Вучићев “експерт” Крстић ојадио Србију за 783 милиона евра

Бивши министар финансија Лазар Крстић одбио је прошле године неколико понуда банака да замени ризичне државне кредите у доларима у повољније позајмице у еврима.

Последице Крстићеве одлуке да се доларски дуг не конвертује у евре платиће сви грађани Србије, јер је од октобра прошле године до данас наш јавни дуг само због скока долара у односу на евро увећан за око 783 милиона евра.

Поређења ради, да би се та сума уштедела, пензионери и запослени у јавном сектору мораће две године да примају пензије и плате умањене за 10 одсто.

Да ствар буде још гора, Србија ће и ове године само по основу камата на доларске кредите платити девет милијарди динара више него што би платила камате на кредите у еврима.

Вратио се у Америку

Лазар Крстић се, како „Блиц“ незванично сазнаје, са тимом са којим је радио у Министарству финансија вратио у Америку. Иако извори нашег листа указују на то да је бивши министар од америчке консултантске куће „Мекинси“ заправо само добио неплаћено одсуство за рад у Влади Србије, у њујоршкој канцеларији ове фирме то нису могли да нам потврде.
Како сазнаје „Блиц“, помоћ Крстићу да спречи штету од наглог раста долара нису нудиле само комерцијалне банке, већ и централа Светске банке у Вашингтону.

– Међународна банка за обнову и развој нуди валутно хеџовање својим клијентима како би се помогло у смањењу каматног и валутног ризика – потврђено је „Блицу“ у Светској банци.

„Блиц“ претходних дана није успео да ступи у контакт са Крстићем и постави му питање зашто је одбио конверзију и понашао се као аматер, попут грађана који су занемаривали препоруке стручњака и узимали ризичне кредите у швајцарцима само зато што су у том тренутку били јефтинији. Јер, иако су каматне стопе на кредите у доларима претходних година биле ниже од позајмица у еврима, за свега неколико месеци те камате су се због раста долара увећале чак за четвртину.

У Фискалном савету кажу да држава треба да се задужује у валути у којој остварује приход, а то је динар.

– Уколико то није могуће, евро је друга најбоља опција зато што највећи део девизних прихода од извоза, између 60 и 80 одсто, остварујемо у еврима – објашњавају у Фискалном савету.

Економиста Горан Николић објашњава да поступак конверзије валута сам по себи није скуп.

– Крстићу је проблем вероватно био то што није могао до краја да сагледа шта ће се дешавати са доларом – сматра Николић.

У Министарству финансија за „Блиц“ кажу да „већ годинама активно траже систем помоћу ког би се управљало ризиком курса америчког долара према евру“.

Гордана Булатовић, Блиц

фото: Графички студио Блица