Предраг Поповић
Александар Вучић је нанео трајну штету Србији. И ако сутра падне с власти (свеједно на који начин: да ли на изборима или побуном грађана, да ли ће се шлогирати или обесити) иза њега остаће опустошена држава и опљачкани народ, гурнут у дужничко ропство.
Напредњачки картел је очерупао јавне ресурсе и приватну имовину. Трагови злочина унети су у законе, које је у Народној скупштини изгласала владајућа већина алавих полтрона, превараната, бедника и пропалица. Само у последњем скупштинском сазиву донето је 38 закона, којима су потврђени уговори о кредитима чија укупна вредност износи 4.731.816.883,43 евра.
Кад се томе додају и државне гаранције за зајмове, које су узела јавна предузећа попут ЕПС-а и Србијагаса, задужење Србије је порасло за више од 4,5 милијарде евра.
Од октобра 2022. до октобра 2023. године народни посланици из Вучићевог злочиначког удружења ратификовали су уговоре о кредитима за, углавном, непотребне и прескупе пројекте. Новац, позајмљен од домаћих и страних банака, поделиће Вучићеви кумови и остали саучесници, а грађанима ће остати обавеза да дугове отплаћују следећих двадесетак година.
Са каквим последицама озакоњене пљачке се суочава Србија најбоље се види из начина на који власт гради “Моравски коридор”. Влада, у којој је Вучић био тзв. први потпредседник, пре 11 година је потписала уговор са кинеском компанијом “China Роад анд Бридге” за изградњу аутопута Појате-Прељина по цени од 480 милиона евра. Пет година касније, Влада на чијем челу је била Ана Брнабић уместо Кинеза, за исти пројекат, ангажовала је америчко-турски конзорцијум “Bechtel-Enka УК Лимитед”, по цени која је нарасла на 800 милиона евра. Промене, које су уследиле, дигле су расходе на више од две милијарде евра.
У децембру 2021. године, Влада Републике Србије склопила је тзв. МИГА уговор са аранжером Ј.П. Морган Chase Банк и агентом Ј.П. Морган АГ за обезбеђивање кредита вредног 400 милиона евра, немењеног за изградњу “Моравског коридора”.
У аранжману Ј.П. Морган Chase Банк, кредит је обезбеђен у банкама Цредит Агрицоле, Raiffeisen Банк Интернатионал АГ и Сантандер Банк, као и Caixabank и УБС Switzerlandu. На захтев Владе Србије, уговор о том кредиту је промењен, па је задужење порасло са 400 на 500 милиона евра. Народна скупштина Србије је 26. јула 2023. ратификовала ту измену, а три месеца касније и нови зајам у организацији истог аранжера. (Цео уговор прочитајте на линку www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/748-23%20-%20Lat..pdf )
Новим МИГА уговором, Србија се задужила за још 700 милиона евра за исти пројекат. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1921-23%20LAT.pdf ) У уговору се наводи да је, у складу са захтевима МИГА (Мултилатерална агенција за гарантовање инвестиција) Влада Србије пристала да испуњење обавеза гарантује, како се наводи у уговору: “хипотеком, теретом, залогом, пленидбом или другом врстом обезбеђења, којим се обезбеђују било које обавезе било ког лица или други уговори или аранжмани”.
Отплата кредита ће се вршити у 24 једнаке шестомесечне рате, у износу од 29.166.666,67 евра. Каматна стопа ће се обрачунавати на годишњем нивоу сабирањем марже и ЕУРИБОР-а, под претњом наплате затезне камате од два одсто уколико буде кашњења с отплатом било које рате. Влада Србије, однорно ресорни министар финансија, Синиша Мали, потписом овог уговора гарантовао је да “ниједан парнични, арбитражни или истражни поступак пред било којим судом, арбитражним телом или агенцијом” у случају негативне пресуде неће имати негативне ефекте на “зајмодавца”, као и да “није покренут нити постоји претња од покретања поступка против њега”.
Такође, држава Србија се одрекла права да “захтева имунитет за себе или своју имовину од тужбе или другог јавног процеса” осим за просторије дипломатског представништва, здравствених институција, војних средстава – објеката, опреме и оружја – природних ресурса и непокретности у јавном власништву. Даље, Србија је пристала на забрану да имовину, која чини део пројекта “Моравски коридор” даје под хипотеку било коме, да је прода или отуђи на било који други начин.
