Александар Вучић у ексклузивном интервјуу за Дојче веле говори о формирању и плановима нове владе Србије, наставку преговора са Косовом, односима саЕУ и Русијом, али и са суседним земљама…
Дојче веле: Господине Вучићу, Српска напредна странка (СНС) је, процентуално гледано, остварила резултате које чак ни Слободан Милошевић није остваривао у зениту своје моћи, почетком деведесетих година. Да ли сте Ви уопште свесни те одговорности и да ли се плашите због тога?
Александар Вучић: Као сваки нормалан човек и ја се наравно плашим одговорности, али сам озбиљан и посвећен и знам да ћемо у тешком периоду пред нама морати да повучемо и врло непопуларне потезе. Земљу морамо да оздравимо и да изведемо на прави пут. Због толиког броја гласова сам мањим делом поносан, али је већим делом то одговорност. Спреман сам да радим даноноћно и вредно, а да ће бити лако – неће. Србија мора да настави и убрза свој европски пут који подразумева тешке реформе у области владавине права. Ми морамо да краја године да покушамо да отворимо поглавља 23 и 24, а већ смо у различитим проблемима и у оквиру полиције и других институција. Економију Србије морамо да оживимо и оздравимо. И индустрију и пољопривреду, и за све то ће бити потребан велики рад и велико стрпљење. Биће потребна и промена свести код свих нас, али и код свих грађана.
Знам да ових дана интензивно радите на програму нове Владе. Који ће бити приоритети те Владе?
иће правних и економских реформи које су важне за нашу земљу. Део тих реформи тражи Европска унија, али ми све те реформе радимо због себе. Кад говорим о економским реформама, одмах ћемо да идемо у структуралне реформе. Значи, ићи ћемо у промену легислативе, промену већег броја закона: о стечају, о приватизацији, закона о раду, о државним службеницима, о осигурању, о планирању и изградњи који подразумева издавање дозвола у неупоредиво бржем року него до сада. Наша је намера да у кратком року креирамо неупоредиво повољнији законски амбијент за улагања у нашу земљу – за иностране и за домаће инвеститоре. Са друге стране, мораћемо да донесемо најмање 13 закона који представљају имплементацију акционих планова и закона у области владавине права и правосуђа. Мораћемо да размишљамо и о фискалној консолидацији која ће бити веома, веом, шта год да урадите у јавном сектору то ће бити болно, мораћемо да радимо реформу јавне управе. Истовремено, чини ми се у никада тежим условима, морамо да размишљамо и о томе како да обезбедимо већи индустријски раст. У том смислу припремамо део програма за период од 1. јуна 2014. до 1. јуна 2016. са подстицајним пакетима који морају да буду најбољи у региону да бисмо привукли људе да инвестирају у нашу земљу, јер зашто би дошли у Србију ако немају повољније услове него у другим земљама.
Један од највећих проблема са којима се суочава Србија је борба против корупције и организованог криминала, што Ви одлично знате. Ових дана сте ухапсили и неке људе за којима сте трагали годинама. Да ли верујете да ћете успети у тој борби?
Има ту наравно много проблема и то морају да раде институције. Овим што ми радимо, показује се само ниво политичке воље. То није довољно. Све наше институције морају да раде још боље, још јаче и још више. Ово што сада видимо ту је рад полиције и тужилаштва, али оно где тек треба да се покаже, јесу судови, који морају да буду неупоредиво ефикаснији. У Хрватској су рецимо те проблеме решавали много боље него ми. Они су заказивали рочишта на седам до 15 дана, рецимо у случају Санадер. Неке наше судије које немају ниједан или само један предмет више, заказују термине на 45, 50 или 60 дана, тек да се нешто никад не би завршавало.
Евидентан је заправо и страх грађана, да ће се полицијски и истражни део урадити добро и да ће људи бити ухапшени, али да ће они врло брзо бити пуштени…
То је страх сваког нормалног човека у овој земљи. Али ћемо зато морати да се припремимо за поглавља 23 и 24 и да то решимо. Ми када говоримо о ЕУ људи мисле обично да треба да падну неке паре са неба. Па не падају паре са неба. Ми морамо да направимо систем који це да буде нормалан, а онда колико зарадите толико и имате.
