Откад је ступио на власт 2012. године, Александар Вучић је стална мета прислушкивања што иностраних, што домаћих безбедносних служби, па чак и појединих медијских радника.
Овакав закључак би се могао извести на основу писања таблоида у протеклих пет година, али и самих изјава актуелног председника Србије. Саговорници Данаса сагласни су да се пласирањем оваквих информација обезвређује рад државних безбедносних служби, али и обмањује јавност стварањем константне тензије и осећаја страха.
Након што су објављене информације да су македонске безбедносне службе прислушкивале државни врх Србије, укључујући и председника, појавила се вест да је Вучића прислушкивао и власник Курира Александар Родић. Он је, наводно, многим политичарима поклањао мобилне телефоне са уграђеним прислушним уређајима. Прошле године је у једном таблоиду освануо текст у којем се тврди да су се појединци и делови српских безбедносних структура “толико осилили да су прислушкивали (тадашњег) премијера Александра Вучића и безмало половину државног врха”. Јавност са разлогом поставља питање да ли је Вучић заиста прислушкиван, што би значило да је годинама уназад окружен неспособним људима који брину о његовој безбедности, или су ове информације намерно пласиране да би се дизала тензија и скретала пажња са важнијих државних и друштвених проблема.
Војни и безбедносни аналитичар Александар Радић каже за Данас да живимо у временима кад свако сваког може да прислушкује, те да је и Вучић сигурно мета, али да његове честе изјаве на ту тему показују извесну параноју.
– Наш председник живи у атмосфери филма Балкански шпијун. Он је на челу државе и партије која је дубоко заглибила у сиву зону и политички и финансијски. Верујем да је под константним притиском, али начин на који се бори против тога, није добар – сматра Радић. Он додаје да је Србија једина земља у свету која је од безбедносних тема и служби направила естраду.
– Ако пођемо од претпоставке да сте мета прислушкивања, немојте истрагу компромитовати тако што ћете изаћи у јавност. Ми смо једина држава где такве вести излазе на насловним странама таблоида – истиче Радић.
Потпредседница ДС Тамара Трипић каже за Данас је интерес Александра Вучића само један – опстанак на власти “као апсолутни господар Србије”.
– Ко данас може да верује да Вучић не контролише све службе? Он на располагању има комплетан државни апарат, а покушава да обезбеди власт над нашим животима, размишљањима и критичком свести. Жалосно је што смо сви таоци његових најава ванредних стања и државних удара. Али нећемо дозволити да такво стање опстане и да се никада више не понови да један човек и карактер његове личности одређују наше животе кроз контролу служби безбедности – изричита је Трипић.
Учестало пласирање афера прислушкивања за председника УО Београдског центра за безбедносну политику Мирослава Хаџића представља очигледан пример злоупотребе безбедносних служби.
– Обавештајним подацима се манипулише. На тај начин се истовремено и изазива страх код грађана, али и даје на значају политичарима. Код нас се, што државним ударима, што спољним претњама, стално диже температура у јавном простору – каже Хаџић.
Решење је, сматра он, у успостављању демократске цивилне контроле над радом служби безбедности.
– Такве злоупотребе не би биле могуће када би парламент обављао своју контролну функцију, када би медији смели слободно да пишу, а упадљиво је и да бројни државни органи не раде свој посао. Примера ради, када сте последњи пут чули да се нека од служби огласи поводом наводног прислушкивања? За тако нешто не постоје законске препреке, а та питања су у њиховој надлежности – наводи Хаџић. Иако ни знатно уређеније земље, додаје он, нису имуне на сличне обавештајне афере, само се у Србији, наглашава Хаџић, оне појављују овом динамиком.
Тешко је и избројати колико је у последњих пет година било медијских афера у којима су се на мети нашли највиши државни званичници. Међу онима које су наишле на већи одјек јавности, свакако спада афера коју је 2012. године, недуго по преузимању функције, пласирао бивши председник Србије Томислав Николић. “Ми смо ту упали у змијско гнездо. Ми смо упали међу људе који користе високе функције у многим службама да господаре животима. Ми смо упали међу људе који су се дрзнули да прислушкују најпре мене, а онда и Александра Вучића. То ће морати да се истражи до краја”, изјавио је тада Николић за РТС.
Неколико година касније, велику прашину је подигла вест да су у београдском хотелу Краун Плаза пронађени прислушни уређаји у просторији у којој је, тада премијер Вучић, требало да разговара са представницима Трилатералне комисије. Посао идентификовања кривца, овога пута обавио је бивши министар правде Никола Селаковић који је оптужио власника хотела бизнисмена Мирослава Мишковића.
Крајем прошле године, након што је у Јајинцима у близини породичне куће Александра Вучића пронађена већа количина оружја, провладини медији су открили да су се “појавиле озбиљне индиције да су телефони које користи Вучић били пробијени“. Заједничко за ове, али и бројне друге афере прислушкивања, јесте да су након медијског третмана остале без икаквог правног епилога.
Чему служи контраобавештајна служба?
Коментаришући актуелне догађаје у Македонији, Мирослав Хаџић наводи да у “офанзивном обавештајном деловању”, уколико се испостави да га је и било, нема ничега необичног. “То је потпуно нормално. Никакве новости у томе нема. То се стално ради. Међутим, у таквим случајевима се предузимају контраобавештајне мере, а не излази се у јавност са тим. Једноставно, то је саставни део игре”, сматра Хаџић.
Угрожени опозиционар
“Александар Вучић се све време понаша као да је угрожени опозиционар и то користи за свој политички маркетинг. Такво понашање је матрица коју је научио од својих политичких очева као начин обједињавања грађана за више националне интересе”, сматра Тамара Трипић из ДС.
Данас.рс