Сви спорови решаваће се пред Лондонским судом међународне арбитраже (ЛЦИА), а Србија се “неопозиво одрекла сваког имунитета које она или њена имовина или приходи иначе могу уживати у било којој надлежности било ког суда или трибунала”, као и пружања заштите путем судског налога за рефундирање средстава или прихода. Влада Републике Србије, у статусу “Зајмопримца” овим уговором “неопозиво пристаје на извршење било које пресуде у било ком поступку у Енглеској”.
Посланици владајуће већине 27. фебруара 2023. године гласали су за Закон о потврђивању уговора о зајму између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД). Влада Србије је покренула преговоре са WBIF-om (Western Балканс Инвестмент Framework – Инвестициони оквир за Западни Балкан) за донацију, која би помогла у реализацији пројекта изградње Железничког коридора 10, од Београда до Ниша. За ту инвестицију, која ће коштати укупно 1,1 милијарду евра, Србија је од WBIF-a затражила 598 милиона евра, а од Европске банке за обнову и развој 500 милиона евра. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/227-23%20lat..pdf )
Уговором, који је потписан 15. децембра 2022, ЕБРД је пристао да исплати тај зајам у шест транши. Кредит у целини мора да буде отплаћен најкасније до 20. октобра 2037. године.
Србија је од ЕБРД-а узела још неколико кредита, као што је онај од 18 милиона евра, из кога ће се финансирати “Програм за отпорност на климатске промене и наводњавање”. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1937-23%20LAT.pdf ) Одредбама овог “Пројектног споразума” одређено је да Србија кредит отплати у 24 једнаке рате, најкасније до 25. априла 2038. године.
Европска инвестициона банка (ЕИБ), са седиштем у Луксембургу, дала је кредит од 40 милиона евра за “инфраструктуру у образовању”. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/324-23%20-%20lat..pdf ) Пројектом, вредним 80 милиона евра, обухваћена изградња, реновирање и опремање образовних објеката у Србији. Рок за отплату кредита је 25 година.
Влада Србије је од Европске инвестиционе банке тражила и кредит од 85 милиона евра, како би финансирала пројекат рехабилитације и побољшања безбедности на путевима, чија укупна вредност износи 390 милиона евра. Уговор о том кредиту је потписан у Београду 5. октобра 2023. године. ЕИБ је још 2013. године одобрио сто милиона евра за тај пројекат
ЕИБ је, 16. јуна 2023, одобрио и зајам од 80 милиона евра за Пројекат “Наука”. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1238-23%20-%20Lat..pdf ) Много амбициознији и скупљи пројекат за изградњу БИО4 Кампуса финансиран је и кредитом Банке за развој Савета Европе (БРСЕ) са седиштем у Паризу.
Кредит од 200 милиона евра Србија намењен је крајњем кориснику, предузећу “БИО4”, које је у власништву Министарства науке, технолошког развоја и иновација. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1842-23%20LAT.pdf)
Банка за развој Савета Европе одобрила је кредите, који су уложени у пројекте од великог значаја за Вучића и његово окружење. Зајам од 200 милиона евра је уложен у здравствени систем, (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/749-23%20-%20Lat..pdf ), а 30 милиона евра за реновирање затворских објеката у Сремској Митровици и Крушевцу. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1073-23%20-%20Lat..pdf ) Кад падну с власти, водећи чланови напредњачког клана, укључујући и посланике, који су гласали за ове и овакве законе, завршиће у болницама и затворима.
Правници из европских финансијских институција знају с ким имају посла, зато у уговоре које потписују с Владом Србије уносе више претећих упозорења, него одредби о начину и темпу враћања дуга. У уговорима, које нуде ЕБРД, ЕИБ или БРСЕ, таксативно су набројане околности које су строго забрањене. Уз сваку одредницу наведена је тачна дефиниција: “Подмићивање” представља нуђење, давање, примање или тражење, било директно или индиректно, неке вредности ради неодговарајућег утицаја на поступање неке друге стране; “Обмањивање” представља свако чињење или нечињење, укључујући погрешне тврдње, којима се свесно или несвесно врши обмана, или се чини покушај обмањивања једне стране да би се стекла нека финансијска или друга корист или избегла нека обавеза; “Принуда” је угрожавање или наношење штете или претња угрожавањем или наношењем штете, директно или индиректно, некој страни или имовини те стране у циљу неприкладног утицаја на њено поступање; „Тајно договарање” је договор између две или више страна са циљем да се оствари неки неприкладан циљ, укључујући неприкладно утицање на поступање друге стране… Забрањен је и сукоб интереса, па Влада Србије мора да “пре доделе било ког уговора који је финансиран у оквиру одређеног пројекта идентификује и благовремено обавести Банку о стварним власницима понуђача, који су блиски сарадници или чланови породица представника управљачких тела Зајмопримца”.