Да се задржимо мало на случају Дарко Шарић, који је ухапшен након неколико година. Доста се прича о томе да је Шарић био повезан са властима у Србију и Црној Гори. Помиње са чак да је био повезан са Милом Ђукановићем. Да ли имате било каквих сазнања о његовим политичким везама?
И да имам таквих сазнања, не бих јавно говорио о било чему. Ја сам потписао обавезу да не говорим јавно о стварима које сазнајем кроз папире. Али да будем потпуно отворен: ја сам се бавио пре свега Србијом. На тужилаштву и на судовима је да у коначној и правоснажној пресуди кажу шта мисле о деловању господина Шарића. У сваком случају, мислим да је веома важно да после много година тужилачког и полицијског неуспешног прогона дођемо до господина Шарића. Он има прилику свакако да се брани, пошто је свако невин док се не докаже супротно. Али људи морају да знају да је оптужба страшна, пошто се то често пренебрегава. Ту се ради о шверцу 5,7 тона кокаина – није то 5,7 грама, зашта такође хапсимо. Не разумем оне који данима покушавају да ниподаштавају и да кажу: па није то урадио у Србији. Па шта то значи, ако није у Србији, онда сме да ради на неком другом месту?!
Разумем господине Вучићу да Ви нећете јавно да причате о везама мафије и политике, али корупција и криминал нису ствари само великих случајева и криминалаца него и мањег – оног свакодневног, у свим институцијама. Има доста случајева криминала и корупције и у Вашој странци, дакле СНС. Да поменем рецимо само случај непотизма у Лесковцу. Шта ћете Ви учинити по питању криминала и корупције у Вашој странци?
Никакав проблем немам са тим. Свако ко је починио криминал, мора да одговара. Као што сте видели, то се догодило и у случају директора Универзал банке, који је био посланик СНС. Не правим разлику по томе којој политичкој странци неко припада. Ево гледамо се у очи и то Вам мртав-хладан говорим, а то сам говорио и на Главном одбору наше странке. Оно што је сасвим сигурно, јесте да се сада полако завршавају истраге и сигурно је да ће на мети бити они који су извршавали власт, пре свега људи из СНС. То је чисто као суза: шта год да су урадили, како год да су урадили, ако су чинили кривична дела и тамо где постоји кривично дело, одговараће свако, без обзира на партијску књижицу. Питање је да ли је човек поштен или лопов, а не да ли припада овој или оној странци.
За реализацију свих тих задатака, Вама ће бити потребни добри кадрови и јаки коалициони партнери… Или ћете направити Владу без коалиционог партнера? Да ли сте размишљали о томе с ким би било најлакше остварити овакве планове и реформе?
За мене је најважније да имамо договор са народом и да људе не лажемо. Подсетићу Вас да смо ми у изборној кампањи били једини који нисмо обећавали укидање разних пореза. Ја сам рекао: немојте да Вас лажу причом да ће да укину солидарни порез, јер су плате у јавном сектору неупоредиво веће него у приватном сектору, а приватни сектор је онај који нас издржава. То је смешно и немогуће, јер не постоји ниједна привреда у свету да у приватном сектору имате за 35 одсто мање плате него у јавном сектору. Нисам хтео да лажем народ, нисам хтео да обмањујем било кога. Људи су разумели те наше поруке, и зато је најважније да правимо договор са народом и да људи схвате каква је ситуација у нашој државној каси, колико је тешко стање и чега морамо да се одрекнемо и шта морамо да мењамо. Што се тиче коалиционих партнера, ја пре свега мислим да имамо довољно добрих људи и да треба да направимо најбољу могућу владу.
