највећих суша, током августа „Ђердап 1“ једва да је дневно производио 5,5 милиона киловата. Осим суше, драстичном паду је допринело и вишемесећно исцрпљивање језерске акмулације изнуђено хаваријом у Обреновцу.

Драстично мања производња

На последњем обраћању јавости, председник је први пут изнео неколико показатеља о смањеним могућностима српске енергетике. Пре свега, реч је о процени да је садашњи максимални дневни производни капацитет тек 105 милиона дневно. Чак и када набавимо четири милиона тона недостајућег угља.

Подсетимо, рекорд ЕПС-а је 137 милиона зимског дана из 2013. године, а у то време је прилично лако постизала да десетак дана узастопно производи по 120 милиона киловата. Председник је, такође, оценио да током зиме дневна потрошња струје често премашује 110, а не тако ретко достиже и 120 милиона киловата.

Разлика од домаће производње до потрошње треба да се увози. Тренутна берзанска цена струје је око 500 евра по мегавату или 0,5 евра по киловату, док се за куповину унапред већ сада за струју испоручену у децембру плаћа и по 680 евра, при чему ни то није гаранција да ће струје бити, јер је цела Европа у очајној ситуацији и може да се деси да и раније наручено не буде испоручено.

Очигледно, последице једног од првих дана оспораваног кадровског решења су огромне и рефлектоваће се годинама.