Осим уобичајених одредница о обавези “Зајмопримца” да, приликом реализације одређених пројеката, поштује све домаће и међународне законе, еколошке стандарде и људска права, европске банке инсистирају на свом праву да спроводе контролу у Србији.
– “Зајмопримац” (Србија) ће дозволити посете, право приступа и истраге Банци и, по потреби, Европском суду ревизора, Европској комисији, Европској канцеларији за борбу против превара и Европском јавном тужилаштву, као и лицима која одреде горе наведени. “Релевантна страна” има право да спроводи истраге, инспекције, ревизије и провере на лицу места по жељи и да прегледа књиге и евиденције “Зајмоприца”. Није дозвољена опструкција истраге подмићивања, обмањивања, узнемиравања или застрашивања било које стране како би се спречило да обелодани своје знање о питањима релевантним за истрагу – наводи се у уговорима европских финансијских институција.
У тим документима истиче се потреба за спречавањем прања новца и пореских превара. Европске банке захтевају да српска Влада гарантује да “ниједан од њених службеника, директора, агената или запослених није предмет правоснажне судске пресуде везане за дело почињено у вршењу професионалних дужности”. За власт у Србији највећи проблем представља и услов да “нико од службеника Владе није ступио у пословне односе са санкционисаним лицима”.
Банке забрањују “санкционисаним лицима” да на било који начин учествују у реализацији пројеката, који су финансирани из зајмова које оне дају. У уговорима се јасно истиче да се забрана односи на појединце или предузећа која се налазе под санкцијама Уједињених нација, Европске уније и свих њених институција, Сједињених Америчких Држава и Велике Британије.
У том опису недостају још само фотографије Звонка Веселиновића и Милана Радојичића, који се налазе на “црној листи” Америке, ЕУ и Велике Британије. Ипак, њихова грађевинска предузећа укључена су у све пројекте, који су финансирани страним кредитима. Веселиновићеве фирме раде и на “Моравском коридору”, као подизвођачи конзорцијума “Bechtel-Enka”, иако се налазе под санкцијама САД-а. Исти услов о забрани сарадње са “санкционисаним лицима” наводе се у уговорима о зајмовима кинеских банака, али то не спречава кинеске компаније, које добијају послове да ангажују “Инкоп” или неку другу Веселиновићеву фирму.
Под истим или врло сличним условима, Међународна банка за обнову и развој (ИБРД) дала је Србији пет кредита од октобра 2022. до данас. Кредит од 149.900.000 евра намењен је за “Развојну политику зеленог раста”. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1240-23%20-%20Lat..pdf )
За развој локалне инфраструктуре и институционално јачање локалних самоуправа Србија је узела зајам од 88.400.000 евра. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/357-23%20-%20lat..pdf ) Као основни циљ пројекта наводи се унапређење капацитета локалних самоуправа да управљају одрживом инфраструктуром и повећају доступност економским и друштвеним могућностима на климатски свестан начин. Уз побољшање транспорта и реконструкцију локалних саобраћајница, новац је намењен за ревизију безбедности на путевима. Реализација пројекта је орочена на 30. новембар 2028, а отплата главнице кредита на 15. децембар 2036. године.