Треба направити владу која ће да функционише као тим, која можда не мора да има Месија и Ћавија, него Владу као Бајерн, који има изванредан тим, он има одличне појединце, али тешко да су звезде тог калибра Рибери и Крос, али као што видите играју боље. Дакле, трудићемо се да направимо најбољи тим и да Влада буде као један. Новина ће бити, и то Вам гарантујем. Министарства су сваки пут били као феуди, сваки пут. Чак и у Влади у којој сам ја био, делимично су то били феуди. Партије се нису мешале у министарства. Министарства донесу своје предлоге на владу и сви остали гласају ако је министар из одређене партије предложио. Ми ћемо да избегнемо ту феудализацију. Хоћу да знам шта се дешава у сваком министарству. Хоћу да Министарство финансија зна за сваки трошак којег прави министарство спорта или културе или неко друго. Што се коалиционих партнера тиче, ја још нисам о томе чак ни размишљао. Наравно да по новинама може свашта да се чита, али то није у фокусу. У фокусу су реформе, наравно ако будемо у стању да их спроведемо.
Да ли сте задовољни досадашњом сарадњом са Социјалистичком партијом Србије (СПС) и са премијером Ивицом Дачићем?
Ја сам са господином Дачићем имао коректан однос и било би лажно када бих данас рекао другачије. Било је сигурно много подметања, за које би њихови људи могли да кажу да долазе са наше стране, а наши, да долазе са њихове. Али ја нисам ни у изборној кампањи хтео да говорим лоше о њему и мислим да смо заједно урадили неколико врло значајних ствари – почевши од Бриселског споразума и отпочињања преговора са Европском унијом, што је за нашу земљу ипак један историјски догађај, па све до тога да смо стабилизовали политичку сцену – да је упристојимо и унормалимо. Не заборавите да без обзира на све примедбе, у овој кампањи није било оних одвратних негативних спотова од раније. Ниједне примедбе нема на регуларност избора. Има оних који кукају, у стилу аха: таблоиди нас нападају, а не кажу чак ни медији. Могао бих много тога да кажем, али је лидер највеће опозиционе странке био девет пута у великим емисијама на државној телевизији, а ја сам био једном или два пута.
Људи су сити ратничких прича
Добро, да се не враћамо сада у предизборну кампању… Али сада сте по први пут поменули Бриселски споразум, али не и реч Косово. Каква ће бити Ваша политика према Косову и према дијалогу у Бриселу? Да ли ћете Ви као будући премијер предводити преговоре, или ћете наћи неко друго решење?
Ја ћу о томе да разговарам и са Кетрин Ештон. Нећу да бежим од својих обавеза. Наш је посао да разговарамо са Албанцима на Косову. Ми кажемо дијалог Београд-Приштина, они кажу Косово-Србија, али како год да га назовете, ја не мислим да је суштина у форми, него у ономе како ће људи да живе и у ономе што ми можемо да урадимо за те људе. Чак и број гласова које смо ми добили на Косову и Метохији показује да су људи сити великих ратничких прича. Људи желе мирно да живе, желе да раде. Мислим да заједнички морамо да се посветимо решавању проблема. Иако смо неретко имали сукобе, од мене нећете слушати лоше и тешке речи о људима из албанске делегације. Јер и један и други радимо тежак и напоран посао. Увек можемо и морамо да разговарамо и надам се да ћемо већи број проблема умети и моћи заједно да решимо. Посебно из сфере економије. Да Вам испричам само један шаљиви детаљ из Брисела. Била је жестока прича о некој теми, не знам правосуђе или тако нешто. Онда смо Тачи и ја почели да причамо о томе како би ЕУ могла да нам помогне. Рекао сам па дајте нам коначно паре за тај аутопут Ниш-Приштина и да завршимо посао који је за нас много значајан. Тачи се придружио и рекао ево подржавам Вучићев предлог, само немојте да нам дајете семинаре и ноу-хау, него дајте паре стварно. Онда је Ештон рекла: види како су се сложили када Европи треба да се узму паре… Али заиста очекујемо од ЕУ да нам у конкретним пројектима помогне. Прича око изградње путева није уопште наивна. Дајте људи да радимо нешто од чега ће да живе боље оба народа и обе стране, нешто што би унело додатно поверење и поуздање једних у друге.
