“Инфлација је сада 5,4 одсто, цене хране и енергената су отишле горе. То значи да храна и гориво учествују са око 50 одсто у потрошачкој корпи. То значи да ћемо неких 7.700 динара трошити више месечно, а годишње је то поскупљење у износу једног летовања. Све је то показатељ колико заправо добро живимо. Око три милиона становника у Србији живи на ивици сиромаштва”, рекао је Душан Никезић, председник Ресорног одбора за привреду и финансије Странке слободе и правде, гостујући у “Утиску недеље”.
Никезић је на почетку говорио о економској политици Владе Србије (читај Александра Вучића) и мерама подршке становништву.- Сви грађани Србије треба да добију помоћ, назови помоћ, јер су то наше паре. Ако су намењене свима, онда сви и треба да је добију. Рачунам и ја на тај новац. Спреман сам на коментаре зашто узимам помоћ, а критикујем мере, јер сматрам да помоћ треба сви да добију. Друго је питање колико ће та помоћ да помогне грађанима Србије. Јер, ове године ћемо имати 80 евра помоћи, што је 1,2 одсто просечне нето плате, а знамо да је инфлација 5,4 одсто, што је знатно више од годишње помоћи. Проблем је што људима не треба помоћ, већ су им потребне плате и пензије. Тиме се решавају проблеми – рекао је Никезић.
А онда је на практичном примеру показао како ће утицати скок инфлације на 5,4 одсто.
– Према званичним подацима инфлација је 5,4 одсто, не знам одакле Вучићу податак да је 3,5. Цене хране су значајно порасле, ту су и цене енергената. Суштински, ако храна и гориво у потрошачкој корпи учествују за 50 одсто, то значи да ћемо неких 7.700 динара месечно трошити више. На годишњом нивоу ће инфлација људима појести једно лепо летовање.
Истакао је Никезић да људи генерално у Србији живе лоше…
– На ивици сиромаштва живи око три милиона грађана. Близу 500.000 прима минималац, 805.000 пензионера прима испод 25 хиљада, имате децу која примају социјалну помоћ, ту су незапослени и неактивни. То је више од половине грађана који живе у Србији.
Никезић је оценио да је и раст кеш кредита показатељ колико се добро живи.
– Раст кеш кредита је доказ квалитета живота, будући да је реч о најскупљим кредитима. Свака друга, трећа реклама односи се на банку која промовише кеш кредите за кречење, славе, рођендане, школски прибор. Просечно српско становништво дугује преко 2.000 евра за кеш кредите, који су најскупљи. Све је то индикатор да ли се боље живи и како се живи у Србији – истакао је Никезић.
Поред Никезића, у „Утиску недеље“ гостовали су бивши гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић, али и професор Економског факултета Милојко Арсић.
Шошкић је говорећи о помоћи државе истакао да поменути новац не би узео, а онда је причао и о расту инфлације.
– Један део аргументације који износи Влада Србије није споран, јер је део инфлације вероватно пролазан. Али, имате читав низ услуга које су поскупеле, имате енергенте који расту, не можемо да тврдимо да ће тај раст да се заустави наредних година. Мислим да има простора за нешто што су урадиле централне банке, које нису дозволиле раст инфлације – рекао је Шошкић и додао:
– Најсиромашнији грађани највећи просек троше на храну. Ако је храна највише поскупела, њихов животни стандард ће највише бити погођен том инфлацијом. И зато би требало помоћи тим људима, а не свима.
Милојко Арсић, професор Економског факултета, истакао је да ће реални раст следеће године бити мали.
– Инфлација ће до краја године бити око седам, осам одсто, тако да ће плате да порасту таман да надокнаде раст цена ове године. Неће се много боље живети, остаће мали раст стандарда. Пошто је цена хране порасла, она више учествује у структури пораста цена за сиромашне – рекао је Арсић, који је коментаришући да ли те економске ствари власт користи за скупљање политичких поена, истакао:
– Све мере се тумаче уз пропаганду, све што је добро приписује се актуелној власти. И оне мере које имају добре ефекте се преувеличавају, добија се пропаганда којом се утиче на људе. Грађани, поготово они који су слабије информисани, то схватају као лични поклон – истакао је Арсић.
директно.рс
Скоро половина становништва, којег посебно воли вођа, је на ивици сиромаштва, дневно троши око 1,0 долар. Вођа са 30 евра је обрадовао пензионере, бар ће се данас наједу, као људи у нормали. Како није срамота вођу да нас понижава са милостињом од 30 евра, с којим ћемо се данас најести, а година траје 365 дана, шта јести 364 дана преосталих. Друго, вођа нам је отимао пензију четири година и нема намеру да врати отетога. Отео ми је изнад 5.000 евра, а сада ми баца маглу у очи са 30 евра, срамота га била идиотска. Ко ли га васпитавао да буде таква битанга, као што и јесте. Након свега, поздрављају га Јовањица, Крушик, РТБ Бор и много других с којима га повезују, оправдано или не, закључите сами. Нека му је наздравље понижавање грађана који га изгласали у захвалности што им дао милостињу од 30 еврића.
Predsednik bio je ponosan što je bio predsednik Srbije, a izgleda nije ponosan što je sada predsednik. Zašto se ne pita da li su građani ponosni što imaju takvog predsednika. Da li se pita predsednik da li su njime ponosni penzioneri kojima je otimao bezdušno četiri godine penziju s razlogom da ne bankrotira država, koja nebuloza. Državu je zadužio ponosno sa više od petnaest milijarde evra. Da li su ponosni penzioneri što je u ponosnoj državi prosečna penzija je samo veća od penzije u BiH. Penzioneri nisu ponosni u svakom slučaju i ne zavide predsedniku za toliku ponos.