За пројекат чисте енергије и енергетске ефикасности за грађане Србија је од ИБРД-а узела зајам од 44.900.000 евра, који мора да отплати до 15. децембра 2033. године. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/2599-22%20LAT..pdf ) Пројекат унапређења управљања јавним финанцијама за зелену транзицију финансиран је ИБРД-овом позајмицом од 69.300.000 евра, такође са десетогодишњим роком отплате. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1239-23%20-%20Lat..pdf )
У оквиру Стратегије за развој тржишта капитала, Влада Републике Србије је од ИБРД-а узела кредит од 27.700.000 евра, које ће потрошити на куповину хардвера и софтвера за београдску берзу БЕЛЕКС. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/791-23%20-%20Lat..pdf ) Из таквих зајмова плаћени су пакети информационо-комуникациони технолошки системи за ЕПС, Геодетски завод, Пошта Србије, сва министарства и многе локалне самоуправе. Фирме Игора Брнабића, брата Ане Брнабић, и Бојана Кисића, брата екс-министарке Дарије Кисић Тепавчевић, продајом хардвера и софтвера оствариле су зараде од по неколико десетина милиона евра. Може се очекивати да и новац из овог кредита заврши на рачунима фирми чији су власници ова или нека друга браћа.
Александар Вучић се хвалио да га је француски председник Емануел Макрон водио у “своје тајне одаје”. Тамо су се, уз вино и тихе Шопенове сонате, договарали о разним политичким и пословним комбинацијама. Француске фирме су добиле уносне послове, а банке прилику да зараде кроз зајмове Србији. Прошли сазив српског парламента ратификовао је “Оквирни споразум” о кредитној линији и три кредита добијена од Француске агенције за развој (АФД). (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1783-23%20LAT.pdf )
Кредитна линија ЦРС1025-01-Д намењена је за финансирање “програмске операције за развојну политику зеленог раста у Србији”. Рок за повлачење средстава из тзв. Првог кредита, вредног 135 милиона евра, био је 15. фебруар ове године. Почетна каматна стопа озноси 2,95 одсто. Отплата почиње 15. октобра 2026, а последњи датум за плаћање главнице је 15. април 2033. године. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1783-23%20LAT.pdf )
За тај програм Србија је од Француске агенције за развој узела и зајам од додатних 69.300.000 евра. Прва рата за наплату доспева 15. октобра 2029, а последња мора да буде плаћена до 15. априла 2033. године. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1779-23%20LAT.pdf )
Ни ту није крај задуживању за потребе “Операције за развојну политику зеленог раста”. Исти “Зајмопримац” је од истог “Зајмодавца” узео кредит од 176.800.000 евра како би “побољшао квалитет живота седам милиона становника, посебно циљајући на најсиромашније локалне заједнице осетљиве на климатске промене”. Са циљем да се унапреде “капацитети локалних самоуправа и повећа доступност економским и друштвеним могућностима на климатски свестан начин”, “специфичне акције за побољшање ситуације мобилности жена” и “модификовање дељења јавног простора у корист активних начина”, узети су кредити у укупном износу од 281.100.000 евра.
Не постоји ниједан члан Владе Србије и посланик владајуће већине, која је изгласала то задуживање, који може да објасни значење тих флоскула, али то их није спречило да грађанима наметну обавезу да тај дуг отплаћују следећих десетак година. Уз све то, поред зајма од АФД-а, Влада Србија је за исти програм већ раније узела додатних 88,4 милиона евра. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/356-23%20-%20lat..pdf )
Где су Французи, ту су и Немци. Србија је узела два кредита ид Немачке развојне банке KfW Франкфурт на Мајни. Први, у износу од 70 милиона евра, намењен је за финансирање програма “Водоснабдевање и пречишћавање отпадних вода у општинама средње величине у Србији”. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/2336-22%20lat..pdf ) Уговор је потписан 22. новембра 2021, а у Народној скупштини потврђен тек 9. децембра 2022. године. Други зајам, од 105 милиона евра, KwF је дала за програм “реформе сектора енергетике и животне средине у Србији”. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1354-23%20-%20lat..pdf )
Кредити стижу и из америчких и из кинеских финансијских институција. Америчка банка Merill Lynch Интернатионал, као аранжер, код повезаних финансијских институција обезбедила је Републици Србији кредит у износу од 300 милиона евра. Тај новац је намењен за проширење капацитета у лукама у Сремској Митровици, Богојеву и Прахову, као и за остале инфраструктурне пројекте за јавне намене из области спорта, просвете, науке и локалне комуникације. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1085-23%20-%20Lat..pdf )
За попуну опљачканог буџета, Србија је узела кредит од Фонда за развој Абу Дабија у износу од милијарду америчких долара, уз годишњу камату од три одсто, плус накнада за покриће административних трошкова за обраду кредита од 0,5 одсто. Србија се обавезала да зајам врати у једној рати, у року од две године. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/2340-22%20lat..pdf )
На основу споразума, који су још 20. августа 2009. године потписали представници кинеске и српске владе, Народна скупштина Србије је 26. октобра 2023. ратификовала “Комерцијални уговор” о зајму у износу од 175.500.000 евра. Зајам је обезбедила кинеска The Export-Import Банк оф China како би кинеска компанија China Роад анд Бридге Цорпоратион добила посао на изградњи моста преко Дунава у Новом Саду, као и приступних саобраћајница. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1985-23%20LAT.pdf ) Да би добила тај кредит, Србија је морала да унапред уплати “премију осигурања” од 6.970.403,77 евра, док је обрада кредита плаћена 745.875 евра.