Поменули сте однос према Хашиму Тачију током преговора, али ја знам да та атмосфера током разговора није увек била пријатна. Ви сте за време бомбардовања 1999. били министар информисања, а Хашим Тачи је био политички вођа УЧК. Ви сте дакле директно ратовали један против другог, и због тога ме занима, како је та атмосфера у разговорима иза затворених врата?
Па није лака, то је тешка атмосфера. Неретко је врло непријатно свима, али је то наш посао, мој и његов, да разговарамо и да проналазимо решења за наше народе. У праву сте, 1999. године смо били на различитим, супротстављеним странама, али ни данас ми нисмо на истим – ни близу. Али имамо цивилизован и пристојан однос. Понекад то пређе границу па може да буде повишених тонова, али постоји респект и сазнање да ми морамо да разговарамо, да заједнички морамо да дођемо до решења и размишљамо о будућности људи који живе на просторима Косова и Метохије. Мислим да то на такав начин пристојно и функционише.
Дакле, ако сам добро разумео, Ви сте спремни да предводите српску делегацију и да идете на разговоре о решавању свих важних питања на Косову…
Био сам и до сада и не знам зашто не бих био убудуће.
Али сада као предводник делегације…
Желим да кажем да то зависи и од жеља Европске уније. Треба да видимо на ком нивоу треба да се наставе ти разговори. Али такву врсту обавеза никада не бих избегао. Дозволите ми још ово да кажем, пошто ми је важно: постоје људи који кажу, па добро то око борбе против корупције и криминала, то људи воле, али немој да се мешаш у Косово јер ћете изгубити све гласове. Па онда немој да се мешаш у економију, јер ћеш изгубити све. А ја сам рекао: нисам изабран да бих био леп и да би неко мислио лепо о мени, него да решим проблеме. Неко мора да решава проблеме, неко мора да иде међу људе када блокирају пругу, неко мора да истрпи њихове псовке. Ја нисам ни крив ни дужан што неко тамо блокира пруге, јер је неко затворио њихову фирму пре десет година, што је неко урадио пљачкашку приватизацију. Али неко мора да се појави пред њима и да одговара. Неко мора да решава проблеме на Косову, у српској привреди. Па чекајте, је ли треба да бежимо од тога зато што бисмо имали глас више или зато што да бисмо некоме, или себи, били лепши и дражи?! Ја нећу да бежим од проблема.
То је за поштовање, али један од захтева међународне заједнице односно ЕУ, јесте потпуна имплементација, од тачке до тачке, споразума из Брисела. Да ли сте Ви спремни да тај споразум спроведете у целости?
Ја мислим да ми то радимо на коректан начин. Да Вас подсетим само на ИБМ (Споразум о интегрисаном управљану прелазима прим. ур), који је изгледао потпуно неприменљив на почетку. Сада готово да нема ниједног проблема. Ускоро очекујемо да завршимо посао око осигурања возила, које би много олакшало ту комуникацију, како Срби не би имали утисак да решења иду против њих. Са друге стране, разговарали смо и о регионалном команданту Косовске полиције и то функционише у складу са Бриселским споразумом. Не кажем да је лако и једноставно, али мислим да нисмо много далеко од компромиса ни по питању правосуђа и правде. Дакле, надам се да ће и то функционисати. Наравно, ми имамо и унутрашње проблеме, пошто уставни закон мора да се усклади са Уставом, везано за аутономију, како не би Уставни суд доносио одлуке о томе да то није у складу са уставом.
Хоћете ли извршити и уставне промене што се тиче спровођења тих одлука о Косову?
Па то је питање европских интеграција и о томе ћемо разговарати током преговора о интеграцијама. Али прво морамо да донесемо неки уставни закон за спровођење суштинске аутономије како би било потпуно јасно како Србија гледа на то.
Господине Вучићу, та суштинска аутономија о којој ви говорите, илити заједница српских општина на северу Косова, тумачи се најмање двојако: Косово тврди да је сврха дијалога да се Срби интегришу у косовски систем, а, с друге стране, има оних који кажу да би та заједница српских општина могла бити увод у поделу Косова. Како Ви гледате на предлоге о подели Косова?
Па није заједница српских општина север Косова…
Та заједница обухвата девет општина, али се говори углавном о могућој подели северног дела…
Тачно тако, та заједница обухвата девет општина, од којих су четири на северу Косова. Па ја ни по уставу Србије не бих могао да се залажем за поделу Косова. О томе смо последњи пут разговарали у Бриселу, када је Тачи или Флора Читаку, не могу да се сетим тачно, рекао: па то је проблем. Рекао сам: па људи ми смо овде зато што се не слажемо. По Вама Косово је независно, по нама је Косово део Србије. Али дајте да решавамо проблеме и да видимо како можемо да решимо те проблеме. Али мислим да о подели нико није говорио.
Косовска страна сматра да је Косово независно, што је до сада признало 106 држава, од чега 23 земље Европске уније. Пет чланица Уније још га нису признале, али и ту има одређених помака. Да ли ћете Ви у једном тренутку признати независност Косова, уколико је то услов за учлањење у ЕУ?
Па нико нам до сада то није постављао као услов. Ја не могу да говорим о томе шта би било кад би било. Вероватно ће после следећих избора неко други бити на власти, дакле 2017. или 2018. После реформи које будемо спровели, претпостављам да ће након наредних избора неко други бити на власти, па можете њега да питате. До тада сигурно неће нико ни да поставља то питање. Знају да је то за Србију немогуће питање у овом тренутку и да је то ствар око које не може да се разговара. Али мислим да нико ни тада неће пристати да прихвати формално независно Косово. Али ми схватамо реалност и знамо да у Глоговцу, Србици или, шта ја знам, у Пећи, сем Гораждевца, нема Срба, ми не можемо да пободемо српску заставу. Ми живимо у реалности, али и Албанци треба да сагледају реалност на северу Косова и у неким другим деловима. Али због тога смо ту да разговарамо, и због тога разговарамо.
Ја сам живео у Београду 15 година и памтим и другог Вучића: оног Вучића из 90-их година. Памтим и време рата 1999. године. Памтим и време када се у Вашем програму, у програму Српске радикалне странке чији сте Ви били високи званичник, говорило о томе да косовске Албанце треба протерати са Косова…
Само то од мене никада нисте чули…
Говорим о странци који сте Ви припадали и чији сте били генерални секретар. А данас слушам потпуно другог Вучића, што се на неки начин свиђа и људима на Косову и у другим земљама региона. Да ли сте Ви спремни да се за рачун помирења албанског и српског народа, као два највећа народа на овом делу Балкана, да се извинете за злочине које су Срби починили на Косову?
Ја не мислим да је питање извињења или некаквих личних односа било коме за било шта важно. Мислим да је важно да они који су починили злочине за то и одговарају. Важно је да пронађемо оне који су убили браћу Битићи. Мислим да је то много важнији резултат од тога шта ће неко да говори. Ја ни од кога на Косову не очекујем извињење за злочине над Србима који су почињени у Клечки или негде другде. Ја очекујем да злочинци буду процесуирани, као што сам сигуран да они од мене очекују да они који су починили злочине у име наше државе и у име нашег народа буду процесуирани. С те стране желим да Вас уверим да ниједан злочинац неће бити сачуван и да ће свако ко је починио злочине, за то и одговарати.