Отплата кредита је орочена на 15 година. Уговором, написаним на 73 стране, одређено је да у реализацију посла буде укључено минимум 15 одсто кинеских ефектива, односно менаџемнта, радника, технологије, механизације и материјала, али и ревизије.
Поред тога, истакнуте су још ригорозније одредбе о забрани ангажовања “лица под санкцијама законодавних институција, државних организација, транснационалних институција, укључујући било коју државну институцију или агенцију која спроводи економске или финансијске санкције, укључујући али не ограничавајући се на Савет безбедности УН-а, Министарство трговине САД и било коју другу владину агенцију САД, Европске уније и Владе Велике Британије”. Србија се “неопозиво и безусловно” одрекла имунитета на имовину, која из “из било које тужбе и било које арбитражне институције” може бити изложена заплени ради извршења.
Нису ништа блажи услови из уговора о кредиту, који је Србија склопира у аражману БНП ПАРИБАС Фортис-а. Тај уговор, вредан 79.916.833,43 евра, осигуран је код China Export & Цредит Инсуранце Цорпоратион за финансирање уклањања старог моста на Сави и изградњу новог челичног лучног моста. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/2341-22%20lat..pdf )
Република Србија се задужује и код домаћих банака. Од Нове љубљанске банке – Комерцијалне банке АД Београд узела је кредит од 8,4 милијарди динара за потребе пројекта изградње обилазнице око Крагујевца. После грејс периода од три године, Србија ће отплату главнице извршити у 28 једнаких рата, с крајњим роком отплате од десет година. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1852-23%20lat..pdf)
Србија је од НЛБ Комерцијалне банке узела кредит од 16 милијарди динара за изградњу деонице брзе саобраћајнице Београд – Ниш, обилазнице око Пожаревца и за Дунавску магистралу од Великог Градишта до Голупца. После трогодишњег грејс периода, кредит ће бити отплаћен у 28 једнаких рата у року од десет године. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/2530-22%20LAT..pdf )
За изградњу исте брзе саобраћајнице, деонице Пожаревац – Голубац, Србија је од ОТП банке АД Нови Сад узела кредит од 16 милијарди динара, са роком отплате од 120 месеци. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/714-23%20-%20Lat..pdf )
Саобраћајница Рума-Шабац-Лозница финансира се из кредита који је Србија узела од Банца Интеса АД Београд. Рок за отплату главнице зајма од 15 милијарди динара је 1. април 2033. године. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1174-23%20-%20Lat..pdf )
Поштанска штедионица и UniCredit банка дале су кредите за изградњу тзв. Националног фудбалског стадиона у Сурчину. Поштанска штедионица је одобрила кредит од 11.200.000.000 динара за изградњу линијске инфраструктуре, са пратећим садржајима у општини Сурчин. Рок за враћање кредита је 108 месеци, у шта је урачунат и грејс период од две године.
Отплата ће се вршити у 14 једнаких рата. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1751-23%20lat..pdf ) UniCredit Банк Србија АД одобрила је Републици Србији кредит у истом износу, од 11,2 милијарде динара. Прва рата на наплату доспева 30 месеци од датума ступања на снагу уговора о зајму, а последња мора да буде исплаћена у року од девет година. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1749-23%20lat..pdf )
Народна скупштина Републике Србије је у прошлом сазиву, у року од годину дана, изгласала серију закона о гаранцијама за кредите која су од домаћих и страних банака узимала јавна предузећа.