Ради се о акту који би био важан за помирење…
И Вама желим да кажем једну ствар коју сам рекао и Хрватима: ја нисам човек који воли да се извињава и говори велике речи, да би правио промоцију себи. Ја сам човек који мисли да је важно да делујемо, да радимо, да се понашамо озбиљно и одговорно. Мислим да је то вредност коју поштују и Албанци на Косову. Јер ја не могу да кажем да је добро то што сте спаковали на најстрашнији и најмонструознији начин тројицу браће – као сардине их спаковали у јаму. Ја имам страшан презир због тога, према људима који су то починили.
Мислите на браћу Битићи?
Мислим према онима који су починили тај злочин над браћом Битићи. Извините молим Вас: а што бих штитио такве Србе?! А што би штитио било ко на Косову оне који су силовали Српкиње или оне који су убијали, пошто и данас имамо на Косову колико хоћете несталих Срба. Овај случај стоји нерешен 15 година. Па шта има неко од празних речи. Наше је да покажемо одговорност и озбиљност, и да решимо кривична дела које смо направили, и то је обавеза и албанске стране.
Говорио сам о самом чину, пошто је клечање немачког канцелара у Пољској постигло пуно…
Па добро, случај Немачке и Пољске није исто што и Србија и Косово. Немојмо да се вратимо у прошлост, јер ћемо онда да поставимо и питање ко је Немачка, а ко Пољска.
Толико далеко нећу да се вратим, али хоћу да знам да ли уопште верујете у процес помирења између Срба и Албанаца?
Ја верујем да Срби и Албанци морају да живе заједно и да имају неупоредиво веће поверење једни у друге. Јер знам да ту нема и да се не може очекивати велика љубав, исто као у односима између Срба и Хрвата. Ја нећу да се додворавам било коме говором на такав начин. Неће мене волети Албанци у Приштини. Ја мислим да је довољно да поштују некога, ако виде да их тај други поштује. Не морају да га воле, довољно је да их поштује. Ја мислим да је то однос који је много важнији и много бољи. А разговорима и стварајем већег поверења, сарадњом наших привредних комора, грађењем путева, уверен сам да ће се ствари полако померати на боље. Тешко је очекивати да у годинама које се непосредно пред нама буде ту велике љубави. Али сам уверен да ћемо имати веће поверење и боље међусобне односе. Иако то људима делује веома непопуларно, ја не мислим да то било коме шкоди. Напротив, мислим да то користи и једном и другом народу.
У томе се слажемо, а верујем да један од елемената који би сигурно помогао на том путу јесте грађење бољих односа и између Србије и Албаније и посета рецимо једног албанског премијера Београду, пошто албанског премијера овде није било још од 1946. године. Хоће ли бити таквих посета?
Што се тиче сусрета са господином Рамом, ја сам спреман увек у Београду или Тирани да се сусретнем са њим. Да не околишам: потпуно сам спреман да се сретнем и да разговарам са њим. Мислим да ћемо у току ове године имати разговоре господин Рама и ја.
Дакле могуће је очекивати посету господина Раме у Београду или ћете ви ићи за Тирану?
Потпуно ми је свеједно где ћемо да се састанемо, ја не патим од форми ко ће где. Ја мислим да је то важан разговор за Србију. Мој посао је да штитим интересе Србије и мислим да је важно да се разговара са албанским премијером, јер мислим да то никако неће допринети нестабилности у региону. Напротив.
Волимо Републику Српску, али поштујемо Дејтонски споразум
Неколико пута сте поменули Хрватску, али и Босну и Херцеговину. У Хагу се одвија процес по оптужби Хрватске и противтужбе Србије за геноцид током рата. Мислите ли да је то бесмислено да се истовремено воде два поступка или очекујете неку пресуду?
Ми смо били спремни да повучемо ту тужбу, али ако ме питате чији су аргументи јачи, онда мислим да су српски аргументи јачи. Довољно је да погледате коначан исход и резултат свега што се десило и биће потпуно јасно да су наши аргументи неупоредиво јачи. Али да ли то значи да ће наша контратужба проћи, то је на суду у Хагу.
Хрватска страна има другачију аргументацију…
Пошто сам правник и пошто сам слушао какве су аргументације, иако не желим никога да потцењујем, мислим да та њихова аргументација није снажна. То је све што о томе могу да кажем.
Како ће уопште да утиче та пресуда на будуће односе Србије и Хрватске?
Па тако што ми морамо прагматично и рационално да гледамо у будућност. Што је било, било је. У реду је да се подвуче црта, да се види шта о томе каже најрелевантнији орган у свету по том питању. Да ли ће после тога бити више љубави? Неће, нема никакве сумње. Али морамо да размишљамо о будућности на рационалан и прагматичан начин и тако се понашамо. Као што ми тражимо од Хрвата да поштују права избеглих лица, да им врате имовину, да им врате станарска права, да им не отуђује земљиште, тако и они траже од нас више ствари о несталим лицима. Ми немамо проблем са тим, дакле чим нешто сазнамо, ми ћемо то и да јавимо. Надам се да ће то учинити и они, тако да на те проблеме морамо да их решимо.
Много већи проблем је тренутно заправо Босна и Херцеговина, због положаја Срба тамо. Да ли Ви подржавате у потпуности Дејтонски споразум?
Ми подржавамо Дејтонски споразум и ми тражимо само договор сва три народа у БиХ. А ако ме питате за стање тамо, ни у разговорима са европским званичницима нисам показивао превише оптимизма по питању стања у Босни и Херцеговини, иако мислим да народ у БиХ заслужује много боље и много више.
Како то мислите, нисте претерани оптимиста?
Говорим из политичког угла, јер Србија поштује у потпуности територијални интегритет Босне и Херцеговине. И то недвосмислено говорим на сваком месту. Али мислим да је политичка ситуација тамо врло, врло тешка.
Да ли мислите да ће Република Српска у једном тренутку да организује референдум о независности и отцепљењу од Босне и Херцеговине?
Ја мислим да Република Српска чује шта говори Србија. Србија воли Републику Српску, Србија штити ентитетски идентитет Републике Српске у складу са Дејтонским споразумом, али Србија поштује територијални интегритет Босне и Херцеговине. Ја бих волео да Република Српска има то у виду.
Велике игре и велике приче остављамо великима
Једно од највећих светских питања јесте тренутно однос између Русије и Украјине, односно анектирање Крима од Русије. Како Ви гледате на то и да ли подржавате ту политику Русије према Украјини или сте на страни Украјине која покушава да заштити свој територијални интегритет?
Ми нисмо на странама, ми имамо своју земљу и водимо рачуна о својој земљи. То за нас није нимало једноставно питање, јер они који данас штите територијални интегритет Украјине, згазили су територијални интегритет Србије. А са друге стране, Србија ће поштовати међународно-правне норме. Србија ће поштовати територијални интегритет свих чланица Уједињених нација. Али, што је уосталом рекла и канцеларка Немачке Ангела Меркел, Србија не може да уведе санкције Руској Федерацији.
Када смо код санкција, ових дана сам читао у новинама да Запад захтева од Србије да подржи санкције према Русији и да уведе санкције које су увеле и друге државе?
Ја не коментаришем писање новина.
Да ли је било таквих захтева од стране Европске уније?
Званичних не.
Дакле било је незваничних?
Кажем није било званичних, а незваничне не коментаришем.
Добро, како бисте онда описали тренутне односе између Србије и Русије?
Посто сте Ви живели и радили дуго година у Београду, мислим да одлично разумете ситуацију Србије. Мислим да имамо јасан став, иако многи говоре да је ту нешто нејасно. Србија се налази на европском путу, Србија ће бити део Европске уније и неће бити део Евроазијске уније. Србија ће бити део ЕУ и поштује своје обавезе. Али Србија жели да има добре и пријатељске односе и са Русијом, са којом не жели да има непријатељске односе. Мислим да је то врло прецизна и врло јасна позиција Србије.
Мислите да је могућа та врста политике несврстаности?