Државне гаранције, вредне 15 милиона евра, добила је Поштанска штедионица по основу задужења Акционарског друштва за железнички превоз “Србија Карго” Београд. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1748-23%20lat..pdf ) “Србија Карго” се задужила и код Европске банке за обнову и развој. Кредит у износу од 43 милиона евра намењен је за обнову теретног возног парка, а и њега гарантује Република Србија. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/2809-22%20lat..pdf ) Европска банка за обнову и развој дала је, уз државне гаранције, кредит Акционарском друштву “Србија Воз” у износу од 25 милиона евра. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1934-23%20LAT.pdf )
У корист ОТП банке Србија АД Нови Сад и Банца Интеса, држава гарантује и за дугове Електродистрибуције Србије. ОТП банка је добила гаранције за дуг од 40 милиона евра, а Банца Интеса за 10 милиона евра. Уз главницу, банке су одредиле каматну стопу од 4,95 одсто. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1027-23%20-%20Lat..pdf )
Србија је дала гаранције и на зајам од 300 милиона евра, који је Електропривреда Србије узела од Европске банке за обнову и развој. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/629-23%20-%20lat..pdf )
У марту прошле године, док су се Вучић и министри из Владе Србије хвалили пословним резултатима ЕПС-а, то јавно предузеће је морало да се задужи како би обезбедило ликвидност. ЕПС је 30. јуна 2023. године узео кредит у износу од 100 милиона евра код KfW Франкфурт на Мајни. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1854-23%20lat..pdf ) Тај зајам је намењен за “убрзање развоја обновљивих извора енергије”, а Република Србија гарантује да ће бити отплаћен.
Код немачке банке KfW задужило се и АД Електромрежа Србије. За изградњу трансбалканског коридора, ЕМС је узео кредит од 30 милиона евра и дао државне гаранције. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/635-23%20lat..pdf )
Јавно предузеће “Србијагас” Нови Сад, које такође важи за пословног гиганта, било је принуђено да узима кредите. “Србијагас” је направило кредитни аранжман са ОТП банк NYRT, ОТП банком Србија и ДСК Банк АД у износу од 225 милиона евра, увећаног за припадајуће камате и остале трошкове. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/418-23%20lat..pdf )
Осим тога, “Србијагас” се задужила и код домаћих банака: UniCredit банке, НЛБ Комерцијалне банке и АИК банке. Код UniCredit банке 75 милиона евра, код НЛБ-а 30 милиона евра и код АИК банке 2,35 милијарди динара. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/2963-22%20lat..pdf )
Прошли сазив Народне скупштине потврдио је зајмове у укупном износу од преко 3,7 милијарди евра и гаранције од 868 милиона евра. Законима су оверени уговори о непотребним и прескупим кредитима с врло неповољним условима. У неким уговорима су одређене камате од 2,95 одсто до 6,9 одсто, а у већини је утврђена промењива каматна стопа, као збир ЕУРИБОР-а увећаног за маржу.
Република Србија се одрекла имунитета и пристала да, у случају спора, буду надлежне институције држава у којима су регистроване банке и институције које дају зајам. За потенцијални спор са кинеским зајмодавцима надлежна је Кинеска комисија за међународну привредну и трговинску арбитражу ЦИЕТАЦ. За спорове с Француском развојном банком надлежна је Међународна привредна комора у Паризу. Евентуалне спорове са ЕБРД-ом и осталим европским финансијским институцијама решаваће Суд правде Европске уније, а неспоразуми из МИГА уговора, вредног 700 милиона евра, налазе се у надлежности Лондонског суда међународне арбитраже.
Већину уговора о кредитима потписао је министар финансија Синиша Мали, али одговорност су, својим гласовима у Скупштини, преузели и народни посланици владајуће већине. Тешко је претпоставити да су особе попут Сташе Стојановић, Угљеше Мрдића или Наташе Јовановић уопште читали предлоге закона о потврђивању кредита, али они су прошле године задужили све грађане Србије за још 4,7 милијарди евра.
Кад Александар Вучић и његов картел падну с власти, иза себе ће оставити растурену државу, односно територију без јасних граница, са отетим и опљачканим јавним и природним ресурсима, а и са осиромашеним грађанима у дужничком ропству. Вучић није Луј XV, али после њега ће заиста наступити потоп.