Није то политика несврстаности. Ја сам јасно рекао: ми идемо у Европу, европски пут је наш пут. Али не желимо непријатељство са Русијом. Мислим да то није несврстаност и мислим да би западне силе требале то и да поштују. А Ви знате због чега треба да поштују. Због историјског искуства, због става Русије 1999, и поводом неких других ранијих криза, зна се како и са које смо стране имали подршку. Ту су и неке друге ствари из историје. Па зато, извините, Србија није на страни Русије или неког другог. Србија се просто понаша одговорно у међународним оквирима. Њен пут је европски пут. Србија има само једну жељу и једну молбу за европске савезнике: не терајте нас да будемо руски непријатељи. Мислим да је то веома фер и веома поштен приступ Србије.
Пошто је пут Србије европски пут, да ли очекујете подршку Румуније, Бугарске и осталих суседних земаља на том путу?
Апсолутно, очекујем пуну подршку Румуније и Бугарске, као што очекујем и пуну подршку Хрватске. У наредних неколико дана видећу се са румунским премијером, који ће вероватно победити на председничким изборима. Реч је о Виктору Понти. Ми имамо добре односе са њима и желимо да наставимо те добре односе. Да ли постоје некакве примедбе: па увек их имате, али ћемо то заједнички ресити и не очекујем било какве проблеме.
Да ли имате било каквих примедаба о стању мањина – влашке и бугарске у Србији?
Некада се појаве, али не бих рекао у наглашеној мери. Некада су оправдани разлози, као што је по питању уџбеника у појединим школама итд, али покушавамо да их решимо. Сада смо решили рецимо то за хрватске уџбенике. Очекујем да то решимо и за бугарске. Оно што је реално и објективно ми ћемо решити, а шире политичке захтеве ћемо решити у пријатељском тону.
Када сам питао за Крим, тај исти Крим би могао да се понови и на Косову, у Србији у Македонији, Босни и Херцеговину. Да ли очекујете да ће референдум на Криму имати последице по наш регион?
Па очигледно да је оно што се дешавало на Косову имало последица по цео свет. Али ја нисам човек који себи придаје превелику важност да бих се бавио највећим геостратешким и геополитичким питањима. Мој посао је да видим како и на који начин да Србија живи у миру, да економски напредује и да се извуче оно што је најбоље за нашу земљу. Те велике игре и те велике приче, ми остављамо великима. Они су кључни играчи, а не ми.
Пут Србије јесте Европска унија, а шта је са НАТО?
Пут Србије јесте Европа. Тешке су и болне ране за Србију из 1999. године. Ми кроз програм „Партнерство за мир“ имамо одличне односе са НАТО. Развијамо те односе, сарађујемо по бројним питањима, али мислим да је прерано да такво питање поставите било коме у Србији.
Реците ми за крај: Србија је оставила за собом време ратовања и сукоба са суседима, ако сам добро разумео?
Апсолутно сте добро разумели. Србија ће чувати мир, своју стабилност, али је Србија заинтересована и за стабилност целог региона. Зато смо, што сте и сами видели, одмах понудили помоћ када су избили немири у БиХ. Не желимо немире нити у Македонији. Желимо политичку и економску стабилност целог региона. Само недовољно озбиљно и недовољно одговорни људи мисле да, када се нешто догоди у некој другој, у некој од околних земаља, да се то неће прелити и код њих. Ако се било шта било где у региону деси, инвеститори ће избегавати цео регион. Нама је потребна пуна стабилност, заједнички излазак на међународна тржиста, заједничко привлачење инвеститора. То ће бити наша политика. Политика стварања нормалне, пристојне, стабилне Србије која не само да неће угрожавати туђу стабилност, већ ће покушати да буде стабилизујући фактор у целом региону.
Ви немате никаквих отворених питања са Македонијом?
Немамо, ти односи су добри. Добре односе имамо и са Грчком.
То исто важи и за Црну Гору, са којом сте донедавно живели заједно?
Да, то важи и за Црну Гору, са којом имам све боље односе.
DEUTSCHE WELLE, 1. APRIL 2014. | BAHRI CANI
